Zašto se plastika ne osuši u mašini za sudove

Niste umislili. I nije počela da vam otkazuje mašina za sudove.

Moderne mašine za sudove prilično su efikasne u sušenju svega što se nalazi u njima nakon što se završi ciklus, osim kad je u pitanju jedna stvar: plastika.

Iako su ručne mašine za sudove prisutne još od sredine 19. veka, prava renesansa mašina za sudove usledila je posle Drugog svetskog rata, prvo u komercijalnim kuhinjama, a potom i u privatnim domovima, zajedno sa rastom standardizovanih kuhinjskih elemenata i radnih površina.

U sedamdesetim su postale mnogo pristupačnije i mnogo rasprostranjenije.

Ali i nešto drugo: plastično posuđe i posude za odlaganje hrane.

Od tada, pražnjenje mašine za sudove znači da morate da izlazite na kraj sa plastičnim posuđem sa kog kapa voda, bez obzira na visinu temperature u mašini.

To je problem koji decenijama muči proizvođače mašina za sudove.

A bar delimično kriva je i dobra stara termodinamika.

• Zašto trošimo toliko vode
• Kako plastika utiče na zdravlje čoveka
• Kako da bolje razumemo mačke i ono što žele da nam poruče
• Jeftina hemijska olovka koja je zauvek izmenila kako pišemo

Zato što većina plastičnih sudova nije tolike gustine kao grnčarija ili metalno posuđe, mnogo brže gubi toplotu.

„Plastični tanjiri i pribor za jelo su značajnije lakši od keramičkih ili posuda od nerđajućeg čelika a specifični toplotni kapacitet je otprilike isti, tako da se manje toplote zadržava u plastici“, kaže Rodžer Kemp, naučni saradnik Kraljevske akademije za inženjerstvo i profesor emeritus inženjerstva na Univerzitetu u Lankasteru.

Toplota koja se zadržala u metalu ili porcelanu održava ga na neznatno većoj temperaturi od vazduha, što pomaže pri isparavanju.

„U slučaju plastike, nema dovoljno zadržavanja toplote da bi bila na značajnije višoj temperaturi od opšte temperature u mašini, tako da voda sa nje ne ispari. Postoje slični problemi sa pranjem tankih aluminijumskih poslužavnika za hranu, zato što su veoma laki i, stoga, loši u zadržavanju toplote.“

Na delu je i još jedna fizička sila – „površinska energija“.

Voda koja se nađe na plastičnoj površini formiraće kapljicu, dok će na staklu formirati samo tanak sloj.

Manja površinska energija stakla znači da će ono više privlačiti vodu.

Kako se voda širi, postaje sve tanja i verovatnije je da će izgubiti deo mase prilikom isparavanja.

„Drugi faktor je činjenica da je plastika zasnovana na nafti, a znamo da se nafta i voda ne mešaju“, kaže Ana Plošajski, slobodna naučnica za materijale.

„Kad voda dođe u dodir sa plastikom, ona ne želi da se raširi, ona želi da se skuplja u kapljicu. Površina kapljice veoma je mala. Staklo, keramika i metali, s druge strane, veoma su hidrofilni, tako da se voda više raširi po njima.

„Oni nisu samo topliji, već voda ima priliku i da se osuši zato što je mnogo tanje raspoređena“, kaže ona.

Starije plastično posuđe – naši stari dobri drugari u kojima nosimo ručak na posao – mogu još više da pogoršaju stvar, kaže Plošajski.

„Ta plastika se sve više grebe, a to stvara više površina za koje može da se zalepi voda.“

Budući da voda ne želi uvek da sarađuje i da se osuši ravnomerno na svakoj površini, dizajneri mašina za sudove morali su da smisle druge metode za ubrzavanje sušenja, kaže Žaklin Mariani, savetnica za domaćinstvo i konsultantkinja koja je sarađivala sa proizvođačima mašina za sudove.

„Neki brendovi uveli su sistem za sušenje ventilatorima da bi kružili topao vazduh po kabini tokom ‘ciklusa sušenja’ i ubrzali sušenje. Manje skupi modeli imaju statički sistem sušenja (bez ventilatora koji se oslanja samo na konvekcione struje u kabini), koji nije toliko efikasan.

„Drugi su uveli vrata koja se automatski otvore za nekoliko milimetara, što pušta unutra hladniji vazduh da bi se ubrzali cirkulaciju i sušenje.“

Mariani dodaje da koji god metod koristili, plastični predmeti obično i dalje moraju da se prebrišu krpom da bi se uklonio višak vode.

Ovaj problem delom je možda nastao zbog previda; kad se testiraju novi modeli mašina za sudove, standardni paket za testiranje obično ne sadrži bilo kakve plastične predmete, uprkos tome što se oni često koriste u kuhinji, prema rečima direktora inženjerstva GE Aplajansiza Adama Hofmana.

Deterdženti za mašine za sudove uznapredovali su i sada sadrže surfaktante koji pomažu pri sušenju.

Surfaktanti smanjuju površinsku napetost vode, što znači da je manje verovatno da će se lepiti za predmete u mašini za sudove.

Hemijska kompanija BASF je 2019. godine čak pokrenula novi čistač „koji pomaže u ispiranju“ posebno pravljen da pomogne da se plastično posuđe i pribor za jelo brže osuše.

U potrazi za plastikom koja se brže suši, inženjeri mašina za sudove okrenuli su se nečem višem od pukog toplog vazduha i surfaktanata da bi rešili ovaj problem.

Zeoliti, porozni minerali koji se koriste u svemu od prerade peska za mačke do nuklearnog otpada, takođe su korisni kad je u pitanju izvlačenje suvišne vlage iz unutrašnjosti mašina za sudove.

Neki luksuzni modeli počeli su krajem 2000-tih da koriste odeljke sa zeolitima i ova tehnologija se od tada primila.

Zeoliti imaju fantastičnu sposobnost da apsorbuju vodu.

Njihova porozna priroda znači da imaju široku površinu – zeoliti mogu da zadrže više od 40 odsto vlastite težine u vodi.

Nešto se drugo desi takođe kad apsorbuju vodu – oni otpuštaju toplotu.

Granule zeolita drže se u odeljcima na vratima mašine za sudove.

Kad započne ciklus sušenja, vlažan vazduh cirkuliše unutar odeljka i zeoliti apsorbuju vodu i otpuštaju toplotu.

Toplota se šalje nazad u unutrašnjost mašine da bi se skratilo vreme sušenja.

Tokom sledećeg ciklusa pranja, zeolite zagreju grejači mašine, izbacivši vodu iz njih i pripremivši ih za sledeći ciklus sušenja.

Iako proces sušenja zeolita zahteva energiju, grejač ne mora da se koristi tokom čitavog ciklusa pranja i sušenja, što znači da sveukupno gledano mašine za sudove sa zeolitima koriste oko 20 odsto manje energije od normalne mašine, tvrde njihovi dizajneri.

Ali šta ako vaša mašina nema zeolite? Šta još možete da uradite?

„Možda ćete morati dodatno da osušite plastično posuđe krpom jednom kad krenete da praznite mašinu ili da ga ostavite da se samo osuši na cediljci“, kaže Natali Hičens, urednica za dom i usluge u vodiču Koji?

„Kad punite mašinu, obratite pažnju da stavljate plastično posuđe na sam vrh police da biste ga sprečili da utiče na toplotu.“

Ali možda ne morate ni da ga vadite iz same mašine.

„Ako mašina za sudove nema sistem ventilatora za sušenje ili se vrata ne otvaraju automatski tokom ciklusa sušenja, možete vi blago da odškrinete vrata da biste ispustili deo vlažnog vazduha“, kaže Mariani.

„Ali vodite računa o kondenzaciji koja time može da se napravi u kuhinji, naročito ako donja strana radne površine nije zaštićena.“

• Supersatovi koji definišu tačno vreme – u nanosekundu
• Kako tumačiti sat koji otkucava vreme do „sudnjeg dana“

I u skladu sa životom u Dvadeset prvom veku, možda se ukazao još jedan metod zahvaljujući društvenim mrežama.

Početkom godine, jedna majka iz Australije postala je viralna na TikToku nakon što je prenela svoj savet za sušenje plastike dok je još u mašini za sudove: otvorila je vrata čim se ciklus završio i stavila pamučnu kuhinjsku krpu preko vrata, tako da polovina ostane unutar mašine i ponovo zatvorila vrata.

„Shvatam zašto bi to moglo da funkcioniše“, kaže Plošajski, „zašto što time upijate vodu, ali unutrašnjost mašine i dalje ostaje vrela.“

Uprkos tome, savet same Plošajski za uklanjanje vode koja se zadržava na plastici posle pranja u mašini?

„Ostavim je na cediljci kad je izvadim“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]