Ukrajina i Rusija: Ukrajinski radnici nuklearne elektrane tvrde da ih ruski vojnici „drže na nišanu“

Zaposleni u nuklearnoj elektrani u ukrajinskom Zaporožju tvrde za BBC da ih ruski vojnici „drže na nišanu“ i da ruske trupe koriste elektranu kao vojnu bazu.

Ruske snage drže pod kontrolom ovu lokaciju, najveću nuklearnu elektranu u Evropi, od početka marta.

Međutim, njom i dalje upravljaju ukrajinski tehničari.

Moskva je nedavno optužena da koristi elektranu „kao štit“, dok njene trupe lansiraju rakete odatle ka obližnjim lokacijama.

U četvrtak je prijavljeno još granatiranja, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija upozorio je da borbe oko nuklearnog postrojenja „mogu dovesti do katastrofe“.

• Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
• Rat u Ukrajini – kakav je rizik od nuklearnog oružja
• Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal – koliko oružja ima i čemu ono služi

Dvoje radnika elektrane govorili su za BBC o svakodnevnoj pretnji otmicom, kao i vlastitim strahovima ili od „radioaktivne kontaminacije šireg regiona“ ili od nuklearne katastrofe.

Iz južnog grada Nikopolja puca jedan od trenutno najopasnijih pogleda u Ukrajini.

Sa obale Dnjepra, moguće je jasno videti nuklearnu elektranu Zaporožje 15 kilometara sa druge strane ruke.

To je mesto koje je doživelo teško granatiranje u poslednjih par nedelja – prijavljeno je ispaljivanje i do 120 raketa u samo jednoj noći.

One dolaze iz pravca Energodara, grada u kom se nalazi elektrana.

Zauzvrat, Energodar – i sama nuklearna elektrana – takođe su se našli na udarima teške artiljerijske vatre.

Agencija za nadzor UN-a tvrdi da postoji „pravi rizik od nuklearne katastrofe“ ukoliko borbe ne prestanu a inspektorima ne bude dozvoljen pristup.

Ukrajina i Rusija okrivljuju jedna drugu.

Slika je maglovita, ali su rizici kristalno jasni.

„Moj radni dan je konstantni stres“, kaže Svetlana, koja nas je kontaktirala preko tekstualnih poruka.

Ona i njen kolega Mikola sada mogu da koriste samo ruske SIM kartice za telefone i signal je veoma slab.

Ne koristimo njihova prava imena zbog njihove bezbednosti.

„Ne mogu da radim kao nekada“, kaže Svetlana.

„Prošle nedelje nisam uopšte mogla da dolazim na postao – suviše je opasno.“

„U subotu je granatirana stanice za azot-kiseonik, što je izazvalo požar. Ljudi koji tamo rade samo su pukim čudom preživeli.“

Drugi stanovnik Energodara kaže nam da su cene u prodavnicama i apotekama sada četiri pute veće nego na teritoriji koju i dalje kontroliše Ukrajina, kao i da oskudevaju u lekarima.

Većina bankomata je takođe zatvoreno.

Svetala već dugo radi u ovoj elektrani i kaže da granate padaju blizu elektrane svaki dan.

„Psihološka situacija je teška“, dodaje ona.

„Vojnici idu svuda sa oružjem i sve prisutne zapravo drže na nišanu.“

Rusija je optužena da je tamo stacionirala oko 500 vojnika.

Na skorašnjim snimcima vidi se kako vojna vozila ulaze unutra, a Svetlana nema nikakvih sumnji u to da se ona koristi kao baza.

„Svaki dan se voze do elektrane i od nje u vojnim vozilima“, kaže ona.

„Postavili su opremu u zgrade stanica kako bi onemogućili ukrajinskim oružanim snagama da ih napadnu.“

Stiže tekstualna poruka od Mikole: „Pripadnici osoblja su sada taoci Rusa“, glasi ona.

„Isključili su internet, ostavili su samo fiksne telefone da rade, a hrana je dostupna samo u jednoj sali za ručavanje. Ostale su pretvorili u baze.“

Ukrajine se brine da su Rusi počeli da granatiraju oblast koju su zauzeli da bi stvorili lažnu verziju priče, koja bi glasila: „Ukrajina vas napada – zato bolje glasajte da se pridružite Rusiji kako bismo mogli da se nastanimo i zaštitimo vas.“

Političari koje je naimenovala Moskva za region Zaporožja upravo su potpisali nalog za skorašnje održavanje referenduma.

Rusija je već organizovala slična glasanja u prošlosti, kao u slučaju Krima, poluostrva koji je anektirala 2014. godine.

Mikola dodaje: „Pristup svim krovovima je zabranjen, jer su tamo postavili svoje osmatračnice. Zgrada za obuku takođe je postala njihova kasarna.“

„Sada se sve češće dešava da osoblje bude kidnapovano dok napušta smenu na glavnoj kapiji.“

Ne zna se zbog čega dolazi do tih otmica, ali građani govore o zastrašivanju dok se Rusi trude da zavedu red.

Svetlana i Mikola takođe opisuju da Rusi svuda bacaju đubre, ali kažu da osoblje i dalje uspeva da nadzire reaktor na pravi način.

Zaporožje: Kako se odvijala kriza

• Mart 2022: Ubrzo posle početka invazije na Ukrajinu, ruske trupe zauzimaju elektranu. Njenoj upravi rečeno je da sada pripada ruskoj državnoj kompaniji za nuklearnu energiju Rosatom. Ukrajinsko osoblje nastavlja da upravlja elektranom pod ruskom kontrolom
• Jul: Ruske snage počinju da koriste raketne bacače u kompleksu, pretvorivši ga u vojnu bazu
• 3. avgust: Međunarodna agencija za atomsku energiju izjavljuje da je elektrana „potpuno van kontrole“ i da su joj potrebne inspekcija i popravke
• 5. avgust: Ukrajinska agencija za nuklearnu energiju Energoatom kaže da su dva projektila ruske raketne vatre navela njihove operatere da isključe reaktor iz električne mreže
• 8. avgust: Ukrajina tvrdi da je obnovljeno rusko granatiranje oštetilo tri senzora za radijaciju i ranilo jednog radnika. Lokalne proruske vlasti tvrde da su ukrajinske snage napale lokaciju višecevnim raketnim bacačima
• 10. avgust: Ministri spoljnih poslova iz G7 traže od Rusije da smesta vrati Ukrajini kontrolu nad elektranom
• 11. avgust: Prijavljeno je još granatiranja elektrane, a Ukrajina i Rusija ponovo optužuju jedna drugu

Grigorij Plačkov, bivši šef Državnog nuklearnog regulatornog inspektorata Ukrajine, kaže nam da je rizik „ogroman“ dok god Rusi kontrolišu nuklearnu elektranu Zaporožje.

On priznaje da će biti potrebno „dva do tri meseca“ da Rusi preusmere energiju u vlastitu mrežu, ako im je to krajnji cilj.

Energodar je deo južne linije fronta na kojoj su borbe poslednjih nedelja pooštrene.

Još, međutim, ima vrlo malo pokreta – što sugeriše da će najveća nuklearna elektrana u Evropi nastaviti da izmiče kontroli Ukrajine.

Dodatno izveštavanje: Darija Sipigina i Hana Čornjus

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk