Ukrajina i Rusija: Kijev zvanično odbija pregovore sa Putinom posle aneksije četiri okupirane oblasti

Dok institucije u Rusiji ratifikuju sporazume o međunarodno nepriznatoj aneksiji četiri okupirane ukrajinske oblasti, Kijev je doneo zvaničnu odluku da ubuduće ne pregovora sa Moskvom, a ukrajinska vojska nastavlja da prodire upravo u tim regionima.

Severna Koreja prva je zemlja na svetu koja je priznala referendume i rusku aneksiju ukrajinskih teritorija Donjeck, Lugansk, Hersonske i Zaporoške oblasti.

Prema poslednjim informacijama, ukrajinske trupe probile su ruske položaje na reci Dnjepar severoistočno od Hersona, strateškog grada na jugu Ukrajine koji je pod kontrolom ruske vojske

Napredovanje je potvrdila i ruska vojska i zvaničnici u regionu odani Rusiji.

Nakon što su zauzele Liman, važan strateški grad na istoku, ukrajinske snage kreću se ka oblasti Luganska koji je pod ruskom kontrolom i čiju su aneksiju Rusiji proglasile ruske vlasti.

Ukrajinska ofanziva usmerena je na linije snabdevanja čak 25.000 ruskih vojnika na zapadnoj obali velike reke Dnjepar.

• Putin je podigao ulog u borbi protiv Ukrajine i Zapada
• Šta ruska aneksija znači za ukrajinske oblasti
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk

Iz Evropske unije je poručeno da će Rusija snositi ozbiljne posledice zbog nezakonitog prisvajanja ukrajinske teritorije.

Više o nepriznatoj ruskoj aneksiji pročitajte ovde.

Iz Unije najavljuju da će Ukrajini dati pet milijardi evra do kraja 2022. godine.

Pogledajte video o svedočenjima Ukrajinaca o ruskim brutalnostima u oslobođenim regionima

Dan 223.

• Kijev zvanično odlučio da više ne pregopvara sa Putinom posle odluke o aneksiji četiri okupirane ukrajinske oblasti
• Oba doma ruskog parlamenta ratifikovala sporazume o pripajanju četiri ukrajinske oblasti Rusiji – više o tome pročitajte ovde
• Severna Koreja prva zemlja koja je priznala referendume i rusku aneksiju četiri ukrajinske oblasti
• Nastavljena ukrajinska kontraofanziva na jugu i istoku – ukrajinska vojska zauzela nekoliko strateških mesta, potvrđuju obe strane
• Kijev od SAD dobija još četiri sistema HIMARS, javlja Rojters
• EU do kraja godine donira Ukrajini pet milijardi evra
• Ramzan Kadirov, čečenski lider odan ruskom predsedniku Putinu, izjavio je da će trojica njegovih sinova tinejdžera ići na front u Ukrajini – više o tome pročitajte ovde

Kijev: „Sa Putinom je nemoguće pregovarati“

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski odobrio je odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o nemogućnosti vođenja pregovora sa ruskim predsednikom Putinom kao odgovor na odluku Kremlja da anektira teritorije Ukrajine.

Na samom početku rata, Zelenski je pozvao Putina da se lično sretnu, što je ruski predsednik odbio.

Ali prošle nedelje, dok su se na okupiranim teritorijama prebrojavali glasovi na nepriznatim referendumima, Zelenski je rekao da ne namerava da pregovara sa Putinom.

Sada je ta odluka ozvaničena.

„Sa sadašnjim predsednikom Rusije, očigledno je nemoguće pregovarati. On ne zna šta su dostojanstvo i poštenje. Stoga smo spremni za dijalog sa Rusijom, ali sa drugim ruskim predsednikom“, izjavio je Zelenski.

Odluka Kijeva doneta je istovremeno kada je Savet federacije, gornji dom ruskog parlamenta, potvrdio sporazume o pripajanju četiri okupirane ukrajinske oblasti Rusiji.

Posle petodnevnih, međunarodno nepriznatih referenduma u Donjecku, Lugansku, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, koji su okončani 27. septembra, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je tri dana kasnije odluku o njihovoj aneksiji.

Sporazume koji je Putin potpisao sa proruskim liderima tih oblasti, a nijednu od njih ruske snage ne kontrolišu u potpunosti, prethodno su ratifikovali i Ustavni sud Rusije, kao i ruska Duma, donji dom skupštine.

Pjongjang: Poštujemo referendume i rusku aneksiju

Severna Koreja je u utorak, 4. oktobra postala prva i, za sada jedina, zemlja koja je priznala i referendume i rusku aneksiju ukrajinskih oblasti.

„Poštujemo volju stanovnika Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, koji nastoje da se pripoje Rusiji, i podržavamo stav ruske vlade o prijemu navedenih regiona u njen sastav“, rekli su iz Ministarstva inostranih poslova Severne Koreje.

Smatraju da su referendumi održani u punom skladu sa Poveljom UN.

Amerika, Velika Britanija i Evropska unija odmah su osudile održavanje referenduma, nazivajući ih lažnim i nelegalnim, a kritika je stiglka i od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša.

Iz EU su najavili novi paket sankcija Rusiji zbog nepriznatih referenduma.

Stanje na frontu: Žestoka ofanziva Ukrajinaca

Ukrajinska vojska napreduje ka istočnim i južnim delovima zemlje, koji su pod kontrolom ruskih snaga.

Ovo potvrđuju i ruski i proruski izvori.

Posle zauzimanja Limana u Donjeckoj oblasti na istoku, koji se nalazi u blizini regionalne granice Luganska, ukrajinske snage nastavile su ofanzivu ka Lugansku.

Izveštaji sugerišu da se Ukrajinci kreću ka gradovima Kremenaja i Svjatove u Lugansku koji su pod ruskom kontrolom.

Na jugu, Vladimir Saldo, proruski lider u Hersonu, rekao je da su ukrajinske snage probile u blizini Dudčana, grada na reci Dnjepar, oko 30 kilometara južnije od prethodne linije fronta.

„Postoje naselja koja su okupirale ukrajinske snage“, rekao je Saldo.

Neki ruski izveštaji kažu da su Ukrajinci sada zauzele mesto Dudčani.

Portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov priznao je da su „brojčano nadmoćniji“ukrajinski tenkovi ušli južnije od Zolote Balke, sela koje je označavalo prethodnu liniju fronta na Dnjepru.

Tvrdi i da su Rusi u tim borbama ubili oko 130 ukrajinskih vojnika.

Prema rečima Salda, dva ukrajinska bataljona su pokušala da stignu do hidroelektrane Kahovka, oko 70 kilometara istočno od Hersona.

Elektrana se nalazi u lučkom gradu Nova Kahovka.

Ukrajinska ofanziva usmerena je na linije snabdevanja čak 25.000 ruskih vojnika na zapadnoj obali Dnjepra, prenosi agencija Rojters.

Sa severozapadne strane Hersonskog fronta, ukrajinska artiljerija je teško oštetila Antonovski most, vitalnu vezu za ruske snage u gradu.

Herson i Lugansk su među četiri regiona koje je Putin proglasio za deo Rusije, posle nepriznatih referenduma, koje su Kijev i njegovi zapadni saveznici proglasili lažnim.

Rusija ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri regiona.

• Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi

Vojni preokret na frontu na štetu Rusije, usledio je samo nekoliko sati posle Putinove objave u petak i velikog koncerta na moskovskom Crvenom trgu kako bi se proslavila teritorijalna pretenzija.

Kijev je obećao da će ponovo preuzeti teritoriju koju je Rusija anektirala, među kojima je i Krim, koje je Rusija pripojila još 2014. godine.

Rusko ministarstvo odbrane kaže da rezervisti regrutovani u vojsku prema Putinovom nalogu za mobilizaciju prošlog meseca sada prolaze intenzivnu borbenu obuku u oblastima Luganska i Donjecka koje kontroliše Rusija.

Kremlj planira da pozove oko 300.000 rezervista.

Kadirov: Vreme je da se moji sinovi pokažu u pravoj borbi

Čečenski lider Ramzan Kadirov, odan ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, rekao je da njegovi sinovi od 14, 15 i 16 godina uče da rukuju oružjem od „ranog detinjstva“.

„Ahmat, Eli i Adam su spremni da veštine iskoriste u ratu. Ne šalim se. Došlo je vreme da se pokažu u pravoj borbi, a ja samo pozdravljam njihovu želju.

„Uskoro će na front“, napisao je Kadirov na Telegram kanalu, podelivši i snimak sinova kako pucaju.

Pročitajte u posebnoj priči.

Od kada je proglašena delimična mobilizacija, veliki broj Rusa, uglavnom muškaraca, traži načine da napusti zemlju.

O tome svedoče fotografije i snimci kolona automobila na granicama i gužvi na aerodromima koji se objavljuju na društvenim mrežama.

Iz Kremlja kažu da su navodi o broju vojno sposobnih muškaraca koji pokušavaju da napuste zemlju „preuveličani“.

Od februara, u Srbiju je stiglo nešto više od 12.000 Rusa, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić 26. septembra.

Jedan od njih je i Kiril O. iz Moskve koji je u Beograd došao zbog mobilizacije.

„Znao sam da moram da odem, jer je rizik ostanka bio mnogo gori od rizika koji sam morao da preuzmem da bih pobegao.

„Uspeo sam da odem iz Rusije i glava mi je na ramenima, a pitanje je da li bih imao još jednu priliku da je nešto krenulo naopako“, priča Kiril za BBC na srpskom.

Njegovu priču pročitajte ovde.

Pogledajte video o pristizanju ruskih državljana beogradski aerodrom:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk