Banke podižu cene svojih usluga jer: „Sve se preliva na banke“

Кako kaže Vasić, lanci snabdevanja su pokidani i sve se preliva na banke.

Vasić je za RTS rekao da novac koji uzmemo treba da uložimo u nešto dobro i učinimo da on radi za nas, a ne obrnuto.

„Ukoliko imate loše prozore na kući, uzmite kredit i zamenite ih, i onda ćete imati manje troškove električne energije, jako brzo ćete uštedeti. Ili, ukoliko imate firmu, kupite neku mašinu koja je produktivnija, efikasnija, iskoristite ovaj momenat i budite konkurentni na tržištu“, savetuje Vasić.

Od kada postoji bankarstvo procenjuje se kome dati kredit, a kome ne, i to je, kako kaže, poslovna politika svake pojedinačne banke.

„Кada imate dobre ekonomske pokazatelje u celom svetu, rast društvenog proizvoda, rast plata i tome slično, i stabilno snadbevanje, onda je politika kreditiranja malo lakša, odnosno jednostavnija i taj novac je dostupniji. Međutim, čim se neki poremećaj javi, bilo gde u svetu, onda se uvek razmišlja – kako to može da utiče pre svega na portfolio već plasiranih kredita koje banke imaju kod sebe, jer znate, uvek kada vi odobravate kredit očekujete da će biti dobro ili procenjujete da će biti dobro. Međutim, dešavaju se stvari poput kovida19, koje niste mogli da predvidite u svom planu“, ističe Vasić.

I taman kad smo izašli iz kovida, dodaje on, pojavio se sukob Rusija – Ukrajina, Rusija – svet, koji takođe donosi jednu dozu znaka pitanja bilo kome, pa i bankama, i naravno sušna godina koja je uticala na poljoprivredu, na prinose cene.

Oni koji imaju stambene kredite kažu da su im rate povećene čak i do pet odsto. Vasić je naveo da to zavisi od toga koji kredit imaju. Savetuje građanima da pre potpisivanja dobro pročitaju ugovor, jer postoje dve vrste kamata – fiksna i varijabilna.

„Pretpostavljam da su u pitanju dinarski krediti sa varijabilnom kamatnom stopom. Ono što svako od nas treba da uradi je da pažljivo pogleda ugovor. Ako ste uzeli dinarski kredit i imate fiksnu kamatnu stopu, onda do kraja isteka vašeg ugovora plaćate istu mesečnu ratu“, objašnjava Vasić.

Ukoliko imate varijabilnu kamatnu stopu, dodaje on, takav ste ugovor potpisali, imate maržu banki i imate recimo belibor, to je prosečna kamatna stopa po kojoj banke razmenjuju dinare na tržištima u Srbiji.

„Onda postoji mogućnost zbog promene politike, odnosno zatezanja kaiša, monetarne vlasti žele da učine novac malo nedostupnijim centralnoj banci upravo iz razloga što postoji inflacija. A inflacija postoji zato što se poremetila ponuda i tražnja, nema dovoljno gasa, odnosno ne možete da ga nađete i ne možete da nađete naftu, i kad to dvoje saberete, onda dobijete inflaciju i ta inflacija mora da se gasi, a gasi se tako što smanjite tražnju. A tražnju ćete smanjiti tako što učinite kredite nedostupnijim“, objašnjava Vasić.

Građanima poslednjih dana stižu obaveštenja iz Poštanske štedionice o povećavanju troškova održavanja računa, povećavanju tarifa. Sagovornik RTS-a navodi da se dešava povećanje cena usluga, i da ima više razloga za to.

„Кonkretno u ovoj banci ne znam razlog, ali jedan od razloga za povećanja cena takvih usluga je ovo globalno kretanje. Obično ljudi kažu – pa kakve veze imaju gas i nafta sa bankama. Imaju, jer su lanci snadbevanja pokidani i vi danas ako hoćete da poručite jedan hardver, čekaćete i po do dve godine, a cena je 20 do 30 odsto veća nego pre izbijanja ukrajinsko-ruske krize. Tako da se sve to preliva na banke. To ne znači da će svaka banka u tom istom trenutku podići cene, već procenjuje trenutak kada će napraviti korekciju cena svojih usluga“, zaključio je Vasić.