Ukrajina, Rusija i vojska: Da li su tenkovi prošlost ratovanja i šta možemo da naučimo na primeru Ukrajine

Slike uništenih ruskih tenkova, razbijenog trupa, slomljene kupole, pocrnele i spaljene cevi topa, beskorisno uperene u nebo, bile su glavna slika rata u Ukrajini.

To je navelo neke da se zapitaju da li je moderno protivtenkovsko oružje učinilo tenkove beskorisnim na bojnom polju.

„Ovo je priča koja se pojavljuje svaki put kada se tenk onesposobi“, kaže Dejvid Vili, kustos i instruktor u Muzeju tenkova u Bovingtonu, Dorset, koji se može pohvaliti najobimnijom kolekcijom tenkova na svetu.

„Budući da je simbol moći, kada je poražen, ljudi brzo zaključe da je to kraj tenka.“

• Jezivi dokazi ukazuju na ratne zločine počinjene na putu za Kijev
• Zašto Rusija gubi mnogo tenkova u Ukrajini
• „To je moj bojler“: Ukrajinka prepoznala posteljinu, stolnjak i belu tehniku na tenku

Gledamo glavni borbeni tenk T-72 sovjetskog dizajna kako pokreće motor i zvecka prema mestu uzimanja goriva pre nego što počne probu za demonstraciju.

Ovo je u suštini isti model tenka koji je prešao granicu sa Ukrajinom u februaru i uništile su ga stotine malih, agilnih grupa dobro obučenih ukrajinskih pešadijskih bespilotnih letelica, Džavelin i lakog protivtenkovskog oružja sledeće generacije (Nlaws).

„Važno je ne izvući pogrešne lekcije iz onoga čemu smo bili svedoci u proteklih nekoliko meseci“, kaže penzionisani general-potpukovnik američke vojske Ben Hodžis, koji je donedavno komandovao američkim kopnenim snagama u Evropi.

„Ruski tenkovi o kojima je reč bili su obično slabo korišćeni, bez podrške pešadije u vidu prisustva podoficira (NCO), kakav se može naći u američkoj ili britanskoj vojsci. Stoga su sve to bile lagane mete za ukrajinske snage koje se brane.“

Njegove stavove podržava penzionisani brigadir britanske vojske Ben Beri, sada viši saradnik za kopneno ratovanje na Međunarodnom institutu za strateške studije.

„Poraz ruskog napada na Kijev pokazuje šta se dešava kada snage, koje ne mogu da vode kombinovani rat (kombinujući tenkove sa pešadijom, artiljerijom i avionima) i imaju slabu logistiku, nestručno rasporede tenkove“.

„Kompetentna borbena grupa NATO-a bi potisnula pešadiju da spreči tenkove u zasedi“, kaže Beri.

Tenk, jedan od simbola modernog ratovanja, ima i kritičare i branioce.

U ratu u Nagorno-Karabahu, 2020. godine, tenkove Jermenije su desetkovale azerbejdžanske bespilotne letelice turske proizvodnje.

U Libiji su ove iste bespilotne letelice, TB2 Bajraktar, nanele ogromne gubitke snagama generala Haftara, dok su u Siriji i vladini tenkovi postali plen turskih bespilotnih letelica.

U ranoj fazi rata u Ukrajini, savremene protivtenkovske navođene rakete, koje su isporučile Britanija, SAD i druge nacije, pokazale su se da su promenile igru u potiskivanju ruskih oklopnih kolona sa severa glavnog grada Kijeva.

U međuvremenu, u drugoj fazi, u Donbasu, masovna ruska artiljerija je promenila igru, koristeći razornu vatrenu moć da polako probije put napred.

Procenjuje se da je Rusija ove godine izgubila više od 700 tenkova – neki su uništeni, a neki napušteni.

Ovi tenkovi su često prikazani prekriveni reaktivnim oklopom – koji izgleda kao velika pravougaona kutija.

Dizajniran je da izazove malu eksploziju kada raketa pogodi, prigušujući njen efekat.

Ali bespilotne letelice i protivtenkovske rakete koje je isporučio Zapad su to zaobišle, uglavnom udarajući tenk odozgo na kupolu, gde je oklop najtanji.

„Ovaj rat je bio dan bespilotnih letelica“, kaže Ben Beri.

„To nam govori da su vam potrebne bespilotne letelice za odbranu da biste držali neprijateljske bespilotne letelice dalje od vaših leđa.

„Potrebna vam je klasična protivvazdušna odbrana niskog nivoa uključujući lasere i elektronsko ometanje.“

Nešto što može produžiti budućnost tenka je sistem aktivne zaštite (APS).

To je način da sprečite sve što napada vaš tenk pre nego što vas pogodi.

„Postoje dve vrste APS-a, paketi za izbegavanje mekog i teškog ubijanja“, objašnjava Dejvid Vili iz Bovingtona.

Zastaje dok obližnji tenk T72, poklon poljske vojske, izbacuje plave izduvne gasove i preteće okreće svoj masivni top od 125 milimetara u našem pravcu.

„Meko ubijanje znači elektronske impulse koji mogu poremetiti nadolazeću raketu. Teško ubijanje znači ispaliti nešto kinetičko na nju, poput kiše metaka.“

Kao što je to često slučaj, izraelska vojska je iscrpno istražila ovu oblast, posebno od 2006. godine kada su njihovi tenkovi pretrpeli udarac Hezbolahovih IED-ova i vešto raspoređenih protivtenkovskih projektila u južnom Libanu.

Razvili su sistem aktivne zaštite pod nazivom Trofej.

Funkcioniše korišćenjem radara za praćenje dolazeće pretnje – projektila ili drona – a zatim rotirajući bacač na kupoli ispaljuje kišu eksplozivnih projektila, neutrališući pretnju pre nego što može da pogodi tenk.

Trofej, ili njegova varijanta, verovatno će postati standard za mnoge od najnovijih zapadnih tenkova.

„Napredak u merama protiv bespilotnih letelica smanjiće njihovu efikasnost, one sada lutaju bojnim poljem tražeći lake mete“, kaže general Hodžis.

Dakle, da li tenk ima budućnost? Ili je, kako neki predviđaju, osuđen na deponiju?

„Uvek će postojati potreba za zaštićenom mobilnom vatrenom moći“, kaže general Hodžis.

On predviđa budućnost, koja nije daleko, u kojoj će se daljinski upravljani tenkovi bez posade – u suštini oklopni dronovi – kretati bojnim poljem u tandemu sa tenkovima sa posadom, povećavajući vatrenu moć i istovremeno smanjujući rizik po život.

„Bio sam pešadijski vojnik i nikada ne bih želeo da učestvujem u borbi na bilo kom terenu bez prednosti pokretne vatrene moći“, kaže on.

Džastin Kramp, bivši komandant tenkova britanske vojske, a sada izvršni direktor odbrambene obaveštajne firme Sibylline se slaže.

„Tenkovi imaju vatrenu moć, pokretljivost i otpornost koju pešadija jednostavno nema. To je fleksibilna platforma koja može da funkcioniše dan i noć, da stigne do cilja i pruži šok neprijatelju.

„Ukrajina ne bi obnavljala tenkovske snage da tenkovi nisu od vitalnog značaja. Tražili su dvostruko veći broj tenkova od Velike Britanije“, smatra Kramp.

Dejvid Vili je davao instrukcije britanskoj vojsci, a nedavno je i obilazio ukrajinske vojnike.

„Ne računa se najbolji tenk, već najbolja posada“, kaže on.

„Najskuplja oprema na svetu ne znači nužno da ćete pobediti. Vera u vašu stvar je od vitalnog značaja, a Ukrajinci veruju u njihovu stvar.“

Možda će vam i ova priča biti interesantna:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]