Da li je i Požarevac jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji?

Početak 2022. godine  već beleži rekordne vrednosti zagađenja vazduha. Pored PM10 čestica koje se svakodnevno udiu, zabeleženo je i prisustvo PM 2.5, koje su opasnije, s obzirom da dospevaju direktno u krv. Gotovo da ne postoji dan u godini, a da prestonički vazduh nije na brojnim aplikacijama za merenje zagađenosti, označen kao nezdrav za osetljive grupe, ali i alarmantno zagađen.

Iako mesečni izveštaj o zagađenju vazduha za januar još uvek nije izašao, merenja u gradovima kao što su Kosjerić, Čačak, Lazarevac, Niš ili Smederevo pokazuju da je do 26. januara, bilo više od 10, negde i 15 dana sa prekoračenim satnim vrednostima zagađenja PM10 i PM2.5 česticama, dok je u Valjevu, Novom Pazaru zabeleženo više od 20 dana sa prekoračenim satnim vrednostima.

Ne zna se da li i Grad Požarevac spada u zagađenije gradove, jer su građani i dalje uskraćeni za objektivan prikaz stanja na satnom i dnevnom nivou automatske merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha. Postavljanje merne stanice kasni više od godinu dana i još uvek ne postoji automatski monitoring, pre svega oba tipa PM čestica.

Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik Agencije za zaštitu životne sredine učestvovao je u realizaciji merne stanice u Požarevcu pre više od godinu dana, te ukazao na neodgovorno ponašanje gradske vlasti.

“Pomogao sam da se iznađe adekvatna lokacija. Lokacija je određena, ispunjava sve tehničke, urbanističke uslove. Idealna je lokacija, ali stanica nije postavljena. Tender je uspešno završen, izabran je ponuđač i ta stanica je prema ugovoru isporučena pre više od godinu dana.” rekao je Jovanović nedavno za Boom 93 i istakao da je “nedopustivo i nemoguće bez posledica, da stanica do danas nije aktivirana. Za odlaganje nema opravdanja, a nema ni odgovornosti.”

Samo 12 od 29 gradova sa više od 50.000 stanovnika imaju državne stanice za automatski monitoring koje mere koncentracije PM čestica. Oko 1,35 miliona građana koji žive u preostalih 17 gradova nemaju informacije o koncentracijama PM u realnom vremenu. Oko 2,5 miliona stanovnika Srbije (36%) su „pokriveni“ mrežom za automatski monitoring i imaju na raspolaganju podatke o koncentracijama PM čestica u realnom vremenu, a 93% stanovnika (2,4 miliona) gradova u kojima se mere koncentracije PM čestica u realnom vremenu, prema tim merenjima izloženi su prekomernim koncentracijama u smislu prekoračenih srednjih godišnjih graničnih vrednosti, odnosno u trajanju prekoračenja srednjih dnevnih graničnih vrednosti, navodi se u analiti Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

Prisustvo čestica PM 2.5 koje predstavljaju materije čiji je prečnik manji od 2,5 mikrometara i one mogu da uđu u pluća i krvotok, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Najozbiljniji uticaji su na pluća i srce. Izlaganje može dovesti do kašlja ili teškoća u disanju, pogoršanja astme, a može se razviti i hronično respiratorno oboljenje.

Dugotrajno izlagnje otrovnom vazduhu dovede do smrti više od 4 miliona ljudi, na šta je u više navrata prethodnih godina upozoravala Svetska zdravstvena organizacija.

Prevencija svakako postoji, ali kao takva nije dovoljna, bez dugoročnih i održivih mera.

Osobama iz osetljivih grupa ne preporučuje se da naporne fizičke aktivnosti obavljaju u toku dana kada je indeks zagađenosti visok, dok se ostalim građanima preporučuje da prozori budu zatvoreni.