Žene, lepota i zdravlje: „Koristile su moje slike da pričaju o mom telu na Vocapu“ – Brazilke koje se bore protiv „debelofobije“

„Neobično je, iako je jako blizu moje kuće, ali tek sam pre pet godina počela da se vraćam ovamo da bih išla na plažu.“

Rejen Souza je odrasla na ostrvu u Vitoriji, glavnom gradu brazilske države Espirio Santo.

Njeni roditelji imaju kuću u Ila do Boi, luksuznoj četvrti sa nekim od najboljih pogleda na grad.

Sreli smo se na obali da pričamo o „gordofobiji“, izrazu na portugalskom koji opisuje diskriminaciju protiv krupnijih ljudi i može grubo da se prevede kao „debelofobija“.

• Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
• Zašto se od novih majki očekuje da se brzo „vrate na staru liniju“
• Da li je višak kilograma stvar izbora
• Iračka glumica tuži list Ekonomist zbog navoda da je „debela”

Ukazivanje na „debelofobiju“

Ona je jedna od osnivača Gorda na Lei („Debeo u zakonu“), grupe aktivistkinja koja ukazuje na ovu problematiku i sarađuje sa pravnicima i žrtvama predrasuda koji žele da traže odštetu na sudu.

Brazil je možda poznat po stereotipu „osunčanih tela stesanih za plažu“, ali je i zemlja u kojoj aktivisti predlažu – i usvajaju – zakone koji čine gradove pristupačnijim ljudima svih oblika tela, gde advokati dovode slučajeve diskriminacije na sud, naročito na radnim mestima, dok žene slave lepotu plus veličine na izborima za mis.

I dok Rejen razgovara sa BBC-jem na klupi u parku koja gleda na okean, njen dečko je fotografiše.

Sve će to biti objavljeno na Instagramu, gde ova sveža influenserka deli svoj svakodnevni život sa 18.000 pratilaca.

View this post on Instagram

A post shared by RAYANE SOUZA (@elarayanesouza)

Ova tridesetdvogodišnja verzija nje je kilometrima udaljena od devojke koja 11 godina nije kročila na plažu.

„U tinejdžerskim godinama sam koristila svaki postojeći izgovor da izbegnem odlaske na plažu.

„Rekla bih da imam menstruaciju, da sam bolesna… a kad to ne bi prošlo, bila bih jedina osoba koja nosi crne helanke i vrećastu majicu dok sedi na pesku.“

„Bila sam debela čitav život. Bila sam debelo dete, bila sam debela tinejdžerka. Navikla sam da slušam komentare o mojoj težini.“

Ali ona kaže da se nešto promenilo kad je pošla na fakultet.

Pogledajte video: „Idealno vitko telo sa oblinama“ zbog kog se devojke razboljevaju

Traumatično iskustvo

Grupa Rejeninih koleginica sa fakulteta je 2012. godine osnovala Vocap grupu samo da bi komentarisale njen stas.

Preuzimale bi slike sa njenih društvenih mreža i pravile zlobne opaske o njenom izgledu.

U jednom trenutku, jedna od studentkinja je osetila grižu savesti i ispričala joj šta se događa.

Ali ovo traumatično iskustvo je zapravo promenilo njen pogled na svet.

Dok se borila sa bolom, današnja influenserka je otkrila pokret telesne pozitivnosti, koncept koji je nastao u SAD 1970-ih, a koji se usredsređuje na „samonegu, samoljubav i samoprihvatanje.“

„Kad sam shvatila šta je debelofobija, razumela sam mnogo bolje šta se dešavalo sa mnom čitavog mog života.

„Nije to bila moja krivica, već krivica društva.“

Ona je 2019. godine zamolila prijateljicu Marijanu Oliveiru, uvaženu pravnicu za ljudska prava, da osnuje grupu aktivista.

Oni dobijaju sedamdesetak poruka mesečno od ljudi koji žele odštetu ili prosto da obznane sopstvene priče.

Prema zvaničnoj statistici, samo pred brazilskim sudovima za radne sporove ima više od 1.400 otvorenih slučajeva u kojima se pominje debelofobija.

• Telo zaveštano nauci – ali korišćeno za testiranje bombi
• „Žene provode život mrzeći sopstveno telo“
• „Nije me povredilo što su mi rekli da sam debela“
• „Telo svake žene je spremno za plažu“, kampanja u Španiji

Diskriminacija na radnom mestu

Debelofobija nije zločin u ovoj zemlji, ali postoje načini za krivično gonjenje, kao što su tuženje osobe za klevetu ili čak uznemiravanje, objašnjava Marijana.

Ona navodi jedan konkretan slučaj kada je vlasnik kompanije uslovio isplatu bonusa jednoj radnici obavezom da smrša.

„Čak ju je naterao da stane na vagu“, kaže ona.

Sudije su presudile u korist zaposlene i odredile odštetu od oko 1.800 dolara – jednu od najviših zabeleženih u Brazilu za slučaj debelofobije, ali to je i dalje vrlo mala suma u poređenju sa drugim presudama u brazilskom pravosuđu.

U svoju odbranu, poslodavac je rekao da joj je naložio da smrša zato što ju je „doživljavao kao ćerku i želeo je sve najbolje za nju“.

Sudije su u presudi napisale da ništa u njihovoj interakciji nije podsećalo na odnos oca i ćerke i sumirali svoju zapanjenost rečima: „Činjenice koje su proistekle iz ovog slučaja su nadrealne, ali i neporecive.“

Iako broj slučajeva koji završavaju na sudu raste, Rejen i Marijana kažu da mnogi ljudi i dalje ne žele da traže odštetu zato što bi da izbegnu da ponovo proživljavaju istu traumu.

To je i slučaj žene u Espirito Santu koja je ostala četiri sata zaglavljena u autobuskoj obrtnoj barijeri i morali su da je oslobađaju vatrogasci.

„Ljudi su je fotografisali i podsmevali joj se, objavljujući snimke na društvenim mrežama“, kaže Rejen.

Obrtna barijera je veliki problem za krupnije ljude u Brazilu.

Rejen je prestala da putuje autobusom kad je imala 14 godina, pošto se zaglavila dok je putovala u centar Vitorije.

„Dovoljno sam privilegovana da mogu da pozovem taksi ili da se odvezem sama gde god poželim. Ali to za većinu Brazilaca nije moguće.“

Uvođenje promena

Prema njenom mišljenju, neki od zakona moraju da se izmene da bi grad postao pristupačniji i prijatniji za ljude svih veličina.

Što se konkretno autobusa tiče, ova influenserka misli da bi lako rešenje bilo da se putnicima dozvoli da ulaze na zadnja vrata – danas ljudi moraju da pitaju za to kao uslugu od vozača, ponekad bezuspešno.

Jedno od mesta u Brazilu gde je došlo do promene ove politike je Resife, još jedan lučki grad, 1.500 kilometara na sever.

Usvajanje predloga zakona protiv debelofobije

Dva predloga zakona protiv debelofobije usvojena su tamo prošle godine: jedan određuje dan za ukazivanje na ovaj problem, a drugi obavezuje škole da kupe veće klupe za učenike – najmanje jednu po učionici.

„Čula sam mnogo priča o osobama koje su trpele velika poniženja u školskim danima.

„O ljudima koji su morali da odlaze kod direktora svaki dan da bi uzimali stolicu za odrasle“, kaže gradska odbornica Sida Pedrosa, koja je predložila ovaj zakon.

Prema njenom mišljenju, inicijative za pretvaranje gradova u inkluzivnije za ljude svih veličina važne su jednako kao one koje se bore protiv gojaznosti i promovišu zdravu ishranu ili vežbanje.

„Jedno nije nužno vezano za drugo. Mi imamo obavezu da obezbedimo zdravu hranu đacima u državnim školama i da podstičemo ljude na zdrav život.

„Ali istovremeno ne možemo da nastavimo da širimo ideju da su debeli ljudi bolesni“, dodaje ona.

To je ono za šta se zalaže Kerol Štatler.

Ona je iz grupe Bonita de Korpo („Prelepo telo“), koja se udružila sa advokatkinjom Sidom Pedrosom da izdejstvuju usvajanje novog zakona.

Ona kaže da se krupniji ljudi često predstavljaju stereotipom da su lenji, što ih unazađuje u radnom okruženju.

Često se doživljavaju i kao lično krivi za vlastitu situaciju – dok u današnjem svetu, kada mnogi obavljaju loše plaćene poslove i moraju da putuju satima u mega gradovima, imati novac za voće i povrće i pronalaženje vremena za vežbanje ume da bude privilegija.

„To je strukturalni problem, ljudi su sve gojazniji, a mi moramo nekako to da rešimo.“

Zvanične cifre pokazuju da polovina Brazilaca ima višak kilograma, a svaki četvrti se smatra gojaznim.

Nije lako smršati, a za to je delimično kriva evolucija.

Tokom istorije, čovečanstvo je više gladovalo nego što je živelo u izobilju, što je dinamika koja je pomogla da se naša tela programiraju tako da nam se poveća apetit kad smršamo, kaže doktorka Kusija Kordeiro.

Psihološka komponenta takođe radi protiv nas – oko 30 odsto gojaznih ljudi u zemlji ima poremećaj sa ishranom, kaže ova specijalistkinja za endokrinologiju.

Zbog toga lečenje često zahteva uvide od stručnjaka za mentalno zdravlje.

Još 30 odsto slučajeva potiče od genetskih faktora.

Doktorka Kordeiro objašnjava da je gojaznost inflamatorna bolest povezana sa širokim dijapazonom bolesti, od raka do srčanog udara i apneje.

Ipak, osoba može imati višak kilograma i da bude gojazna a da se smatra zdravom.

„Baš kao i obrnuto: možete da budete mršavi a da budete nezdravi“, rekla je stručnjakinja za BBC.

„Mi procenjujemo ukupno zdravlje pacijenta. Ako ima višak kilograma, ali nema hipertenziju, dijabetes ili lipidne poremećaje, on može da se smatra zdravim pacijentom.“

Prema njenom mišljenju, rast gojaznosti je problem javnog zdravlja koji mora da se rešava.

Ali to ne znači da društvo ne mora da se prilagodi da bi učinilo život prijatnijim za krupnije ljude ili da se bori protiv diskriminacije.

Svetu su potrebna oba, kaže ona.

„Moramo da poručimo društvu da pokuša da živi zdravim životom, ali moramo da budemo i pažljivi kako šaljemo tu poruku, da se to ne bi preobratilo u predrasudu, u debelofobiju.“

U Vitoriji, Rejen kaže da se mnogi ljudi „plaše da idu kod lekara“.

BBC je čuo pregršt priča o ljudima kojima je rečeno da moraju da smršaju bez obzira na simptome ili razloge zbog kojih su potražili lekarsku pomoć.

Mnogi kažu da nije neuobičajeno da ih zdravstveni radnici otvoreno posramljuju zbog izgleda.

Ali influenserka trenutno traži „saosećajnog“ doktora koji bi joj pomogao da jede zdravije.

Ona i njen verenik Tijago planiraju da imaju bebu, a ona čeka da bi trudnoća prošla što je bezbrižnije moguće.

„Želim da unapredim kvalitet života, da jedem zdravije. Ako usput budem i smršala, onda neka, ali to nije moj glavni cilj. Verujem da možete biti debeli i da imate zdravu trudnoću.“

Prema njenom mišljenju, jedna od najvećih zabluda o grupama za borbu protiv debelofobije je ideja da ti aktivisti zagovaraju nezdrav način života.

Ono što oni žele, kaže ona, jeste da gradovi postanu pristupačniji, da lekari leče svoje pacijente dostojanstveno i da ljudi dobijaju ravnopravne prilike na tržištu rada.

„To nema nikakve veze sa romantizovanjem nezdravog načina života. Štaviše, mi ne želimo da ohrabrujemo ljude da ostanu u telu koje se konstantno marginalizuje.

„Mi ohrabrujemo ljude da se osnaže, da zahtevaju vlastita prava. Odluke o načinu života pripadaju svakom od njih pojedinačno.“

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk