Životna sredina i moda: Pet načina kako šljokice doprinose stvaranju plastičnog otpada

Božić i Nova godina su za mnoge period proslava – dobra prilika da se kupi svetlucava nova odeća ukrašena šljokicama.

Šljokičasta odeća postaje uobičajenija u nekim delovima sveta čak i u drugim periodima godine – na primer, u Južnoj Aziji, gde praksa nošenja lehenge, duge haljine, i čoli, izvezene i često šljokičaste bluze, postaje sve češća.

Ali odeća sa šljokicama ugrožava životnu sredinu, tvrde stručnjaci, i to iz više razloga.

• Da li i kako moje nove farmerke zagađuju prirodu
• Nema više „nosim par puta, pa bacim“: EU udara na brzu modu
• „Tekstil“ od recikliranih plastičkih kesa pomaže u borbi protiv zagađenja

1. Šljokice otpadaju

„Ne znam da li ste već nosili bilo šta sa šljokicama, ali ja jesam, i te stvari stalno otpadaju, naročito ako je odeća iz brze modne industrije ili kupljena na popust u maloprodaji“, kaže Džejn Paton, menadžerka kampanje za plastiku i petrohemiju pri Centru za međunarodne zakone životne sredine.

„Otpadaju kad nekoga zagrlite, ili dok izlazite iz kola i ulazite u njih, ili čak samo dok hodate ili plešete. Otpadaju čak i tokom pranja.“

Isti je problem sa sitnijim, dečjim šljokicama. Oba se uglavnom prave od plastike sa metalnom reflektujućom prevlakom.

Jednom kad završe u slivniku, ostaće u životnoj sredini vekovima, verovatno se vremenom raspadajući na još sitnije delove.

„Zato što su šljokice sintetičke i načinjene od materijala koji gotovo sigurno sadrži toksične materijale, gde god da završe – vazduh, voda, zemlja – predstavljaju potencijalnu opasnost“, kaže Džejn Paton.

„Mikroplastika je sveprisutan, monumentalan problem. Zato što je tako mala i kreće se lako, nemoguće ju je samo očistiti ili zauzdati.“

Naučnici su ove godine obelodanili da je mikroplastika pronađena čak i u svežem antarktičkom snegu.

Biorazgradive šljokice su izumljene, ali se još ne proizvode masovno.

2. Kostimi za žurke su ultimativna jednokratna moda

Dobrotvorna organizacija Oksfam je 2019. godine anketirala 2.000 Britanki starosti između 18 i 55 godina, od kojih je 40 odsto reklo da će kupiti odeću sa šljokicama za prazničnu sezonu.

Samo je četvrtina bila sigurna da će je ponovo nositi, a u proseku su ispitanice rekle da će nositi odeću pet puta pre nego što je odlože.

Pet odsto je reklo da će odeću baciti čim završe s njom, što je navelo Oksfam da izračuna da će 1,7 miliona komada praznične odeće iz 2019. godine završiti na deponiji.

Jednom kad se nađu na deponiji, plastične šljokice će ostati tamo na neodređeno, ali su studije pokazale da tečni otpad koji ističe sa deponija sadrži i mikroplastiku.

Jedna grupa istraživača saopštila je da je njihova studija pružila dokaze da „deponije nije konačno odredište plastike, već potencijalni izvor mikroplastike“.

3. Neprodata odeća se baca

Viola Volgemut, menadžerka cirkularne ekonomije i toksičnih materija za Grinpis Nemačka, kaže da se 40 odsto artikala koje proizvede tekstilna industrija nikada ne proda.

Oni mogu da se pošalju drugim zemljama i tamo bace, kaže ona.

Odeća ukrašena šljokicama je, neizbežno, u tim pošiljkama.

Viola Volgemut kaže da ih je viđala na pijacama polovne odeće i deponijama u Keniji i Tanzaniji.

„Ne postoji regulativa za izvoz tekstilnog otpada. Takvi izvozi se maskiraju kao polovni tekstil i bacaju u siromašnim zemljama, gde završavaju na deponijama ili u vodenim tokovima i zagađuju okolinu“, kaže ona.

„On nije zabranjen kao problematična supstanca, kao u slučaju drugih tipova otpada poput električnog ili plastičnog, prema Bazelskoj konvenciji.“

4. Sama izrada šljokica proizvodi otpad

Šljokice se isecaju iz plastičnih ploča, a ono što ostane mora da se baci.

„Pre nekoliko godina, neke kompanije su pokušale da spale otpad u svojim pećima za spaljivanje“, kaže Džigneš Džagani, vlasnik tekstilne fabrike u indijskoj državi Gudžarat.

„I to je proizvelo toksični dim, a državni odbor za kontrolu zagađenja saznao je za to i naterao kompanije da prestanu sa tim. Odlaganje takvog otpada zaista predstavlja izazov.“

Jedan od tvoraca kompostabilnih celuloznih šljokica, Elisa Brunato, kaže da je ispočetka pravila materijale iz kojih se isecaju šljokice.

Da bi izbegla ovaj problem, međutim, prešla je na pravljenje šljokica iz individualnih kalupa.

5 Šljokice se kače za sintetička vlakna

Problem nisu samo šljokice, već sintetički materijali za koje se obično one kače.

Prema Programu životne sredine Ujedinjenih nacija, oko 60 odsto materijala od kojih se pravi odeća je plastika, kao što su poliester i akril, i svaki put kad se odeća opere, ona odbacuje sićušna plastična mikrovlakna.

Ova vlakna pronalaze put do vodenih tokova i odatle u lanac ishrane.

Prema jednoj proceni Međunarodne unije za konzervaciju prirode, sintetički tekstili su odgovorni za 35 odsto mikrovlakana koja se ispuštaju u okeane.

Džordž Harding iz Fondacije Promena tržišta, koja želi da se reši probleme održivosti uz pomoć snage tržišta, kaže da upotreba plastičnih šljokica i vlakana u modnoj industriju (koji su potekli iz nafte ili gasa) takođe pokazuje „duboko ukorenjenu zavisnost od industrije fosilnih goriva za sirovine“.

Predviđa se da će se proizvodnja odeće skoro udvostručiti do 2030. godine, u odnosu na nivo iz 2015. godine, dodaje on, tako da će se „problem najverovatnije samo pogoršavati ako ne bude bilo krupnijih intervencija“.

Pogledajte video o veterinarki iz Srbije koja daje novi život starim cipelama

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk