Direktor EPS pisao predsedniku Fiskalnog saveta: Imali ste pogrešne podatke

„Uvažavajući vaše znanje i stručnost, kao i funkciju predsednika Fiskalnog saveta, obraćam vam se povodom vaših izjava koje su prethodnih dana u javnosti stvorile pogrešnu sliku o aktuelnom poslovanju EPS-a. Očigledno je da ste imali nepotpune ili pogrešne podatke na osnovu kojih ste došli do zaključaka o radu EPS-a„, naveo je Tomašević u otvorenom pismu Pavlu Petroviću.

Dodao je da EPS jeste bio u krizi, ali već od poslednjeg kvartala 2022. godine posluje pozitivno i tada je zabeležen pozitivan rezultat od 5,8 milijardi dinara.

Zahvaljujući merama za stabilizaciju poslovanja u 2022. godini, kako je naveo, smanjeni su troškovi od 24 milijarde dinara.

Racionalizacijom javnih nabavki zabeležene su, prema njegovim rečima, uštede od 1,5 milijardi dinara.

Istakao je da je u 2022. godini menadžment EPS-a preduzeo niz mera kako bi prevazišao nasleđene probleme.

Ti koraci bili su, kako je naveo, usmereni pre svega na stabilizaciju proizvodnje uglja i obezbeđenje uvoza nedostajućih količina uglja.

Zahvaljujući, prema njegovim rečima, otkopavanju uglja u Rudarskom basenu „Kolubara“, obezbeđene su dodatne količine uglja iz sopstvenih kapaciteta, pa je uvoz uglja smanjen sa planskih 2,1 milion tona na 1,4 miliona tona.

„Pozitivan trend i rekordni rezultati u proizvodnji električne energije nastavljaju se i u ovoj godini. EPS je u ovoj godini u trgovini električne energije na slobodnom tržištu u plusu za skoro 30 miliona evra“, naveo je Tomašević.

Dodao je da je jedan od dobrih rezultata 17,7 odsto veća proizvodnja ogranka TENT, u prva dva meseca ove godine nego u istom periodu prošle godine.

I procene poslovanja u 2023. godini su, prema oceni Tomaševića, pozitivne, jer je u ovoj godini planiran prihod od oko 500 milijardi dinara i profit od 20 milijardi dinara, što će omogućiti nastavak finansijske stabilizacije i rast kompanije.

EPS se, kako je rekao, početkom 2022. godini suočio i sa jednom od najvećih globalnih energetskih kriza, a privreda i građani u Srbiji nisu osetili te skokove jer su povećanja cena bila minimalna.

Da mere unapređenja poslovanja daju rezultate dokazuje, kako je naveo Tomašević, i trend smanjenja nabavke električne energije van EPS-a, pa je u januaru i februaru ove godine na slobodnom tržištu nabavljeno svega 175 GWh, što je pet puta manje nego u istom periodu 2022. godine.

EPS je, kako je naveo, 2. marta dostigao dnevni rekord u prodaji električne energije na slobodnom tržištu od 4,06 miliona evra, a Srbija je ovih dana najveći neto izvoznik električne energije u regionu jugoistočne Evrope.

„Ukazujem i da nisu tačne procene da će EPS naredih godina morati da uvozi od 10 do 15 odsto električne energije ili uglja, jer je ukupna planirana količina električne energije koju je potrebno uvesti minimalna, tačnije, u 2023. maksimalno do pet odsto ukupne potrošnje u Srbiji, u 2024. maksimalno do četiri odsto ukupne potrošnje u Srbiji i u 2025. maksimalno do dva odsto ukupne potrošnje u Srbiji“, ocenio je Tomašević.

Istakao je da su investicije u nove kapacitete, a posebno u oblasti obnovljivih izvora, prioritet u strategiji i poslovanju EPS-a, a da ta kompanija na tom putu treba da ima podršku društva, institucija, pa samim time i Fiskalnog saveta.

„EPS ne spava i ne čeka da neko drugi napravi plan investicija. Sopstvenim snagama i znanjem napravili smo ‘Zeleni put EPS-a’, dokument za prilagođavanje poslovanja EPS uslovima energetske tranzicije. Prema tom planu, ukupne planirane investicije od 2022. do 2035. godine su 8,5 milijardi evra“, rekao je Tomašević.

Dodao je da je realizacija investicija u 2022. bila oko 450 miliona evra i od danas do 2035. godine preostalo je da se investira više od osam milijardi evra.

„Naš ‘Zeleni put EPS-a’ predviđa realizaciju novih, ključnih investicionih projekata u obnovljive izvore energije, kao i izlazak iz pogona zastarelih kapaciteta na lignit, što će ovaj zaokret ka zelenoj energiji učiniti mogućim. Plan je da se emisije CO2 iz kapaciteta EPS smanje za 25 odsto do 2035. godine uz investicije u vetroelektrane, solarne parkove, hidroelektrane i efikasnije termoelektrane“, naveo je Tomašević.

On je naveo da se plan EPS-a poklapa sa dva scenarija iz nacrta Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i da je ‘Zeleni put EPS-a’ moguć i realističan.

„Odgovorno mogu da kažem da EPS ima izuzetne stručnjake jer u suprotnom ne bismo mogli da prevaziđemo mnoge nasleđene probleme. Ne bežimo od saveta i pomoći i zato smo oformili Naučni savet i Stručni savet EPS-a u kojem su najeminentniji stručnjaci srpske energetike. Cilj je da struka i nauka daju najbolja rešenja za energetsku tranziciju i pozivamo vas da posetite kompaniju i date konstruktivne predloge“, naveo je Tomašević.