BBC News

Tragedije u Beogradu: Rasprava u Skupštini – „Ostavke, ostavke“, vikali poslanici opozicije i pitali „koliko košta miting SNS i ko ga plaća“

Fonet/Zoran MrđaPoslanici vladajuće SNS Prepirke, vikanje, okretanje leđa i uporno razmenjivanje optužbi obeležile su još jedan radni dan poslanika na posebnoj sednici Skupštine Srbije u Beogradu zakazanoj posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u samo dva dana. Petog dana sednice, završena je diskusija o prvoj od četiri tačke dnevnog reda – izveštaju Vlade Srbije […]

Skupština Srbije

Fonet/Zoran Mrđa
Poslanici vladajuće SNS

Prepirke, vikanje, okretanje leđa i uporno razmenjivanje optužbi obeležile su još jedan radni dan poslanika na posebnoj sednici Skupštine Srbije u Beogradu zakazanoj posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u samo dva dana.

Petog dana sednice, završena je diskusija o prvoj od četiri tačke dnevnog reda – izveštaju Vlade Srbije o bezbednosnoj situaciji u zemlji posle tragedija i prešlo se na raspravu o programu pojedinih televizija koje opozicija optužuje da „godinama šire nasilje, agresiju i nemoral“ i traže da im se oduzme nacionalna frekvencija.

Prethodnih dana, opozicija je optuživala vlast da je doprinela stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja, a predstavnici vlade uzvraćaju da se i iz redova opozicije i njenbih pristalica čuju uvrede i pozivi na linč političara iz vladajuće stranke i koalicije.

Opozicija traži i smenu ministra policije Bratislava Gašića, koga smatraju „objektivno odgovornim“ za trenutnu bezbednosnu situaciju, ali je tokom rasprave iznet i zahtev da premijerka Ana Brnabić podnese ostavku kako bi se potom stvorila tehnička, prelazna vlada.

Dok opozicija smatra da je u dve tragedije „sistem zakazao“, vlast tvrdi suprotno i kao argument navodi da je u toku „najuspešnija kampanja za predaju nelegalnog oružja“ do sada.

Ne očekuje se da će bilo koji zahtev opozicije biti usvojen s obzirom da Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića i njeni koalicioni partneri imaju potrebnu većinu u skupštini.

Posle pucnjava u osnovnoj školi u Beogradu, a potom i u selima kod Mladenovca, prigradskoj beogradskoj opštini, u kojima je ubijeno 18 ljudi, uglavnom dece i mladih, opozicija je pozvala na proteste pod sloganom „Srbija protiv nasilja“.

Do sada su održana tri protesta, od kojih je poslednji, 19. maja bio najmasovniji do sada.

U međuvremenu je i vlast zakazala skup u Beogradu pod sloganom „Srbija nade“ i sa porukom na jedinstvo svih.

Dan kasnije, u subotu, 27. maja biće organizovan četvrti protest koji predvodi deo opozicije.

Tokom petog dana rasprave, poslanici opozicije su tražili odgovor od vlade koliko košta skup koji organizuje Srpska napredna stranka, velika bina, ozvučenje i bazne stanice postavljene u centru Beograda i ko to plaća.

Odgovor za sada nije saopšten.

Ana Brnabić na sednici skupštine Srbije 23. maj 2023.

Fonet
Ana Brnabić na sednici skupštine Srbije 23. maj 2023.

Dnevni red posebne sednice skupštine

  • Prva tačka: Izveštaj Vlade Srbije o bezbednosnoj situaciji u zemlji posle dva masovna ubistva
  • Druga tačka: Izveštaju o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. do kraja marta 2023. Ova tačka predviđa poseban osvrt na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, a podnelo ga je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) sa Predlogom zaključka Odbora za kulturu i informisanje
  • Treća tačka: Predlog za obrazovanje Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera
  • Četvrta tačka: Predlog 61 narodnog poslanika za glasanje o nepoverenju ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića

Peti dan rasprave: Okretanje leđa, rasprava o televizijskom programu

U dva navrata tokom petog dana rasprave o bezbednosnoj situaciji u zemlji, poslanici opozicije burno su reagovali na izlaganja pojedinih iz vladajuće stranke i ministara.

Dok je Nebojša Bakarec, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), govorio o televizijama koje opozicija kritikuje i traži da im se oduzme nacionalna frekvencija, poslanici opozicije su mu okrenuli leđa, a začulo se i zviždanje.

Bakarec je rekao da je i ova tačka dnevnog reda uvrštena na zahtev opozicije i da je na skupštinskom odboru usvojen izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

On je rekao i da televizije N1 i Nova S, koje posluju u okviru kompanije Junajted medija, optužio da propagiraju „mržnju, nasilje, stereotipe i predrasude“ protiv 700.000 članova SNS-a i 1.300.000 birača i simpatizera vladajuće stranke.

Tamara Kerković, poslanica Dveri, optužila Bakareca da nije predstavio predlog zaključka, već „falsifikat“, a čule su se o optužbe „za govor mržnje“.

opozicija, poslanici opozicije

Fonet
Poslanici opozicije u Skupštini Srbije

Jedan od zahteva opozicije, koji su izneti i na masovnim protestima prethodnih nedelja, jeste i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, na kojima se godinama emituju rijaliti programi u kojima su, između ostalih, takmičari i osuđivani kriminalci i drugi sa optužbama za teška krivična dela.

Ali vlast smatra da je zahtev opozicije „licemeran“ jer se i na televiziji koje kritikuju vladajuću koaliciju emituje rijaliti program, kao i da su televizije Pink i Hepi u ponudi kablovskog operatera u vlasništvu Dragana Šolaka koga predstavnici vlasti često nazivaju tajkunom i povezuju sa jednim od lidera opozicije Draganom Đilasom.

Na prethodnom zasedanju, tokom rasprave o bezbednosti u društvu, premijerka Ana Brnabić je rekla da je najagresivnije i nejnemoralnije to što je rijaliti „Veliki brat“ useljen u Pionirski grad u Beogradu.

Veliki brat je bio prvi rijaliti program emitovan u Srbiji, na osnovu međunarodne licence, u produkciji kuće Imoušn (Emotion), čiji je suvlasnik bio Dragan Đilas, jedan od lidera opozicije.

„Od priče o rijalitima programima na televizijama ne bežimo, ali nemojte da se svede na to ko je agresivan, a ko je lep – može sve, ali onda da pričamo o rijalitijima na svim televizijama“, rekla je Brnabić.

Neretko se u tim rijaliti programima takmičari tuku ili su nasilni i često se psuju i vređaju.

Na televiziji Hepi više se ne emituje rijaliti program.

I petog dana posebne sednice, televizije Hepi i Pink bile su predmet rasprave opozicije i vlasti.

Radomir Lazović iz opozicione zeleno-leve koalicije „Moramo“ pokazivao je fotografije novinare ovih televizija sa oružjem u rukama, pozivajući REM i vlast da reaguju povodom toga, jer to, kako kaže, nije normalno, premijerka odgovara da vlada nije odgovorna za izbor članova REM-a.

„Hepi i Pink su imali nacionalnu frekvenciju u vreme vaših kolega, oni su preživeli jer su ih oni posle 2000. pomagali, podržavali, tu ljudi su doveli rijaliti programe i sada se ti isti ljudi bore protiv toga.

„Vi ste skupština, vi imate veću odgovornost, ja nemam nikakav uticaj na nacionalnu frekvenciju“, izjavila je ona.

Zašto se traži smena Bratislava Gašića?

Bratislav Gašić na sednici 23.05. 2023.

Fonet

Jedan od zahteva opozicije sa velikih skupova u protekle dve nedelje, na kojima je učestvovalo desetine hiljada ljudi, jeste i smenjivanje ministra policije Bratislava Gašića, uticajne političke figure u vladajućoj SNS i u Srbiji uopšte.

Gašić je od 2014. do 2016. godine bio ministar odbrane, ali je smenjen pod pritiskom javnosti zbog, kako je tada obrazloženo, seksističkog napada na novinarku i mizoginiju.

„Odluku o razrešenju Bratislava Gašića s mesta ministra potpisao sam zato što naše društvo mora biti pristojno, a Srbija pristojna, normalna i moderna država“, rekao je pred poslanicima Vučić koji je tada bio predsednik vlade.

Dodao je tada da „samo pristojnost može da nam pomogne da nam život ne liči na rijaliti i balkansku krčmu“.

Međutim, samo godinu dana posle ostavke, imenovan je za šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA), gde je ostao sve do decembra 2022. kada je izabran za ministra policije.

„Ne pada nam na pamet da smenjujemo Batu Gašića koji radi odličan posao“, odgovorio je Vučić pre nekoliko dana na zahteve opozicije.

Lider SNS je podsetio i na slučaj u Norveškoj kada je Andreas Brejvik ubio 77 ljudi i upitao „da li je neko tada tamo podneo ostavku“.

„Da li su bili protesti? Demonstracije? Samo direktor policije, a Norveška se uhvatila u koštac sa problemom. Neko mora da nauči u šta sme da ide policija, a u šta ne“, rekao je Vučić.

Bratislav Gašić (levo) i Aleksandar Vučić

MUP Srbije
Bratislav Gašić (levo) i Aleksandar Vučić gledaju u oružje prikupljeno tokom akcije predavanja nelegalnog oružja koje je do sada bilo u rukama civila

Istraga o radu streljana

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da Više javno tužilaštvo sprovodi istragu koliko je puta dečak koji je izvršio masovno ubistvo u beogradskoj osnovnoj školi išao sa ocem u streljanu i kako je došlo do toga da dete bude tako obučeno da puca.

Otac maloletnog dečaka osumnjičenog za ubistvo devetoro đaka i čuvara na saslušanju je negirao odgovornost, a sud mu je odredio pritvor od 30 dana.

Tereti se za izazivanje opšte opasnosti sa težim posledicama, a zaprećena je kazna do 12 godina.

Dečak je, prema policijskoj istrazi, koristio očev pištolj u izvršenju zločina, ali je, prema zakonu, krivično neodgovoran jer nema punih 14 godina, objavilo je Više javno tužilaštvo.

Opširnije o ovom slučaju pročitajte ovde.

Ministarka pravde je dodala i da je država odmah reagovala i na drugi zločin, da su sudovi odmah reagovali i da su izvršioci u pritvoru, kao i oni koji su im omogućili da dođu do oružja.

Opširnije o ovom slučaju pročitajte ovde.

Šta je preduzelo Ministarstvo zdravlja?

Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa UNICEF-om izdalo spisak od šest preporuka za rad sa decom, istakla je resorna ministarka Danica Grujičić.

Ona se osvrnula na i navode o dr Ranki Radulović, muzikoterapeutkinji, rekavši da su svi angažovani za rad u školi „vrsni stručnjaci“.

Slobodan Negić, otac jedne od ubijenih učenica, rekao je u televizijskoj emisiji da su neka deca na psihoterapijama po povratku u školske klupe „slušala narodnu muziku“ i kako je naveo, „povezivala sa se duhovima i dušama svojih nastradalih drugara“ u prisustvu dr Radulović.

„Koleginica je jednostavno procenila da deca treba da čuju pesmu, to nije bilo nekakvo pevanje, muzika je puštena preko telefona“, rekla je ministarka.

O tome zašto je muzika puštana deci, govorila je i dr Radulović.

Grujičić je pozvala javnost da „pusti da dečji psihijatri i psiholozi kažu koji je uzrok bio da dete od 13 godina napravi tragediju koja je promenila Srbiju“.

Šta se dešavalo na prethodnim zasedanjima?

Prvog dana rasprave, izveštaj o bezbednosnom stanju u zemlji podnela je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, braneći ministra policije da dobro obavlja posao.

Drugi dan zasedanja obeležila je žustra polemika premijerke Ane Brnabić i Miroslava Aleksića, poslanika opozicione Narodne stranke.

Aleksić je pokazao fotografiju koju je premijerka objavila na Instagramu prošlog petka povodom protesta.

„Na ovoj fotografiji, smejete se i vi i Aleksandar Vučić i Siniša Mali, potcenjujući građane Srbije i pretite nekim novim protestima“, poručio je.

„Izlaganjem ovog poslanika dotakli smo dno. Neka vam je na čas šta radite. Zloupotrebili ste sve što ste mogli da zloupotrebite politički. Zloupotrebili ste decu. Mrtve žene, porodično nasilje. Samo da vi imate politički ćar“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić o Aleksićevom obraćanju.

Ona je dodala i da o Aleksiću ima „najgore mišljenje“ i nazvala ga „lokalnom secikesom“ koji „nikakve veze nema sa moralom“ i na kraju govora ljutito udarila mikrofon, a dok se gasio, opsovala je opozicione poslanike.

Brnabić je poručila da „vlast može da se menja, ali ne na ulici, već samo na izborima“.

Prethodno je Boško Obradović, lider opozicionog Pokreta Dveri, rekao da je rešenje za izlazak „iz vanrednog stanja koje nije proglašeno, a u kojem zemlja jeste“, jeste da cela vlada podnese ostavku i da se do održavanja vanrednih izbora osnuje tehnička vlada.

„Kažete da nam je isteklo vreme i da nemamo nikakav legitimitet. OK, mi ćemo se povući, ali neka to kažu građani na izborima“, odgovorila je Brnabić, odbacujući bilo kakvu ideju o tehničkoj, prelaznoj vladi.

Usred rasprave, salu je napustio deo opozicionih stranaka, inicijatora posebne sednice skupštine, nezadovoljni što, kako su rekli, većina nije sednicu shvatila na pravi način i da se koristi za „razvodnjavanje“ priče.

Opozicioni poslanici na sednici skupštine Srbije 18. maj 2023.

Fonet

Zašto je zakazana sednica?

Zakazivanje hitne skupštinske sednice bio je i jedan od zahteva koji je deo opozicije izneo na protestima 8. i 12. maja u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, gde se okupilo desetine hiljada demonstranata.

Predstavnici opozicije traže i ostavke ministra policije Gašića i Aleksandra Vulina, šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA), smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Radio-televizije Srbije (RTS), kao i ukidanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi.

Opozicione stranke smatraju da se u programima ovih televizija „promoviše nasilje, agresija i nemoral“, pre svega kroz rijaliti emisije, a da REM snosi odgovornost što takve programe ne sankcioniše.

U pojedinim rijaliti programima, izuzetno gledanim i popularnim u Srbiji, ponekad su takmičari i osuđeni kriminalci i drugi optuženi za teška krivična dela, a nije retkost da izbijaju tuče i drugi oblici nasilja među učesnicima.

Uoči sednice skupštine, parlamentarni Odbor za kulturu i informisanje razmatrao je rad REM-a i većinom glasova usvojio izveštaj ovog tela, odbijajući zahtev opozicije da članovi REM podnesu ostavke.

Godinama unazad, opozicija kritikuje rad REM-a, nazivajući ga oruđem u rukama vlasti, što iz REM-a negiraju.

poslanici, poslanice, Nataša Jovanović

Fonet/Milica Vučković
U prvom planu poslanice SNS na sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije

Veliki skupovi opozicije organizovani su posle masovnih ubistava u osnovnoj školi u centru u Beogradu i selima na području Mladenovca i Smedereva.

Prvo masovno ubistvo dogodilo se u sredu, 3. maja, u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru kada je K.K, učenik sedmog razreda usmrtio osmoro đaka i čuvara, a ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Broj žrtava se u ponedeljak popeo na 10, pošto je ranjena devojčica podlegla povredama.

Nekoliko dana posle nezapamćene tragedije, ostavku na mestu ministra obrazovanja podneo je Branko Ružić.

Veče posle tragedije u beogradskoj osnovnoj školi, do masovne pucnjave je došlo i u na oko 60 kilometara od prestonice Srbije.

Dvadesetjednogodišnji U.B. osumnjičen je da je pucajući iz automatske puške ubio osmoro ljudi u selima Dubona kod Mladenovca i Malo Orašje na području Smedereva.

Posle tragedija, Vlada Srbije usvojila je niz mera kako bi se povećala bezbednosti đaka i stanovništva.

Svih 1.800 škola u Srbiji dobilo je stalne policijske čuvare, uveden je moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja, a pokrenuta je i akcija razoružavanja i predaje nelegalnog oružja.


Pogledajte video sa drugog protesta u Beogradu:

Protest „Srbija protiv nasilja“: Blokada mosta i paljenje svetla za „izlečenje društva“
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk