Danas se obeležava Svetski dan Roma

Na prvom internacionalnom okupljanju predstavnika romske zajednice iz četrnaest zemalja sveta, koje su inicirali jugoslovenski Romi, doneto je nekoliko važnih odluka.

Usvojen je međunarodni naziv Rom, što na romskom znači čovek, za sve pripadnike ove nacionalne zajednice, a za himnu je izabrana pesma „Đelem, đelem”, što prevedeno na srpski jezik znači „Išao sam, išao”, čiji tekst opisuje stradanje Roma i Romkinja tokom Drugog svetskog rata.

Takođe, doneta je odluka da romsku zastavu čini plavo-zelena dvobojnica sa crvenim točkom u sredini. Plava boja je simbol neba, slobode i bezgraničnog prostranstva, zelena predstavlja travu, put, život obeležen putovanjima, dok crveni točak označava simbol stalnog kretanja.

Obeležavanje 08. aprila kao međunarodnog dana Roma ima za cilj da ukaže na činjenicu da se Romi i Romkinje širom sveta nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i da su izloženi diskriminaciji i duboko ukorenjenoj socijalnoj isključenosti

Obeležavanje i u Požarevcu i Kostolcu

Svetski dan Roma biće obeležen danas svečanostima koje će biti upriličene u prostorijama Udruženja Roma Braničevskog okruga, kao i u Centru za kulturu Kostolac.

Predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je danas da je procenat dečjih brakova u romskim podstandardnim naseljima još uvek 56 odsto i ocenila da su potrebne sistematične i inkluzivne mere koje će doprineti osnaživanju žena i devojčica.

„Jedan od načina da se radi na prevenciji dečjih brakova je obrazovanje, stoga je važno da uložimo dodatne napore da smanjimo osipanje romskih devojčica iz škola i da radimo na njihovoj punoj integraciji u osnovno, ali i srednje i visoko obrazovanje“, navela je Mihajlović u saopštenju povodom Medjunarodnog dana Roma, 8. aprila.

Mihajlović je naglasila da su zakonodavni i strateški okvir odlična osnova za tu borbu i dodala da je saradnja medju relevantnim institucijama, organizacijama i ekspertima u oblasti okončanja dečjih brakova uspostavljena.

Istakla je i važnost integrisanog i sistematskog napora i ka uklanjanju svih oblika diskriminacija i neravnopragnog tretmana sa kojima se Romi i Romkinje susreću.

„Pre svega, moramo uzeti u obzir da oni pripadaju marginalizovanoj grupi društva, a to se najviše odnosi na žene i decu, koji su višestruko ranjivi i čiji položaj moramo zajedničkim snagama da unapređujemo“, kazala je Mihajlović.

Zvanični podaci

U Republici Srbiji, prema podacima popisa stanovništva iz 2011. godine, živi 147.604 lica romske nacionalne pripadnosti, što čini udeo od 2,05% u ukupnom stanovništvu.

Međutim, s obzirom na činjenicu da prema Ustavu Republike Srbije građani i građanke nisu u obavezi da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti, pretpostavlja se da je broj Roma i Romkinja zapravo znatno veći od onoga što zvanična statistika pokazuje, na šta ukazuju i procene različitih organizacija.

Socijalno uključivanje Roma i Romkinja prepoznato je kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u ključnim strateškim dokumentima u procesu evropskih integracija, a pre svega u Akcionom planu za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava).

Vlada Republike Srbije usvojila je i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine.