Društvo Mladi

Aktivizmom mladi utiču na promene

Foto: Pixabay
Protekla godina je zaista bila teška za prihvatiti: nasilje, pandemija, uskraćivanje osnovnih ljudskih prava, politička korupcija, zloupotreba moći i sve između. Uloga mladih aktivista je da utiču na promene, posebno u pogledu nesposobnosti, lošeg upravljanja i nejednakosti. 

Ana Berišić, aktivistkinja ekološkog udruženja “Sova” kaže da građani najviše zameraju lokalnoj samoupravi što ih nikad ne obaveštavaju o svojim namerama, te se građani ne mogu uključiti u kreiranju i pokretanju nekih  pitanja koji se tiču svih.

“Građane najviše boli ne toliko ovo stanje, već koliko je nemar nadležnih ukoliko ih nadležni ne obaveštavaju o svojim namerama. Samo se nešto desi, nema obaveštenja zbog čega, kako da se uključi javnost, civilne organizacije, građani uopšte.“

Ana Berišić
Foto:Boom93/S.Lisac

Na problem se može delovati pojedinačno, organizovano zajedno kao grupa, uz veći napor koji se odvija na lokalnom nivou. Udruženje “Sova” i udruženje “Prijatelji Čačalice” burno su reagovali kada je u Sunčanom parku isečeno nekoliko zdravih stabala bez ikakve najave i obaveštenja. Reakcijom ovih udruženja  sprečena je velika seča stabala u Sunčanom parku.

“U Sunčanom parku su isekli tri zdrava stabla, koja su po projektu bila za sanaciju. Mi smo reagovali na to i oni više nisu sekli. Znaju da smo u pravu, imamo dokaza. “

Za aktivno delovanje građana, pogotovo mlađe populacije u kreiranju i sporovođenju pozitivnih promena u društvu potrebni su resursi i energija, kaže Berišić i dodaje da retko ko hoće da sebe da u potpunosti, a za aktivizam je potrebno ulagati mnogo energije. Planiraju da prošire svoje udruženje novim mladim članovima.

“Potrebni su resursi i energija, retko ko hoće da ulaže puno energije. Planiramo učlanjenje novih ljudi, uskoro planiramo i prostor, širimo mrežu. Mi se dajemo 110% i očekujemo od članova toliko, da bi to funkcionisalo, drugačije ne može.”

Udruženje “Sova” smatra da ima uticaj na gradsku upravu, a postoji i saradnja udruženja i Grada.

 “Ja ću vas da grdim i to može da očekujete, za nešto ću da vas pohvalim, ali verovatno ću da vas samo grdim. A možda ću da vas pohvalim ako radite dobro. “, ističe Berišić.

Predstavnik Inicijative “Ne davimo Beograd”, Dobrica Veselinović je rekao da se nepostojanjem institucija, građani sve više aktiviraju i bore za promene u društvu štiteći javni interes. Građani se organizuju oko raznih pitanja, a u poslednje vreme su to pitanja životne sredine.

Foto: Media centar Beograd

“Sad u ovom trećem talasu tog napada na javna dobra i javni interes imamo prirodu, vodu, vazduh, zemlju i ljudi oko toga se sve više organizuju, jer su videli ako se oni ne organizuju niko neće zaštiti njihov interes.”

Veselinović kao primer dobre prakse navodi umrežavanje različitih organizacija i pokreta na lokalu, jer je veća mogućnost uspeha, te vlast mora da reaguje.

Veselinović smatra da je važnost i vrednost aktivizma u tome da bude korektiv bilo kojoj vlasti, ali da mora, u jednom delu, da preraste u politički pokret ili organizaciju kako bi se kroz institucije borili za očuvanje javnog interesa, pa i životne sredine ili ono što je građanima važno.

Iz Udruženja Roma Braničevskog okruga i koordinator koordinator “Biznis inkubatora” , Mihajlo Jovanović kaže da se ovo udruženje bavi zapošljavanjem i unapređenjem položaja Roma na teritoriji Braničevskog okruga, te da pomaganjem sakupljačima sekundarnih sirovina učestvuju u radu na razvrstavanju smeća, odnosno reciklaži. Na taj indirektan način doprinose očuvanju životne sredine. U sklopu dodele nagrade za migraciju Roma, ove godine sa temom zapošljavanja Roma za Zapadni Balkan i Tursku, Srbija je imala dva kandidata i osvojila drugo mesto.

rbt

“To je drugi put da smo osvojili do sada, prepoznati smo od strane Evropske unije. Dodela je bila u Briselu, kao prestonica Evropske unije i imali smo work shop u Madridu. S obzirom da je Španija promenila zakon za države koje nisu članice Evropsle unije, a konzulat nije pripremio sve papire, nisam mogao da dođem u Španiju.  To me nije omelo da ne učestvujem online. Španci su nam prikazali njihove modele rada. Oni imaju jedan od najboljih modela, s obzirom da imaju najveći broj marginalizovnih grupa. Mislim da u Španiji ima pet jezika koji nisu španski a govore se tamo. “

Projekti  udruženja Roma Braničevskog okruga su uglavnom  fokusirani na zapošljavanje, ali postoji i druge stvari koje rade. Najveći projekti, koji su donirani od strane „Ceta“ su vezani za ekonomsko osnaživanje Roma na teritoriji Braničevskog okruga.

Ono što Mihajlo najviše radi trenutno je rad sa mladima, ne samo marginalizoavnim grupama, već i većinskog stanovništva.

“Meni je bitno da iako je pandemija, mogu da i dalje nekako funkcionišu. Imali smo  dva programa  Evropske unije “Erasmus plus”. Mladi nisu imali toliko mogućnosti ni pre korone da putuju, a kamoli sad. Stekli su utisak da je pandemija, pa neće moći. Pošto sam ja u kontaktu sa mnogim organizacijama na Erasmus plus programu, a od ove godine sam team leader grupe iz Srbije. Mladi su prvi put išli u Rumuniju. Bili smo na planinarenju, imali dosta radionica. Išli smo u eko kamp. Videti da drugima pomažem, pogotovo svojim generacijama i mlađim od mene je zadovoljstvo. Volim da budu srećni, jer je stvarno teško danas videti da je neko stvarno zadovoljan. Smanjenje posla i smanjenje plata,  smanjenje mogućnosti da putujemo. Imao sam grupu iz cele Srbije. “

Jovanović ističe da su mladi budućnost. Mladi su ono što nama ostaje u ovom gradu i ovoj zemlji. Ako planiramo da pravimo neke reforme, mora da krenu od najmlađih, kaže on.

Najavljuje novi Adria centar koja bi terbalo da počne sa radom od sledeće godine. Radi se  organizaciji za mlade koja uključuje sve države koje su u okviru Adria zone. Srbija spade u Adria zonu, iako nema izlaz na Jadrasnko more.

„Dogovorili smo se da napravimo jednu platformu gde će mladi moći da se informišu bukvalno o svemu, od stipendija u stranim državama do programa za razmenu. To nama treba. Mlada osoba koja nije dovoljno informisana, koja možda nema prijatelje, odnosno u krugu prijatelja osobu koja se bavi time, ona ne zna kakve sve mogućnosti postoje za nju. Kao što je EVS program. To je program European volonting service, program gde mladi mogu da volontiraju u nekim zemljama Evropske unije. Kada vežete godinu dana u nekim od zemalja Evropske unije, vi stičete pravo kao volonter da dobijete radnu ili boravišnu vizu zemljama u zavisnosti od toga za šta aplicirate. I to je jedna fantastična stvar, gde se smanjuje prevremeni rani brakovi, zloupotreba državljanstva, plaćeni brakovi i kasnije kada se pokrene procedura za sticanje papira Evropske unije, imate kontrole što se tiče brakova koji su ugovoreni, naravno da oni prolaze loše stvari, traume. To zna da bude malo neprijatno i to ostavlja utisak na vas.“

Postoje mnogi program koji pružaju mladima mogućnost da koji žele da se edukuju kaže Jovanović.

Ako ne opomenemo sistem i ne pričamo o tome da mladi koji su kvalitetni i idu iz zemlje, to će da se dešava, nikad neće da se desi neka promena. Moj odlazak ne znači da ću ja da zatvaram sva vrata. Želim da osnujem organizaciju u Švedskoj gde ćemo moći da zajedno, sa sestrinskom organizacijom u Srbiji, da funcionišemo da model i sistem u Švedskoj prenesemo u Srbiju, gde će biti najlakše da se mladi upoznaju i sa jednim i sa drugim sisitemom.”

Radio je u Danskoj 2018. godine i vratio se jer su bili nehumani uslovi rada, na crno. Onda se vratio u Srbiju krenuo da radi u udruženju Roma Braničevskog okruga.

“I onda sam shvatio da takva vrsta posla odnosno aktivizam ne znači nužno da vi imate samo jednu temu za obrađivanje . Hteli vi to ili ne , hiljadu tema će da dođe do vas. Hoću još da se usavršavam i da još ostanem ovde. Voleo bih da mladima prenesem svoje znanje i iskustvo i da se jednog dana, ako se ukaže bolja prilika i da odem , da postoji tim ljudi sa kojima  mogu da sarađujem, ako ne budem fizički u Srbiji. Što ne znači da ja neću i dalje da ulažem u svoju zemlju u svoj grad. Mnogo volim Požarevac, tu sam odrastao i smatram da Požarevac ima mnogo kvalitetnih ljudi,  i da grad ima mnogo potencijala, i da će tek da se razvije.” 

Unicef-ov Omladinski program Srbije izabrao je 15 novih članova Omladinskog odbora čiji će mandat trajati do kraja 2022. Uz podršku svojih mentora, dosadašnjih članova Omladinskog odbora, daće doprinos Programu za mlade aktivnosti deljenjem ideja i vizija o temama koje utiču na njihove živote, kao što su obrazovanje, zdravstvena i socijalna zaštita, nejednakost, nasilje, zapošljavanje mladih itd. Za člana omladinskog odbora Unicef-a izabran je Nikola Samardžić iz Požarevca.

Omladinski odbor Unicef-a je savetodavno telo Unicef-ovog Omladinskog programa koji se sastoji od mladih ljudi od 15-24 godine različitog porekla. . Za Boom 93, Nikola Samardžić kaže da se tokom poslednjeg perioda bavio dečijim pravima, te je tako i došao na ideju da se prijavi u omladinski odbor Unicef-a.

UNICEF Srbija/2021/Vas

Kada je  jedna takva organizacija uz nas, celo to naše delovanje je dosta zvučnije, uticajnije. Možemo da ukažemo na sve te propuste koji se nalaze svuda oko nas. Mislim da je to jedan od razloga zašto sam se prijavio i da ono što već radim podignem na još veći nivo.”

Tokom svog mandata 2021-2022, novoizabrani Omladinski odbor će doprineti daljem razvoju mehanizama učešća mladih kao što je platforma U-Report koja okuplja preko 10.000 adolescenata i mladih u Srbiji; volonterski programi i onlajn inicijative sa preko 1.200 aktivnih volontera; konsultacije mladih sa donosiocima odluka i podizanje svesti mladih i druge relevantne aktivnosti.

Naša angažovanja su dosta različita i dosta su intenzivna i ono što mi radimo jeste da učestvujemo u svim  pitanjima koja se tiču mladih. S obzirom na to da je Unicef organizacija koja se prvenstveno  bavi mladima, kroz sve neke teme koje su aktuelne u državi mi učestvujemo, od predloga, rasprava, dijaloga. Sve stvari u kojima treba da se odlučuje o budućnosti mladih mi učestvujemo. Shvatili smo da jedini način da se nešto prilagodi mladima jeste da se uključe mladi u to, jer jako je teško da se odlučuje o sudbini mladih ako oni sami ne učestvuju u tome.”

Samardžić je istakao da su pokrenuli platformu “Sve je ok” na kojoj mladi mogu da se informišu o mentalnom zdravlju kako bi shvatili da se većina njih susreće sa problemima mentalnog zdravlja.

Takođe na onome što radimo je da niko ne upire prstom u nekoga ko ima neki problem, jer to stvarno ostavlja dosta velike posledice. Delovanje je široko i nemoguće je da se uradi preko noći, ali mislim da kroz lični primer svako treba da to promoviše i to će jednog dana uroditi plodom. Želim da motivišem mlade i ukazujem da ne treba da prate trendove koje im drugi nameću i da idu putem koji im neko drugi zacrtao. Treba da razmišljaju svojom glavom, i da rade kako je ispravno.”

Samardžić kaže da mu je važno da osobe sa invaliditetom i njihove porodice i mlade ljude motiviše i pokaže da je sve moguće da se uradi, ukoliko se radi na sebi i kada se trude, da ne postoji veliki problem koji može da nekog spreči da radi na sebi i pomaže drugima.

Baveći se aktivizmom mladu mogu ojačati ljudska prava, smanjiti diskriminaciju manjina, podizati svest stanovništva o problemima, poboljšati nivo slobode. Pomaže u širenju informacija u javnosti o tome šta se dešava u vezi sa temom o kojoj se raspravlja i kako se s tim nositi i pomaže u privlačenju medijske pažnje. .

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Sanja Lisac

Sanja Lisac

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend