Đurić: U Srbiju sam došao jer nemam nikakvu želju za ratnim dejstvima

Zaštitnik građana je dodao da Republika Srbija i njeni građani imaju duže i veće iskustvo u prihvatu izbeglica sa ratom zahvaćenih područja od bilo koga u svetu s obzirom da već više decenija pružaju pomoć i utočište svima onima koji beže iz sopstvene zemlje tražeći sigurnost i razumevanje.

Odbijanjem mobilizacije, Đurić je avgusta 1994. bio u zatvoru osuđen na tri i po godine, kasnije je prešao iz federacije BiH i 10. januara 1995 godine zvanično je u Srbiji.

„U Srbiju sam došao jer nemam nikakvu želju za ratnim dejstvima i jedino rešenje je bežanje od rata. Dobio sam status izbeglice na osnovu presude koju sam imao, te su me tada smestili u Sabirni centar u Sremskoj Mitrovici. Nakon toga sam boravio u Sokobanji pola godine te sam odatle otišao u barake kod Termoelektrane Drmno i tu sam bio do 2004. godine. Od 2004. definitivno živim u izbegličkom nadelju u Bradarcu, i ja sam prvi koji je ušao tu zbog potreba i neispunjenih obećanja.”

Iza svakog broja – jedna osoba, prinuđena je da napusti svoj dom. Postoje priče o raseljenju, oduzimanju imovine i stradanjima.

Đuriću najteže je bilo 1999. godine kada je bombardovanje počelo. „Imali smo najavu o padu bombi tog dana. Pored 1994. godine kada sam napustio svoj dom, obuzet pričama i lažnim obećanjima o boljem životu, ovaj dan mi je bio, takođe, jedan od najgorih. Suočen sa surovom stvarnošću i lažnim obećanjima, te 1999. ponovo sam bio primoran da napustim privremeni dom i tada sam shvatio da nade nema.”

Izazov mu je čitav život. Kako i sam kaže, ne postoje reči koje mogu opisati kako se osećao kada je napuštao svoju domovinu. „Ja sam prošao kroz linije, a žena i ćerka drugim putem. Put od Tuzle do Bijeljine nas je koštalo 1930 maraka.”

„Da bih otišao tamo trebalo bi da ostavim ovde posao koji imam. To baš i ne ide. Majka mi je živa, obilazimo je povremeno bez ikakvih problema”, zaključio je on.

Crveni krst Srbije pokreće aplikaciju namenjenu izbeglicama i migrantima

Crveni krst Srbije (CKS) podeliće povodom Međunarodnog dana izbeglica u tranzitnim i centrima za azil plakate sa QR kodom i drugi materijal koji sadrži savete za pomoć u snalaženju na teritoriji Srbije, saopštila je ta organizacija.

Izbeglice će moći preko platforme da saznaju kako da postupe kada je neophodno pružanje prve pomoći, važne telefone, kako da koriste javi prevoz, šta da rade ako ne mogu da stupe u kontakt sa porodicom, kako da se zaštite od trgovine ljudima i drugih opasnosti, naveo je CKS.

Tragedije novih kriza ne smeju da potisnu probleme starih – izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske iz ratova devedesetih godina prošlog veka kao i rešavanje potreba 200.000 interno raseljenih sa Kosova, saopšteno je iz Komesarijata.

Međunarodni dan izbeglica se obeležava u sećanje na one ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja, konflikta napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima.