Društvo

Balkansko najgore rešenje: Pravac deponija bez recikliranja

FOTO: M.Marjanović

FOTO: M.Marjanović

Odlaganje smeća na deponije dolazi kao krajnja solucija i ona je širom Zapadnog Balkana i dalje najviše rasprostranjena. To ima dalekosežne ekološke, zdravstvene i utiče na klimatske promene.  

„Prevencija nastanka otpada je jedino što može da ima suštinski značaj, jer je postojeći sistem hiperprodukcije manje-više svega jednostavno neodrživ.“, poručio je Marko Vučenović iz Udruženja reciklera Srbije u intervjuu za portal Klima 101.

Kada se iskoriste sve mogućnosti za redukciju otpada i on ipak nastane, na red dolazi takozvana hijerarhija upravljanja otpadom, najbolje ga je reciklirati, zatim spaljivati i na samom kraju deponovati.

Redosled u hijerarhiji upravljanja otpadom iz ugla potrošnje prirodnih resursa i energije i obično se ilustruje piramidom. Na njenom vrhu kao najučinkovitija nalazi se već pomenuta prevencija nastanka otpada.

Najpre, kako se dodaje, ljudi treba da produže životni vek predmeta.

„Primera radi, današnji klijenti obućara su ili najsiromašniji ili ljudi koji imaju posebno vrednu obuću. Sve ovo između, a tu spada najveći broj građana, kupuje obuću koja se nosi jednu sezonu, ili dve eventualno, i onda baci“, istakao je Vučenović.

Važno je i korišćenje staklenih tegli, plastičnih kutija, kao i prenamena predmeta. Internet je pun saveta za to kako oživeti predmete koje ste prethodno možda smatrali đubretom. Tek nakon što se sve ove opcije iscrpe bi trebalo da na red dođe reciklaža.

„Kada recikliramo, mi stvaramo materijal za proizvodnju nove ambalaže. Samim tim štedimo prirodne resurse koji nisu neiscrpni – npr. seče se manje drveća i koristi manje vode, ali i troši manje energije“, objasnila je Milica Kuzmanov, marketing menadžerka u Sekopaku, operateru ambalažnim otpadom.

U idealnoj situaciji, samo nereciklabilan otpad se spaljuje čime se njegova zapremina redukuje u proseku za oko 90 odsto:

Pored smanjenja količina deponovanog đubreta i upotrebe fosilnih goriva, stvara se i dodatna vrednost zato što otpad koji proizvede sedamdeset stanovnika može da omogući grejanje jednom stanovniku, navodi profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Kako je ispričao ekspert za upravljanje otpadom, Gojkan Stojinović, trajnim zbrinjavanjem nepovratno se gube svi materijali i njihov potencijal.

Slično je i sa energetskom upotrebom, kojoj bi, kako je rekao, ipak dao prednost u odnosu na deponovanje, posebno za sve tokove otpada za koje prosto nije ekonomski isplativa reciklaža.

Danas se skoro svi otpadni materijali mogu ponovo koristiti, odnosno reciklirati.

Sa stanovišta zaštite životne sredine i ekonomije najinteresantniji su metali, staklo, papir i veštački materijali, a veoma mnogo se koristi i otpad organskog porekla, kao i građevinski otpad.

Kod reciklaže aluminijuma u odnosu na proizvodnju iz ruda, pored energetskih ušteda od 95 odsto, smanjuje se i zagađenje vazduha za 95 odsto, kao i zagađenja voda za 97 odsto.