BBC News

Zima i vreme: Nedostatak snega preti skijaškoj sezoni na Alpima

EPA-EFE/REX/ShutterstockVeštački sneg se dovozi u Adelboden za Svetski kup u skijanju 6. januara U švajcarskom zimovalištu Adelboden malo je onih koji se raduju neverovatnoj novogodišnjoj temperaturi u ovoj zemlji – čak 20 stepeni Celzijusa, najvišoj u istoriji zabeleženoj u januaru na Alpima. Mnogi se pitaju da li će se sledećeg vikenda uopšte održati trke na […]

The final slope and the finish area during preparation works with snow guns for the FIS Alpine Skiing World Cup in Adelboden, Switzerland, 28 December 2022

EPA-EFE/REX/Shutterstock
Veštački sneg se dovozi u Adelboden za Svetski kup u skijanju 6. januara

U švajcarskom zimovalištu Adelboden malo je onih koji se raduju neverovatnoj novogodišnjoj temperaturi u ovoj zemlji – čak 20 stepeni Celzijusa, najvišoj u istoriji zabeleženoj u januaru na Alpima.

Mnogi se pitaju da li će se sledećeg vikenda uopšte održati trke na Svetskom kupu, jer su obično snegom prekrivene staze sada blatnjave, a trava se probija ka suncu.

Čak i na visini od 2.000 metara, temperature su daleko od zimskih.

Ipak, čuvena Šenisbargli staza dobila je zeleno svetlo za održavanje trka u slalom disciplinama.

Za to je bila potrebna pomoć čitave vojske topova za sneg, ali i blagi pad temperature.

Ali kada najbolji skijaši budu prolazili kroz cilj, biće to na veštačkom snegu.

Širom Alpa, toplo vreme neuobičajeno za zimu donelo je mnoštvo glavobolja svim posvećenicima skijaške sezone.

Reč meseca je Šnemangel (Schneemangel) ili nestašica snega. Postoji i izraz kada je snega i previše – das weisse Gold – belo zlato.

Obe su jasan pokazatelj koliko život alpskih zajednica zavise od zimskih sportova.

A sign informs ski tourists to keep on the track at a ski slope in Seefeld, Austria on January 2, 2023

Getty Images
Skijaši u Zefeldu na zapadu Austrije ne bi trebalo da skreću sa staze

Ovog januara će svi morati dobro da razmisle o sledećim potezima.

U Austriji je na skijališta u okolini Salcburga sneg pao poslednji put pre mesec dana.

U Francuskoj, u Šamonijeu, snežni top miruje jer nema dovoljno vode da se koristi.

Neka skijališta u Švajcarskoj otvorila su letnje biciklističke staze za turiste i ne nude uživanje u zimskim sportovima.

Na Adi Ciganliji već 14 godina radi ski simulator, za obuku, ali i trening.
The British Broadcasting Corporation

Na drugim mestima su ski liftovi i žičare ostali pod ključem.

Klimatski stručnjaci kažu da ne treba da nas čudi ovakvo vreme u januaru. Globalno zagrevanje, već godinama upozoravaju, dovodi do toplijih, vlažnijih zima.

Ali kao što se alpski glečeri sve brže smanjuju, tako i raste brzina zatvaranja skijališta.

Pre samo nekoliko godina, švajcarska odmarališta su dobila upozorenje da će skijanje na stazama nižim od 1.000 metara ubrzo postati nemoguće, u skladu sa porastom temperature u svetu.

Ali ove nedelje je i skijalište u Šplungenu, na 1.500 metara nadmorske visine, do skoro većim delom godine pokriveno snegom, sada zatvoreno do daljnjeg.

Haker Bernet, direktor žičara u Splungenu, grafički je objasnio švajcarskim novinarima zašto je doneo tako tešku odluku.

Uzevši grumen snega sa staze, otvorio je šaku – umesto pahuljastog belog praha, u ruci mu je bila već otopljena grudvica.

„Previše je vlažan, kao u proleće. Za skijanje je neophodno da se sneg drži, da je čvrst, a sada je previše vode, to nije moguće.“

Skijališa na najvišim delovima Alpa su još uvek otvorena, za sada, ali samo zahvaljujući brojnim snežnim topovima koji neprestano izbacuju veštački sneg.

Međutim, oni koriste ogromne količine vode, što nikako nije dobro u vreme kada Švajcarska pažljivo štedi vodu ove zime da bi mogla da obezbedi zalihe za hidroelektrane i tako smanji zavisnost od gasa i nestašice izazvane ratom u Ukrajini,

Na duge staze, upravo objavljena studija Univerziteta u Bazelu upozorava da će i skijališta na većim visinama sve više zavisiti od veštačkog snega i tako povećati potrošnju vode i do 80 odsto.

To bi moglo da dovede do sukoba između industrije zimskih sportova i lokalnih zajednica, koje se energijom snabdevaju preko hidroelektrana,

U studiji se predviđaju i drastična povećanja skijaških troškova jer se odmarališta okreću sve skupljim i veštačkim načinima za očuvanje staza.

Do kraja veka, ocenjuje se u studiji, ako ovaj sport uopšte bude i postojao, biće zabava samo za izuzetno bogate.

Stoga nije ni čudo što raste zabrinutost širom Alpa. Posle dve godine smanjenog prihoda zbog pandemije korona virusa, upravnici zimovališta su računali da će se sve vratiti u normalu.

Većina škola u Evropi ima jednonedeljni „ski raspust“ u februaru i martu. Desetine hiljada porodica uputiće se ka planinama očekujući uživanje na snežnim stazama.

Sneg mora što pre da padne,

Ali za sada je vremenska prognoza okrutna – biće toplo i vlažno.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk