Društvo

Demostat: Trećina Srbije za EU, protiv sankcija Rusiji 80 odsto građana, Putin omiljeni političar

foto/ ilustracija/ EU pixabay

foto/ ilustracija/ EU pixabay

Istraživanje Demostata pokazalo je da bi samo trećina građana Srbije glasala za ulazak u Evropsku uniju.

S druge strane, 51 odsto građana je protiv, a za vojnu neutralnost po svaku cenu i protiv uvođenja sankcija Rusiji izjasnilo se 80 odsto anketiranih građana.
Vladimir Putin je i dalje najomiljeniji strani političar, a stručnjaci navode da su ovakvi spoljno-politički stavovi građana posledica decenijske neverodostojne opredeljenosti vladajućih struktura za Evropsku uniju, proruske i proputinovske propagande koju aktuelna vlast vodi duži niz godina, ali i činjenice da EU nema jasan plan o tome kada će i da li će Srbija pristupiti uniji.
Redovni profesor sociologije u penziji Univerziteta u Novom Sadu Jovan Komšić smatra da je protivljenje većine građana ulasku u EU rezultat decenijske neverodostojne opredeljenosti vladajućih struktura, na čelu sa SNS i Aleksandrom Vučićem, za Evropsku uniju.
Kako navodi, vlast je deklarativno opredeljena za EU, ali mediji pod kontrolom režima, javni servis i televizije sa nacionalnim frekvencijama, koji produkuju raspoloženje građana, neprestano šalju antievropske poruke.
„Ovakav odnos građana prema Evropskoj uniji je direktna posledica duple igre koju igraju vlasti Srbije kada je reč o evropskim integracijama„, navodi Komšić.
Kako objašnjava, vlast skriva od građana konkretne efekte evropske pomoći i saradnje sa EU, od sektora privrede do podrške EU unapređenju kvaliteta upravljanja u Srbiji. Te činjenice su zatrpane propagandom, jer se u Srbiji veliča saradnja sa Rusijom i Kinom.
On navodi da bi načelno vlast imala određeni manevarski prostor da utiče na reaktiviranje proevropskog raspoloženja građana, ukoliko se opredeli za konsekventniju proevropsku politiku, a to bi podrazumevalo i niz mera, uključujući i određeni selektivni izbor sankcija prema Rusiji, navodi se na sajtu Demostata.
Kada je reč o periodu u kojem može doći do promene raspoloženja građana, Komšić smatra da je potrebno najmanje godinu dana. Ciklusi ne mogu biti ekstremno kratki jer je reč o mišljenjima, stereotipima i predrasudama, pre nego o informacijama. Dodatno, nepoznanica je kakvi će problemi nastati ove zime i kako će ih Srbija rešavati, kad je reč o ključnim egzistencijalnim pitanjima, poput grejanja i inflacije, jer i to može indukovati raspoloženja i neraspoloženja građana.