Depozitni sistem kao mehanizam za povećanje nivoa reciklaže u Srbiji

Istraživanje, sprovedeno septrembra prošle godine, obuhvatilo je ispitanike iz svih delova zemlje (Beograd, Vojvodinu, Centralnu, Zapadnu i Jugoistočnu Srbiju), iz urbanih i ruralnih područja, oba pola i različitih starosnih, obrazovnih i socijalnih struktura.

“Rezultati ovog istraživanja predstavljaju jedan od značajnih izvora koji nam ukazuje na važne informacije o potrošačima prilikom uvodjenja novog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, jer je depozitni, u odnosu na postojeći sistem, zapravo sistem produžene odgovornosti, koji pomera fokus sa industrije, koja je bila predvodnik reciklaže, na stanovništvo i stavlja ga u ulogu glavnog faktora”, rekla je predsednica CEPS-a Maja Anokić.

Kako je istakla, koliko je reciklaža otpada bitna za sve gradjane i planetu govori u prilog činjenica da je to tema broj jedan u svetu, ali i u Srbiji, naročito poslednjih godina.

“Sve više se radi na obezbedjivanju jednostavnog sistema, koji je gradjanima u blizini i koji na jednom mestu obuhvata sve ambalaže. Stanovnici Srbije su sve više svesni važnosti reciklaže, ali je na razvoju te svesti potrebno kontinuirano raditi. Takodje, važno je raditi i na edukaciji gradjana da je neophodno napraviti razliku izmedju sortiranja otpada koje gradjani vrše u svojim domovima i koje predstavlja primarnu selekciju, dok je reciklaža dalji proces obrade tako sortiranog otpada. Na ovaj način građani doprinose reciklažnom sistemu”, rekla je Anokić.

Ukazala je da je potrebno unaprediti postojeći sistem produžene odgovornosti proizvodjača, a jedno od rešenja jeste uvodjenje depozitnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, pa su se u istraživanju bavili pitanjem razumevanja ovog sistema kod potrošača.

Istraživanje koje je CEPS sproveo pokazalo je da većina ispitanika ima pozitivan stav prema reciklaži, a čak 85 odsto ispitanika je mehanizam depozita doživelo kao dobar način da se podstakne reciklaža.

Kako bi se depozitni sistem adekvatno i uspešno uveo, kao ključni faktori su se pokazali uvodjenje svih ambalaža u sistem depozita, kao i različit novčani iznos za različite veličine i vrste ambalaže.

Sistem depozita bi morao da bude jednako primenjen na svu jednokratnu ambalažu, jer je 40 odsto ispitanika izjavilo da bi prestalo da kupuje proizvod koji redovno konzumira ukoliko poskupi kao posledica ulaska u depozit.

Sa druge strane, blizu dve trećine ispitanika, njih 60,2 odsto, je istaklo da smatraju logičnim da iznos depozita zavisi od vrste i veličine ambalaže, a nešto više od polovine (55,3 odsto) istaklo je da bi se lako navikli na sistem u kome su zastupljeni različiti iznosi u odnosu na volumen ambalaže.

Više od polovine ispitanika (51,58 odsto) naglasilo je da im je važno da proizvodjač na ambalaži jasno istakne da li je moguće reciklirati pakovanje, a skoro polovina ispitanika (44,5 odsto) je potvrdila da bi više platila proizvod koji je u ambalaži koja se lakše reciklira.

Tu ključnu ulogu igraju oznake na ambalaži, kao što je Mobijusova petlja, koja objašnjava princip 3R: Reduce (smanji), Reuse (ponovo upotrebi), Recycle (recikliraj).

“Izuzetno je važno da se otkloni nejasnoća šta je reciklaža, a šta ponovna upotreba otpada. Ponovna upotreba je proces promene prvobitne namene proizvoda i može se sastojati iz manjih fizičkih promena odredjenog predmeta zarad njegovog korišćenja u druge svrhe”, obajsnila je Anokić.

Kako je dodala, u tradiciji i navikama u Srbiji uobičajeno je da se jednokratna ambalaža koristi više puta.

“Staklena se puni zimnicom, plastične kutije koriste za zamrzavanje ili transport hrane. Iz tog razloga vlada mišljenje da je ambalaža koja se ponovo može upotrebiti više ekološka. Reciklaža je proces prerade materijala koji je već upotrebljen u svrhe njegovog ponovnog korišćenja. Ona obuhvata proces fizičke, ali i hemijske prerade materijala zarad izrade novih upotrebnih materijala, a ono što tome predstoji jeste proces selektovanja gde je izuzetno važno da se adekvatno odvoje vrste otpada: papir i karton, staklo, metal i aluminijum, plastika i PET, organski otpad, medicinski otpad, opasan (hemijski) otpad”, kazala je Anokić.

Istakla je da reciklaža i ponovna upotreba otpada nisu isto, ali su jednako značajne za očuvanje životne sredine.

“Benefiti koji se ostvaruju reciklažom su izuzetni, a pored očuvanja prirode od zagadjenosti, tu su ušteda energije i finansijske uštede”, kazala je ona.

Još jedan bitan faktor u procesu uvodjenja depozitnog sistema jeste geografski raspored stanovništva. Istraživanje je pokazalo da po pitanju reciklaže posebno treba animirati stanovnike ruralnih područja, kao i starosnu grupu 41 – 65 godina.

Ispitanici koji su izjavili da bi često koristili sistem depozita su većinom oni koji žive u gradu, njih 61 odsto, dok su ispitanici koji žive u seoskim sredinama u većem broju neopredeljeni, 21,4 odsto.

“Zato je važno razvijati depozitni sistem koji je dostupan svima, bez obzira u kom kraju i predelu Srbije žive i na kojoj površini. Potrebno je da bude u blizini svakog stanovnika i da se kontinuirano radi na edukaciji o jednostavnosti reciklaže i brojnim benefitima koje donosi. Potrošači smatraju reciklažu važnom temom i žele da doprinesu, ali je istraživanje pokazalo da se nešto manje od polovine, njih 45,9 odsto, trudi da što više reciklira. Potrebni su podrška kako bi gradjani znali načine na koje to mogu da rade i podsticaj u izgradnji i u očuvanju navika za recikliranjem”, rekla je Anokić.