Bezbednost novinara na lokalnom nivou: Saradnja novinara, tužilaca i policije preduslov za efikasnije procesuiranje pretnji i napada

Sastanku su prisustvovali predstavnici Stalne radne grupe za bezbednost novinara Rade Đurić (NUNS), Ljiljana Stojanović (AOM), Veran Matić i Saša Mirković (ANEM) i Stevan Ristić (Asocijacije medija), kao i predstavnik OEBS-a Miroslav Janković, Miša Stamenković ispred Apelacionog javnog tužilaštva, Irena Radivojević ispred Višeg javnog tužilaštva, a ispred Osnovnog javnog tužilaštva Olivera Mladenović. Policijsku upravu predstavljali su Dejan Dojčinović, šef odseka kriminalističke policije i Slobodan Anđelković.

Kroz diskusiju o „otvorenim slučajevima“ na ovom dvosatnom sastanku, razmenjene su informacije o statusu različih aktuelnih predmeta, ali i o starijim slučajevima, kao i o primerima dobre prakse.

Konstatovano je da je uspostavljanjem Stalne radne grupe za bezbednost novinara postignut vidljiv napredak kada je reč o prijavama i brzini reagovanja u zaštiti bezbednosti novinara, ali da je neophodno koordinaciju spustiti sa nacionalnog nivoa i na lokalne sredine. Ovaj sastanak je, kada je reč o Nišu, bio prvi važan korak u tom pravcu. U Vranju je od juna prošle godine ustanovljen ovaj proces i pokazao je rezultate kada je reč o pretnjama i uništavanju imovine OK radija. U tom, kao i nekim drugim slučajevima na lokalnom nivou, Stalna radna grupa je predstavljala sponu između ugroženih novinara i lokalnih tužilaca i policajaca i uspela je da u
određenoj meri povrati poverenje novinara u institucije i smanji polarizaciju u samoj novinarskoj zajednici. Stalna komunikacija između tužilaštva, policije i novinarskih udruženja doprinela je pokretanju sudskih procesa koji su doveli do efikasnih presuda, ali postoji još otvorenih slučajeva na kojima se mora zajednički raditi.

Na isti način otvorena je debata i u Nišu.

Aleksandar Stankov, bivši novinar Južnih vesti, govorio je o slučaju proganjanja i pretnji koje je doživeo od Sime Spasića, koji je osuđen u januaru ove godine na šest meseci zatvora i na zabranu prilaska od godinu dana. Stankov je rekao da je sve išlo sporo, ali da su rezultati postignuti. Predstavnica tužilaštva objasnila je da se tužilaštvo žalilo na visinu kazne, i tražilo kaznu zatvora od 14 meseci.

Ovo je slučaj sa pozitivnim ishodom, naglasio je Veran Matić, i dodao da je Simo Spasić očigledno projekat kojim se upravlja, koji služi da uznemirava i preti, a činjenica da je bio osuđivan za krivično delo silovanja, da šalje uznemiravajuće poruke mnogima, čak i posle podignutih tužbi ili presuda, govori nam da je veoma važno prijavljivati svaku njegovu pretnju kako bi se kroz pravosudni sistem, kaznama zatvora, zauvek zaustavio u aktivnostima koje su kršenje javnog reda i mira i krivična dela.

Milan Stojanović, dopisnik N1 TV, prijavljivao je napad koji je doživeo dva puta. Oba puta tužilac je odbacivao prijavu, a Više tužilaštvo vraćalo na novo odlučivanje. Milanu Stojanoviću je sve u vezi sa tim incidentom izgledalo ozbiljno zbog čega je tada prekinuo snimanje. Stojanović kaže da je tužilac više mislio o nekim spoljnim elementima umesto o suštini napada. Tužiteljka Olivera Mladenović, predstavnica OJT i kontakt tačka u sistemu koji je ustanovljen u okviru Stalne radne grupe, obavestila je prisutne da je u toku postupak preduzimanja dokaznih radnji, nakon kojih će biti sagledani svi dokazi i doneta javnotužilačka odluka. U tužilaštvu ranije nisu imali iskustvo tog tipa i, kao i u svakom drugom slučaju, radi se o proceni obrađivača predmeta da li ima elemenata krivičnog dela.

Veran Matić je zaključio da je ovakva komunikacija jako važna kao razmena iskustava, kako bi se shvatila ozbiljnije profesija novinara, uloga novinara u zaštiti javnog interesa, prava novinara, kako bi i tužioci preciznije shvatili kakve posledice proizvode samovoljne, nasilne radnje i napadi na novinare. Takođe i da je veoma važno da se novinari jasno legitimišu kao novinari.

Ljiljana Stojanović, urednica agencije Jugpress i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, navela je primer novinara Davora Lukača koji je imao tri legitimacije, što mu nije pomoglo na Europrajdu. Matić je istakao da je bitno da se novinari identifikuju razumevajući otpor koji postoji prema nošenju prsluka, navodeći primer da je ekipa N1 bila u vrlo opasnim situacijama za vreme demonstracija, ali je bilo vidljivo preko oznake na mikrofonu da je u pitanju novinarska ekipa. Stankov misli da tužilaštvo mora da bude senzibilisano i da se presudama praktično doprinosi bezbednosti novinara. Građani moraju da budu svesni da je kažnjivo pretiti – sada sve više njih razume da će odgovarati zbog pretnji na društvenim mrežama. Ljiljana misli da treba edukovati gradsku upravu i gradonačelnicu Niša koja je bivša novinarka. Bitno je da postoji politička poruka da se osuđuju pretnje i to je najjača poruka svih slučajeva koje razmatramo godinama, prema rečima Stojanović.

Srđan Nonić iz portala Niška inicijativa naveo je slučaj napada na novinara Ivana Živkovića u Niškoj banji iz 2019. godine zbog fotografisanja nedozvoljenih radova van ogradjenog prostora. Slučaj šutiranja od strane jednog radnika i pretnje čekićem drugog prijavio je policiji, nakon čega su ga sat vremena saslušavali, ali je kasnije tužilaštvo odbacilo prijavu sa obrazloženjem da nema krivičnog dela. Predstavnici MUP-a na sastanku nisu imali saznanja da su mu postavljena neprimerena pitanja niti se na snimku vidi ono na šta se žalio.

Informacije koje je izneo Nonić nisu u spisu predmeta. Veran Matić kaže da je pogledao snimak i da se vidi udarac, čuje se kako kaže da je novinar, i da je uzmicao. Ako je postupak okončan bez pravnog leka, onda nema mogućnosti da se nešto uradi, objasnio je Rade Đurić, član Stalne radne grupe ispred NUNS-a, ali je dodao i da bi voleo da razmotri mogućnosti da se ovaj slučaj ponovo aktuelizuje.

Nonić je predstavio i slučaj u kojem je i sam bio direktno napadnut od strane Nikole Panića koji ga je jurio, dok je on snimao ceo napad. Naveo je da je tek posle dva meseca Panić ispitan u tužilaštvu. Tužiteljka Olivera Mladenović navela je da je nakon saslušanja osumnjičenog i ispitivanja oštećenog, zakazana dokazna radnja ispitivanja svedoka, nakon čega će uz sagledavanje svih dokaza biti doneta javnotužilačka odluka.

Nonić je rekao i da je dobio pretnje nekoliko nedelja kasnije preko FB. U tužilaštvu je formiran ovaj predmet, ali je prosleđen Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal u čijoj je nadležnosti. Za ovaj slučaj pretnji Noniću predstavnici MUP-a potvrdili su da se radi procena bezbednosti. Nikola Stojanović, direktor Media i Reform centra, podsetio je na primer kamenovanja

Medija centra tokom premijere filma „Albanke su naše sestre” 2018. godine. Pripadnici desničarske organizacije Srpska čast nasilno su sprečili događaj, a jedan od napadača je nasilno ušao u prostor Media centra. Postoji jedna presuda, ali to očigledno nije bilo dovoljno.

Veran Matić je podsetio i na više primera kada je policija dolazila na adrese pojedinih novinara kako bi ih upozoravali da se ne pojavljuju na najavljenim protestima. Oni su bili percipirani kao aktivisti ili organizatori, što je nedopustiva praksa, ograničavanje slobode kretanja i obavljanja novinarskog posla.

Gordana Bjeletić, dopisnica N1 i bivša urednica Južnih vesti, prijavila je svojevremeno drastičnu pretnju upućenu redakciji. Počinilac je identifikovan i sa njim je zaključen sporazum o priznanju krivice u tužilaštvu u Beogradu, dok je presudu od jedne godine zatvora, uslovno na tri godine doneo sud u Beogradu na osnovu pomenutog sporazuma. Ovo je praktično osuđujuća presuda. Ali o presudi nije obaveštena ni redakcija ni Gordana kao podnosilac prijave, već je o presudi saznala od Verana Matića. To je zabeleženo i u drugim slučajevima, i neophodno je uvesti praksu obaveštavanja o presudama onih koji su podneli prijave. Bjeletić je pohvalila efikasnost, ali je navela da misli da je sve brzo rađeno zbog toga što se u pretnjama pojavljuje kao meta i predsednik Aleksandar Vučić. Čini joj se da je sada profesionalniji odnos tužilaštva i policije prilikom prijava. Ranije su novinari gubili volju da prijavljuju pretnje jer su bili dodatno ponižavani.

Miša Stamenković, portparol Apelacionog tužilaštva, ocenio je da posle uputstva za urgentno reagovanje u slučajevima pretnji i napada na novinare koje je donela Republička javna tužiteljka, sve ide mnogo brže. Tužilaštvo promptno reaguje ali sud nekada ne prihvati predloge tužilaštva. Stamenković je molio za razumevanje, da se trude da primene zakon onako kako treba. Dodao je da se stvari kreću unapred, da treba graditi poverenje, edukovati novinare što je proces koji traje. Veran Matić je naveo da je na nacionalnom nivou međusobna komunikacija između tužilaštva i policije vrlo dobra, ali da isti nivo komunikacije treba primeniti i na lokalnom nivou sa kontakt tačkama. Predložio je da se u Nišu odredi i novinarska kontakt tačka kako bi komunikacija sa tužilaštvom i policijom bila efikasnija. Posle ovog sastanka održan je trening o unapređenju bezbednosti novinara sa ciljem da se u prisustvu predstavnika relevantnih institucija i novinara analiziraju slučajevi ugrožavanja bezbednosti lokalnih novinara kao i problemi i smetnje zbog kojih su neki od slučajeva u zastoju. Dodatni fokus treninga je podrška ugroženim novinarima i razvijanje novih modela za pružanje podrške u cilju umanjenja pritisaka i razvijanja prakse modela zaštite ugroženih pojedinaca. Bezbedno izveštavanje sa događaja sa elementima nasilja posebno je obrađeno upravo zbog toga što imamo zabeležen veliki broj napada na novinare ili povrede novinara na skupovima u proteklih nekoliko godina. Trening je vodio Branko Čečen, dugogodišnji novinar i urednik u beogradskim štampanim medijima, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, trener na programima edukacije novinara i bivši direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Ovakvi sastanci održaće se u 15 gradova širom Srbije, praćeni treninzima za novinare kroz koje je predviđeno da bude obučeno nekoliko stotina novinara i medijskih radnika u naredne dve godine. Projekat „Izgradnja sistema prevencije i hitnog reagovanja u slučajevima pretnji i napada na novinare u Srbiji“ realizuje ANEM uz podršku Delegacije Evropske komisije u Beogradu.

SOS telefon za prijavljivanje pretnji i napada na novinare dostupan 24 sata 7 dana u nedelji je 0800 100 115.