Ukrajina i Rusija: Otpor ruskom jurišu na Bahmut, ukrajinskom gradu „na kraju sveta“

„Ovo je najteža operacija koju sam video. Neprijatelj je pokrenuo do sada najžešći napad na Bahmut.

„Nismo videli ovoliko trupa ranije“, kaže nam ukrajinski komandant.

Komandant Skala, kako želi da ga zovemo, vodi ukrajinsku operaciju odbrane grada Bahmuta u istočnoj oblasti Donbas, iz podzemnih odaja u jednoj neuglednoj ulici.

To je jedan od glavnih komandnih centara koji je ukrajinska vojska postavila u gradu i vrlo je malo novinara bilo u njemu.

• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu
• Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini

Visoki, okretni čovek sa blistavim očima, gleda prenos uživo sa drona koji lebdi nad istočnim obodom grada na velikom ekranu postavljenom u središtu prostorije.

Jedna od jedinica bataljona pokušava da spazi ruske položaje da bi pomogla drugoj jedinici koja je upravo izašla da odbrani istočni prilaz Bahmutu koji je trenutno pod napadom.

Pored ruskih oružanih snaga, na front oko Bahmuta poslate su hiljade plaćenika iz privatne paravojne grupe Vagner.

„Vojnici iz Vagnera otvoreno napreduju ka nama iako su pod otvorenom vatrom, to rade čak iako posipaju zemlju njihovim telima, čak iako od 60 ljudi u njihovom vodu ostane svega 20.

„Veoma je teško odbraniti se od jedne takve invazije. Nismo pripremljeni za to i učimo u hodu“, kaže komandant Skala.

Dodaje da su pre nekoliko nedelja izgubili položaje na istočnim prilazima gradu zato što ih je neprijatelj neprestano napadao.

„Prebacili smo se na druge linije fronta da bismo spasli naše vojnike.

„Trudimo se da postupamo pametno i pokušavamo da povratimo te položaje.

„Ponekad morate da se povučete da biste napali neprijatelja kako treba“, navodi Skala.

• Unutar ruske vojne mašinerije: Zašto su Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin važni
• „Vagnerovci“ besni na vojnu komandu: Rat u Ukrajini otkrio velika neslaganja u ruskim vojnim strukturama

Jevgenij Prigožin, vođa Vagnera, izjavio je da su Ukrajinci pretvorili svaku kuću u Bahmutu u tvrđavu i da sada postoji „500 linija odbrane“.

Rusija koristi svu raspoloživu silu da zauzme Bahmut.

Smatra se da je ova bitka ključna za Rusiju, pošto je poslednjih meseci gubila položaje u Ukrajini – potisnuta je iz Hersona na jugu i Harkovske oblasti na severoistoku.

Rusiji je važno da zauzme Bahmut i kako bi ostvarila nameru da kontroliše čitav Donbas u istočnoj Ukrajini.

Tokom čitavog našeg razgovora sa komandantom Skalom, čuju se prigušene eksplozije.

Iste sekunde kad iskoračite napolje, zvuk je dovoljno glasan da vam se ubrza rad srca.

Zastrašujući zvižduk granata koje doleću prati zaglušujuća eksplozija po udaru.

I taj zvuk nikad ne prestaje, jer rakete i granate neprestano padaju.

Jedan stanovnik je to opisao kao „smak sveta“ i u nekim trenucima to zaista tako izgleda.

Granate su proletele kroz središta stambenih zgrada, srušile fasade i napravile kratere po trotoarima.

Teško je pronaći prozor u Bahmutu koji je ostao netaknut.

Zemlja je posuta slomljenim staklom i ruševinama.

Ovo je nekada bio tih, običan grad na istoku, poznat po penušavom vinu.

Sada je postao simbol rata i ukrajinskog otpora.

Nalazi se na ključnom raskršću puteva, ali tokom poslednjih meseci ovdašnja bitka stekla je simboličnu važnost.

Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, nedavno ga je nazvao „tvrđavom našeg morala“.

Bahmut je nekada, pre izbijanja rata, bio dom za više od 70.000 ljudi.

Ostala je samo desetina stanovnika, uglavnom starijih i siromašnih.

I dok su ulice uglavnom puste, viđamo desetine civila u centru za pomoć, ovde poznatom kao „centar otpora“.

U njemu imaju struja i internet, koji obezbeđuje satelitski sistem Starlink Ilona Maska, jednog od najbogatijih ljudi na svetu.

Dobrovoljci dele pakete hrane, lekova i drugih osnovnih potrepština.

Peć na drva održava centar toplim.

To je slamka spasa za ljude u Bahmutu.

Mnogi sede zgureni oko mesta za napajanje, pokušavajući da napune svoje telefone.

Ono što je izuzetno je da čak i kad granate padnu nekoliko stotina metara od centra, ovi ljudi ni ne trepnu.

Izgledaju kao da su otupeli, dok beže od granate svakog dana.

Trauma je, međutim, vidljiva na mnogim licima.

Zašto ne odete, pitamo Anatolija Sušenka, koji je stajao u redu za malo hrane.

„Nemam kuda da odem, sam sam.

„Ko bi želeo da prihvati jednog 86-godišnjaka?“, kaže on.

Dodaje da u Bahmutu bar može da pronađe hranu ili supu koju vojnici bace i pojede.

„I dobijam besplatan hleb.

„U čitavom životu nikad nisam video ništa slično.

„Svi prozori na mojoj kući su razbijeni, a kapija je uništena“, kaže Sušenko.

Kako je Rusija napadala, a Ukrajina se branila u prvih 300 dana rata:

Ljudi imaju različite razloge zašto ostaju.

Olga Tupikova sedi u ćošku prostorije sa trinaestogodišnjom ćerkom Dijanom.

„Mislim da je svuda u Ukrajini jednako opasno.

„Neki od naših komšija su otišli i poginuli su na nekom drugom mestu“, kaže ona.

Dodaje da u Bahmutu imaju kuću, kao i mačke i pse, koje ne mogu da ostave.

„Naš krov ima 21 rupu, a garaža devet. Popravljam ih svaki put, a pokušavam da popravim i prozore.

„Obično rupe prave šrapneli, ali u poslednje vreme nam uleće i kamenje, koje pravi rupe veličine ljudske glave“, navodi ona.

„Živimo kao miševi. Brzo istrčimo da nabavimo malo hleba i biramo drugačije puteve nazad do kuće.

„Pre svitanja tražim daske i drva da popravim kuću. Uveče tražim vodu zato što nema snabdevanja vodom u gradu“, kaže Olga.

Dodaje da je strašno, ali da sada žive vojničkim stilom života.

„Šalimo se da vrhunski kuvari nemaju pojma u poređenju sa nama.

„Umemo da skuvamo hranu od bilo čega na otvorenoj vatri ili čak samo pomoću sveće“, navodi ona.

Lokalna administracija pokušava da ubedi ljude da odu.

Sreli smo i Aleksija Revu, koji je bio gradonačelnik Bahmuta 33 godine, na jednom mestu u gradu koje ne možemo da objavimo zato što bi to moglo da mu ugrozi bezbednost.

„U gradu uglavnom ostaju oni koji nemaju novca i ne žele da se suoče sa neizvesnošću.

„Ali mi razgovaramo sa njima o tome. Zato što je bezbednost najvažnija, bezbednost i mir“, kaže on.

Zašto on i dalje ostaje, pitamo ga.

„Ovo je moj život, moj posao, moja sudbina. Rođen sam ovde i odrastao sam ovde. Moji roditelji su sahranjeni ovde.

„Moja savest mi ne dozvoljava da napustim moje ljude. I uveren sam da naša vojska neće dozvoliti da Bahmut padne“, kaže on.

• Da li je Putin pretrpeo neuspeh u ratu u Ukrajini
• Kako će zimsko vreme uticati na rat u Ukrajini

U poljima izvan grada, vidimo koliki je svakodnevni napor potreban da bi se on sačuvao.

Jedinica vojske koju srećemo pokušava da pronađe ruske položaje i otvori artiljerijsku vatru – sovjetske topove D-30 – u njihovom pravcu, kako bi omogućili ukrajinskoj pešadiji da nastavi da napreduje svaki dan.

Ali oni jedva da napreduju.

„Oprema je zastarela. Ona radi i obavlja posao, ali mogla bi da bude bolja.

„Moramo da budemo i veoma ekonomični sa granatama, veoma precizni sa metama, da nam ne bi ponestalo municije.

„Da imamo više opreme i modernije oružje, mogli bismo da uništimo više meta, što bi značajno olakšalo posao našoj pešadiji“, kaže Valentin, jedan od vojnika.

Zima, takođe, sve dodatno otežava.

Oružje ne radi tako besprekorno po hladnom vremenu, kažu nam oni.

„Prosto moramo da prebrodimo ovaj period, da izdržimo i potom izvršimo kontranapad i borimo se“, kaže Jaroslav.

Obe strane pokušavaju da izmore onu drugu.

Ovo je borba izdržljivosti.

Gde nalazite podsticaj svaki dan, pitamo.

„Svi imamo porodice kojima želimo da se vratimo.

„Valentinu se upravo rodio sin, ali njegova porodica je u Nemačkoj, tako da ga još nije video“, kaže Jaroslav dok se Valentin stidljivo smeši.

„Njegova motivacija je ogromna“, dodaje.

Dodatno izveštavanje: Imodžen Anderson, Marijana Matvejčuk, Sandžej Ganglju i Darija Sipigina

Istorijat neslaganja Ukrajine i Rusije:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk