Da li je voda koju kanalima u Kolubaru ispušta EPS zagađena i opasna po zdravlje

Analiza je pokazala da arsena ima 174 odsto više nego što je dozvoljeno, za N1 kaže bivši dekan ovog fakulteta. EPS sve demantuje – u odgovoru na naša pitanja tvrde da kontrolisano ispuštaju vodu i da se ona prečišćava.

Nedaleko od sušare uglja u Kolubari, Lazarevčanin Darko Simić, primetio je crnu boju vode u kanalu, koja iz Kolubarinog postrojenja za prečišćavanje ide u reku Kolubaru. Simić, koji je inače zamenik predsednika IO Demokratske stranke, uzeo je uzorke zvanično prečišćene vode.

„Ovo bi trebalo da bude pročišćena voda, prošla je proces čišćenja, ali ja ne vidim šta je ovde pročišćeno. Kakvu mi vodu pijemo, kad voda iz ovih kanala ide u Kolubaru, a onda u Savu – pitanje je šta mi uopšte pijemo? Kakva je ovo prečišćena voda i da li radi ovo postrojenje koje prolazi iz sušare u sistem za prečišćavanje vode, i šta mi dobijamo kao proizvod. Pitam se, šta se ovde nalazi i kakvu vodu pijemo“, zapitao je Simić.

Vodom iz ovog kanala, koji se inače uliva u reku Kolubaru, u istraživačke svrhe bavili su se Inovacioni centar Hemijskog fakulteta kao i bivši dekan tog fakulteta Branimir Jovančićević, koji je inače i član resornog odbora za životnu sredinu Demokratske stranke, i dostavili nam radni materijal istraživanja vode.

„U tom konkretnom slučaju se u ispitanoj vodi nalazi oko 12.000 puta više organske supstance, nego što je dozvoljeno za vode druge klase. Pored HPK slična metoda koje se koristi za utvrđivanje organske supstance jeste oksidacija pomoću kalijum permaganata. U prvom slučaju oksidacije se izvodi pomoću kalijum dihromata, i tu je odnos još nepovoljniji sa aspekta zagađenosti nekog uzorka vode“, kaže profesor hemije Branimir Jovančićević.

EPS u pisanom odgovoru TV N1 kaže da kontrolisano ispušta vodu u Kolubaru, da se voda prečišćava, kao i da ne postoji značaj uticaj otpadnih voda na reku Kolubaru.

EPS takođe navodi da radnici kontrolišu vodu i uzimaju uzorke nakon čišćenja svakog radnog dana, a vodu iz kanala uzimaju jednom nedeljno. Međutim loboratorijska analiza i količina suspendovanih materija su za Dušana Blagojevića, konsultanta za ekologiju znak za alarm, ali i dokaz da voda nije pročišćena.

„HPK predstavlja hemijsku potrošnju kiseonika i pokazuje da je voda izuzetno zagađena i da očigledno nema prečišćavanja vode koja ide u površinske vode iz efluenta. To znači takođe da je ugalj opran i sva voda je ispuštena u reku“, ukazuje Blagojević.

U vodi su prisutni i metali, bor i arsen – koji je izuzetno kancerogen.

„Što se tiče arsena u vodama druge klase dozvoljeno je 0.01 mg po litru, a u ovoj vodi je koncentracija 174 puta veća, odnosno 1,74 mg po litru. To je zapanjujuće velika količina. A zašto je arsen posebno interesantan? Zato što je on toksičan. On utiče negativno na rad kod čoveka, na rad bubrega, srca, krvih sudova i svega drugog, svih onih vitalnih organa. A to znači da arsenova jedinjenja su izuzetno štetni po ljudsko zdravlje, a ako je štetan za ljude, isto toliko je štetan i za živi svet reka i jezera“, kaže Jovančićević.

„Arsen je kumulativni zagađivač, ne razgrađuje se tako lako u vodama i ima kancerogeno dejstvo, apsolutno nije dobro da imate arsen u vodi“, objašnjava Blagojević.

Međutim, voda nije jedini ekološki problem Kolubare. U kopovima nailazimo na velike količine građevinskog otpada. Darko Simić kaže da sumnja da su blokovi stigli iz fabrike građevinskog materijala Xella koja posluje u blizini kopova, jer se prevoz na deponiju plaća, a istovar u kopove je takoreći „za džabe“.

„Meni je poznato da na teritoriji opštine Lazarevca, jedna od većih firmi koja proizvode ovakve blokove je Xella Srbija. Zanima me koji autoprevoznik je ovo doterao ovu količinu i istovario ih u kopove Kolubare… Da bi se blokovi prevezili prevozniku je potrebna dozvoal Ministarstva ekologije onda se kamion izmeri, koliko je poterao iz te firme i potrebno je da otera te blokove u akreditovanu deponiju u Obrenovac“, navodi Simić.

Gde je odlagan otpad?

Kompanija „Xella Srbija“ za N1 odgovara da nikada nisu odlagali otpad u Kolubari, niti im je poznato da je neko od prevoznika tamo odlagao otpad, a da su o odlaganju obavešteni od strane N1. Sav otpad se vozi na deponiju u Obrenovac i nije opasan. Dodaju i da će, ukoliko se utvrdi, da je neko odlagao građevinski otpad u Kolubari, momentalno sa tom firmom prekinuti saradnju.

I dok „Xella“ tvrdi da njen otpad nikada nije odlagan u Kolubari, EPS nam piše da je otpad iz „Xelle“ bio dovožen u kopove, ali da se više od dve godine tu ne dovozi. Kažu i da je bio korišćen kao baza za posipanje puteva unutar kopova kada nije bilo moguće nabaviti kamen.

„Važno je da kažem da autoprevoznik ostvaruje enormnu protivpravnu korist, jer mu je bliže da ovde istovari blokove, nego da vozi oko 30 kilometara u jednom pravcu na akreditovanu deponiju u Obrenovac“, napominje Simić.

Za stručnu javnost nema dileme, šutu nije mesto u kopovima, jer može negativno uticati na životnu sredinu:

„Činjenica da se nalazim tamo gde ne bi trebalo da se nalazi samom po sebi ga čini zagađujućom supstancom, jer na različite načine, bez obzira što možda hemijski nije toksičan i bez obzira što hemijski možda nije toliko opasan po životnu sredinu, zdravlje ljudi i svega živog na planeti, on predstavlja zagađujuću supstancu samim tim što se tu nalazi, na sve druge različite načine“, kaže Jovančićević.

„Sanit gas beton postavljen na neku livadu dovodi do izlučenja šestovalentnog hroma, povećanih jona kalcijuma i sulfata tim svojim razlaganjem i daljim uticajem na životnu sredinu. Tako da, nije dozvoljeno i nije dobro“, tvrdi Blagojević.

Dušan Nikezić iz SSP upozorava javnost i na to da prečišćivači za odsumporavanje u termoelektranama ne rade, a da se sa implementacijom ekoloških protokola uveliko kasni.

„EPS je odgovoran za preko 90 odsto emisija sumpornih oksida i preko polovine emsija aztnih oksida, zbog čega je EPS ubedljivo najveći zagađivač u Srbiji i jedan od najvećih u Evropi. To je takođe posledica nestručnog upravljanja EPS-om u prethodnom periodu. Podsetiću vas da je Milorad Grčić patentirao proizvodnju struje od blata zalivanog mazutom, što je smrtonosna kombinacija, koja je dovela ne samo do niza havarija u TENT-u, već i do enormnog zagađenja zbog kojeg su godinu dana srpski gradovi bili najzagađeniji u Evropi“, ocenio je Nikezić.

I dok se Evropa okreće zelenoj tranziciji, Srbija je na začelju po očuvanju životne sredine, govore evropske statistike. A da je ekologija još uvek skup sport za nas, govori podatak da EPS godišnje ispusti 3.5 milijardi kubnih metara otpadnih industrijskih voda u životnu sredinu.

Kao najveće zagađivače, u svom izveštaju državni revizori su prepoznali termoelektrane TENT A koji koristi staru tehnologiju za filtraciju vode i TENT B koji prečišćivače uopšte nema.