Društvo

Analiza rezultata male mature: Osnovci nemaju ni osnovni nivo znanja

Foto: S.Lisac/ilustracija
Ogromna većina osnovaca ne poseduje ono što struka ocenjuje kao bazični ili osnovni nivo znanja, veština i umenja koja se očekuje da na kraju osnovne škole poseduje najmanje 80 odsto generacije.

Ako ovaj standard uporedimo sa rezultatima poslednjeg završnog ispita koji kažu da je na testu iz srpskog jezika svih devet zadataka sa osnovnog nivoa rešilo 25,9 odsto od ukupnog broja učenika, a sve zadatke iz matematike 33,9 odsto populacije, nameće se nedvosmislen zaključak da ogromna većina osnovaca ne poseduje ni ono što je struka ocenila da je bazični ili osnovni nivo znanja, veština i umenja koja se očekuje da na kraju osmogodišnje osnovne škole poseduju svi, a najmanje 80 odsto generacije.

U poređenju sa rezultatima učenika koji su malu maturu polagali na kraju školske 2020/21. godine rezultati su još lošiji jer je tada 44,7 odsto đaka uspelo da reši sve zadatke sa osnovnog nivoa iz matematike, a 38,7 odsto iz srpskog.

O đačkom (ne)znanju dodatno govori i podatak da je na poslednjoj maloj maturi povećan broj takozvanih zadataka „na zaokruživanje“ iz matematike (bilo ih je čak 17, a u samo tri se tražio postupak), u odnosu na prethodnu, ali ni to olakšanje po svoj prilici nije uspelo da popravi generalnu sliku.

Najmanje 80 odsto učenika ostvaruje osnovni nivo standarda postignuća na testovima završnog ispita iz srpskog/maternjeg jezika i matematike, glasi jedan od standarda kojim se mere obrazovna postignuća učenika, prilikom procenjivanja kvaliteta rada škola.

Treba podsetiti da testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava ostavrenost obrazovnih standarda definisanih na tri nivoa posignuća- osnovnom, srednjem i naprednom.

Pored pomenutog standarda koji se odnosi na zadatke sa osnovnog nivoa, propisano je i da najmanje polovina đaka treba da tačno reši zadatke sa srednjeg nivoa, a najmanje 20 one najteže, sa naprednog nivoa.

Кoliko je đaka u poslednjoj generaciji malih maturanata ovo uspelo u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja se ne navodi, ali se zato iznose podaci o prosečnom postignuću dečaka i devojčica u rešavanju zadataka sa osnovnog nivoa.

Tako se može pročitati da, od ukupno devet zadataka sa osnovnog nivoa, devojčice u proseku ostvaruju 7,26 poena, odnosno rešile su 80,7 odsto, dok dečaci u proseku imaju 6,62 poena, odnosno rešili su 73,6 odsto ovih zadataka.

Na testu iz matematike koji je takođe sadržao devet zadataka sa osnovnog nivoa, devojčice u proseku imaju 7,19 poena, odnosno rešile su 79,9 odsto ovih zadataka dok dečaci u proseku imaju 7,08 poena, to jest rešili su 78,7 odsto.

Na kombinovanom testu od devet zadataka sa osnovnog nivoa devojčice u proseku imaju 7,93 poena, odnosno rešile su 88,11 odsto ovih zadataka dok dečaci u proseku imaju 7,81 poena, odnosno 86,77 odsto tačnih zadataka.

Inače, sve zadatke sa osnovnog nivoa na kombinovanom testu rešilo je 43,6 odsto posmatrane generacije.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

4 Komentara

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • A tamo kad budu menjali pelene Nemackim babama I dedama, niko nece da ih pita za Pitagorinu teoremu ili za Njutnove zakone.

  • KO ima para ulaže u obrazovanje dece još kada su u obdaništu. Engleski, matematika, sport, muzika, sve se to doplaćuje, mesečno svaki kurs od 1500 do 2000 din. Ako dete uči sve će to da se vrati, ako ne bačene pare.

%d bloggers like this:
Send this to a friend