Svetski dan programera, u Srbiji ih ima oko 85.000, u Požarevcu nekolicina

Međunarodni dan programera obeležava se 12. septembra u prestupnoj, a 13. septembra u prostoj godini.

Ne zna se pouzdano koliko programera ima u Srbiji, ali je prema poslednjoj analizi State of European Tech, Srbija rangirana u grupi država koje imaju do 85.000 programera. Statistički godišnjak Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je u Srbiji oko 64.000 ljudi zaposleno u sektoru informisanja i komunikacija, ali treba imati na umu da tu ne govorimo samo o programerima, njih ima mnogo manje.

Osim po nivou znanja, veštinama i ekspertizi programera, srpska IT industrija izdvaja se i po broju žena softverskih inženjera. Prema proceni Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija procenat žena u srpskom IT sektoru je između 15 i 20%.

U Požarevcu se postoji tačna evidencija, ali računajući IT inženjere koji rade u javnim i privatnim preduzećima ima ih između 50 i 100 a onih koji se bave isključivo programiranjem i pisanjem kodova je jako malo tj onih koji kreiraju aplikacije, jer je to posao koji oduzima najviše vremena i najteži je.

Nema preciznih podataka koliko je tačno programera koji su završlili za IT inženjera, ali po rečima Vladana Đulakovića direktora Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd,  na Odseku Primenjene inženjerske nauke Požarevac, bivše( Visoke tehničke škole strukovnih studija Požarevac) od kada je škola uvela smer elektrotehniku i računarstvo 2017. godine bilo je velikog interesovanja ali mali broj studenata je zavšio ovaj smer.

Na studijskom programu  računarstvo i informatika studenti  proučavaju komponente savremenih računara i održavanje računarskih sistema. Takođe, izučavaju programske jezike.

„Onih koji su uspešno zavšili smer računarstvo i informatika i specijalizovali se za izučavanje programskih jezika je  jako malo, nekih tridesetak učenika. Smer je težak i zahtevan a malo je učenika koji su spremni da izučavaju ovu specifičnu disciplinu. To je u i Srbiji i u inostranstvu izuzetno plaćen posao ali je i prilično težak i zahtevan pa se mnogi ipak odlučuju da rade mnogo lakše ali i manje plaćene poslove iz ove oblasti.“- kaže Đulaković.

Šta zapravo rade programeri i koliko zarađuju?  Istine  i zablude

Programeri pišu programe (aplikacije) koje koriste drugi ljudi u svrhu olakšanja nekog procesa ili omogućavanja rada na nečem što do tada nije postojalo.

Kroz razgovor sa jednim od programera koji već nekoliko godina radi za velike svetske kompanije saznajemo da ima puno zabluda o ovom poslu i većina ljudi misli da je to lak posao i da se samo sedi u udobnoj stolici i da se dobro zarađuje. Mnogi misle da je sa nekim kursom od mesec dana može postati vrhunski programer i zarađivati preko 1000 Eur mesečno.Mnogi smatraju da to nije teško i da se programski jezici uče preko noći.

Sva ova, ali i mnoga druga pitanja postala su svakodnevnica u životu jedne IT osobe koja se time bavi poslednjih godina. Odjednom su svi čuli za programiranje, ali ne samo to – sada bi svi da budu deo toga. Čitajući portale, novine, članke, blogove, listajući Twitter i Facebook postove, skoro je pa nemoguće izbegnuti promovisanje IT karijere kao “jedini spas” ako želite “dobro zaposlenje”.

Možda to nije tako daleko od istine, možda je IT jedna od najprofitabilnijih industrija trenutno, ali biti njen deo svakako nije lako – svakako ne tek tako, preko noći uz pomoć večernjih kurseva. Potrebno je mnogo rada, mnogo ulaganja sopstvenog vremena u izučavanje i istraživanje šta je zapravo IT industrija i šta donosi sa sobom, koje dobre ali i ne tako dobre strane.

Kolike su plate programera?

Prema podacima vodećeg sajta za zapošljavanje IT kandidata u Srbiji helloworld.rs prosečna neto plata programera je 1.225 evra. Najviše plaćena pozicija je Software Engineer sa iznosom od 7.500 evra neto, i to u Beogradu. Istraživanje je sprovedeno u periodu jul 2020. – februar 2021., sa preko 1.000 upisa plata od strane kandidata.

Malo je programera u Srbiji koji zarađuju visoku platu koja  je preko 1.000 eura pa na gore. Da biste došli do plate od 2.000 EUR potrebno je dosta iskustva i puno učenja. Nakon školovanja (bilo formalnog ili neformalnog), desetina pročitanih knjiga, nebrojenih prelistanih članaka i odgledanih video materijala, tek onda će možda biti lako, ako bude i tada.

Pisanje koda pre ili kasnije svako nauči, ako se dovoljno potrudi, ali programiranje kao takvo se najmanje sastoji od pisanja koda, to je poslednji korak. Rešavanje poslovnih problema, rad u multikulturološkim timovima, koordinacija različitih timova, saradnja sa najrazličitijim osobama tokom kreiranja jedne aplikacije, proces je koji oduzima najviše vremena, a pisanje koda je nešto što se radi usputno.

Programiranje  je posao sa visokom stopom stresa

Programiranje  je posebno stresan posao. Anksioznost, povišen pritisak, neretko i depresija su bolesti 21. veka, a IT industrija je tome umnogome doprinela. Rešavanje logičkih problema aktivira mozak na najveću skalu tokom celog dana, pritisci, rokovi, ne tako zdrava ishrana, sedenje po ceo dan, stres, samo su jedan deo programerskog života.

Razvoj karijere u IT industriji zahteva veliku posvećenost i neprekidno učenje. Posao programera ne traje od 9 do 5, a popularno “fleksibilno radno vreme” često znači “do kasno u noć”. Tehnologija se danas toliko brzo menja da ako ne držite korak već za godinu dana doći će neki novi klinci koji napreduju brže i više od vas zato što konstantno uče.

Programer najvišeg ranga ne postaje se završavanjem kursa ili fakulteta, to je životni poduhvat. Da li ste zaista spremni da svoj život posvetite IT svetu?