BBC News

Zdravlje i ishrana: Da li je brojanje kalorija ne samo zastarelo, već i opasno

Getty Images Došlo je ono vreme u godini kada mnogi donose odluke kojih će se pridržavati narednih 12 meseci. Mršavljenje da bismo bili u boljoj formi spada među najpopularnije odluke koje se donose svake nove godine. Da bismo to postigli, često pribegavamo smanjenju unosa hrane ili učestalijem vežbanju. Pošto se energija sadržana u hrani meri […]

Knife and fork on a plate which has a sad face drawn on it

Getty Images

Došlo je ono vreme u godini kada mnogi donose odluke kojih će se pridržavati narednih 12 meseci.

Mršavljenje da bismo bili u boljoj formi spada među najpopularnije odluke koje se donose svake nove godine.

Da bismo to postigli, često pribegavamo smanjenju unosa hrane ili učestalijem vežbanju.

Pošto se energija sadržana u hrani meri u kalorijama, mnogi pretpostavljaju da brojanjem i smanjenjem unosa kalorija mogu da se izgube kilogrami.

Ali da li je to pravi pristup ili je krajnje vreme za preispitivanje?

Neki stručnjaci ne samo da tvrde da je brojanje kalorija zastareo način, već i da je opasan, što ćemo istražiti kroz istoriju nastanka pojma kalorija.

Šta su kalorije i odakle potiče ovaj pojam?

Man eating a burger

Getty Images

Kalorija je jedinica energije, koja se često koristi da bi se izrazila nutritivna vrednost hrane.

Pojam potiče od latinske reči calori označava toplotu, a koristi se više od jednog veka.

„Nikolas Klement je definisao kaloriju kao količinu toplote potrebnu da se jedan litar vode dovede do jednog stepena Celzijusa u nivou mora“, kaže za BBC doktor Džajls Jeo, profesor molekularne neuroendokrinologije sa Univerziteta u Kembridžu.

Francuski naučnik Klement bio je prvi koji je koristio ovu reč na predavanjima o toplotnim motorima početkom 19. veka.

Otud današnja definicija u rečnicima koja kaže da je kalorija jednaka toplotnoj energiji potrebnoj da se podigne temperatura jednom kilogramu vode za jedan stepen Celzijusa, a jednaka je hiljadu malih kalorija, odnosno kilokalorija.

Kakav uticaj je njeno otkriće izvršilo širom sveta?

Hands holding different type of food

Getty Images

Mogućnost da se naučno tačno izmeri kalorijska vrednost hrane predstavlja prekretnicu u istoriji.

„Odjednom smo od sveta u kom se verovalo da ishrana nekog pojedinca ima direktne veze sa rasom, klimom u kojoj živi, društvenom klasom i polom, kao i da dve ishrane ne mogu da se uporede, stigli do toga da one jesu uporedive“, kaže Nik Kulater, profesor istorije i međunarodnih studija na Univerzitetu u Indijani, u Blumingtonu.

Naše pretpostavke o hrani doživele su ogromnu promenu.

Ljudi su počeli da doživljavaju hranu kao zbir mnogih stavki, kao što su proteini, ugljeni hidrati, mikronutrijenti, masti i slično.

„Telo se sada odjednom doživljavalo kao motor, a hrana kao gorivo i to je promenilo način na koji ljudi posmatraju hranu“, kaže Kulater.

U 20. veku, kalorije su čak počele da utiču na državnu politiku.

Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, japanska mornarica je uvela standard ishrane za mornare, što ih je, prema njihovom mišljenju, približilo evropskim standardima.

Pšenica, meso i, naročito, svinjetina i piletina, dodati su ishrani mornara i preporučivani ostalim stanovnicima Japana.

Može se reći da je japanska hrana u kojoj mnogi od nas uživaju danas proistekla upravo iz ove promene u ishrani.

Tokom decenija, SAD su koristile brojanje kalorija da bi odredile koliko pomoći u hrani treba da pošalju zemljama koje se bore protiv suša.

Liga nacija, koja je proistekla iz Versajskog sporazuma na kraju Prvog svetskog rata, proučavala je nutritivnu vrednost hrane i postavila svetski standard 1935. godine prema kojem se preporučuje da odrasli unose 2.500 kalorija dnevno.

Danas je široko prihvaćeni standard 2.500 kalorija dnevno za muškarce, a 2.000 za žene.

Zbog čega neki stručnjaci tvrde da je brojanje kalorija zastarelo?

Woman sits down with healthy food in thought bubbles around her

Getty Images

Neki stručnjaci tvrde da je brojanje kalorija zastarelo i evo zbog čega.

Čak i ako različita hrana ima istu energetsku vrednost, od nje ne mora da se dobije ista zdravstvena ili hranjiva korist.

Na primer, čaša mleka ima oko 184 kalorija, a slična čaša piva ima manje, 137 kalorija.

„Mi zapravo ne jedemo kalorije, mi jedemo hranu, a potom naše telo mora da radi da bi izvuklo te kalorije.

„U zavisnosti od toga kakvu vrstu hrane jedete, šargarepu, krofnu ili odrezak, naše telo mora da radi u različitoj meri da bi izvuklo te kalorije“, ističe genetičar Džajls Jeo.

Etikete koje viđamo po supermarketima obaveštavaju nas koliko kalorija sadrži jedna porcija, ali vam neće pružiti informaciju koliko će naše telo moći da izvuče.

„Na svakih 100 kalorija proteina koje pojedemo, naše telo će izvući, odnosno apsorbovati, svega 70 kalorija.

„Dakle, 30 odsto kalorija proteina biće potrošeno na apsorbovanje kalorija“, navodi on.

Dodaje da su, na primer, masti vrlo gusto nabijene energijom i veoma su delotvorne u pohranjivanju energije.

„Na svakih 100 kalorija masti koje pojedemo, uglavnom dobijemo 98 do 100 kalorija masti“, kaže Jeo.

Jednostavno rečeno, ako pojedete 100 kalorija pomfrita, apsorbovaćete mnogo više kalorija nego ako pojedete 100 kalorija šargarepe.

Jeo tvrdi da brojanje kalorija da bi se planirala ishrana nema nikakvog smisla, sem ukoliko ne uzimate u obzir i vrstu hrane koju jedete.

A složenost se na završava na tome.

Na to koliko energije će bilo kod od nas izvući iz određene hrane uticaće i čitav niz pojedinačnih promenljivih faktora kao što su naše godine, koliko spavamo, koliko crevnih bakterija i hormona imamo, kako žvaćemo hranu, i tako dalje.

Tokom spremanja ultra-prerađene hrane, proteini i vlakna se bacaju dok se masti, šećeri i so dodaju, što hranu čini bogatu kalorijama, ali siromašnu nutritivnom vrednošću.

„Kalorije vam daju količinu. To nema veze sa nutritivnim sadržajem.

„To vam ne govori koliko tu ima masti, šećera, ugljenih hidrata, vlakana, vitamina. To je moj problem sa kalorijama i to je jedna vrlo tupa alatka“, kaže Jeo, koji tvrdi da brojanje kalorija zapravo može da nas podstakne da donosimo nezdrave odluke.

Da li je brojanje kalorija opasno?

Tape measure wrapped around a fork

Getty Images

„Ova usredsređenost na kalorije škodi ljudima“, upozorava Adrijen Rouz Bajtar, specijalistkinja za istoriju i kulturu američke hrane i zdravlja na Univerzitetu Kornel, u Njujorku.

Ona tvrdi da opsesija kalorijama i planovima ishrane za smanjenje kalorija može da stvori velike probleme.

„Za razliku od alkoholičara koji može samo da prestane da pije, vi ne možete da prestanete da jedete.

„Mnogi poremećaji u ishrani, kao što su anoreksija, bulimija i ortoreksija, počinju bezazlenim planovima ishrane za smanjenje kalorija“, kaže Bajtar.

Ona navodi da neki planovi savetuju ljudima da preživljavaju na ishrani sa opasno niskim nivoom kalorija.

Da li ima drugo rešenje?

Man holding up a fish and a lemon

Getty Images

Izvan prehrambene industrije, energija se ne meri kalorijama već džulima.

Neke kompanije za proizvodnju hrane sada dodeljuju hrani vrednost u kilodžulima.

Ali kalorije su toliko zaokupile maštu ljudi da čak i oni koji ne znaju šta su one tačno, razumeju da je unošenje previše kalorija loše za zdravlje.

Neki stručnjaci poput Bridžet Benelam iz Britanske nutritivne fondacije upozoravaju da ne odbacujemo kalorije.

Ona kaže da uprkos svim njihovim manama, kalorije imaju funkcionalnu vrednost.

„Gojaznost je verovatno najveći problem javnog zdravlja sa kojim se trenutno suočavamo.

„I zato je veoma važno razumevanje šta dovodi do toga da ljudi imaju višak kilograma i postanu gojazni“, kaže Benelam.

Za neke ljude koji žele da smršaju, ona kaže da brojanje kalorija može da bude od velike koristi prilikom planiranja ishrane kojom se gube kilogrami.

„Važno je razumeti šta ljudi unose i odakle dolaze sve te kalorije.

„Na primer, kad gledamo da li ljudi jedu previše zasićenih masti, mi to izračunavamo na osnovu toga koliko kalorija oni dobijaju iz zasićenih masti.

„Dakle, sa naučne tačke gledišta, te stvari je važno meriti i razumeti“, kaže ona.

U Velikoj Britaniji, iz Nacionalne zdravstvene službe (NHS) savetuju da ljudi treba da balansiraju energiju koju uzimaju sa energijom koju koriste.

Navode da ne treba mnogo da brinu ako povremeno pojedu previše hrane i preporučuju da u tom slučaju unose manje energije narednih dana.


Šta sa hranom koju bismo inače bacili:

Životna sredina i Srbija: Šta sa hranom koju bismo inače bacili
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk