DRI: Većina zdravstvenih ustanova nema saglasnost na planove za upravljanje medicinskim otpadom

.Od svih evropskih zemalja, posle Estonije, procentualno najviše opasnog otpada generiše se u Srbiji, čak 30%, što je posledica aktivnosti u vezi sa preradom mineralnih sirovina.

U Republici Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja opasnog otpada. Raspoloživi kapaciteti za fizičko-hemijski tretman i odlaganje opasnog otpada su ograničeni, a kapaciteti za skladištenje opasnog otpada nisu dovoljni.

Državna revizorska institucija je sprovela reviziju svrsishodnosti upravljanja opasnim otpadom i između ostalog zaključila da sistem upravljanja rudarskim otpadom nije efektivan.

Samo jedan od 21 operatera odlaže i upravlja rudarskim otpadom (flotacijskom jalovinom) na osnovu dozvole i plana upravljanja rudarskim otpadom. Sistem dostave i kontrole tačnosti podataka o proizvedenim količinama i karakteru rudarskog otpada nije efikasan. Za upravljanje opasnim otpadom nisu stvoreni mehanizmi za potpunu primenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata. Ne prate se ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila i ne funkcioniše sistem sakupljanja farmaceutskog otpada od građana, zaključila je Državna revizorska inistitucija.

Ukupne kapacitete postrojenja za tretman opasnog otpada u Republici Srbiji nije moguće utvrditi, a podaci o proizvedenoj količini i tretmanu opasnog otpada nisu pouzdani. Evidencija proizvođača medicinskog otpada nije sveobuhvatna, a postojeća infrastruktura za tretman medicinskog otpada nije u potpunosti funkcionalna. Većina zdravstvenih ustanova nema saglasnost na planove za upravljanje medicinskim otpadom. Usled neadekvatne koordinacije nadležnih organa, nadzor nad upravljanjem medicinskim otpadom nije sveobuhvatan.

Samo 12% jedinica lokalne samouprave predvidelo je planom upravljanja otpadom uspostavljanje sistema sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstva.

Grad Požarevac je 2019. godine je pokušao da sprovede projekat sa korejskom korporacijom Youngsan, odnosno firmom Elias Eco za izgradnju spalionice za industrijski, medicinski i opasan otpad koji je trebalo da bude realizovan na teritoriji Grada. Međutim, zbog reakcija građana i udruženja koja se bave zaštitom životne sredine, ovaj projekat je stopiran. Deo koji je bio ključno problematičan za izgradnju je da naš zakon nije propisao studiju opravdanosti, kao i nepoverenje građana u institucije koje, kako su rekli, ne rade svoj posao, te da se zakon krši na dnevnom nivou.

Državna revizorska institucija je dala preporuke, između ostalih, Ministarstvu zdravlja da zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine uspostavi mehanizme za primenu zakonskih odredbi koje se odnose na sakupljanje farmaceutskog otpada od građana, finansiranje troškova njegovog preuzimanja i zbrinjavanja od strane operatera, te izvrši izmenu Pravilnika o upravljanju medicinskim otpadom u cilju uspostavljanja obavezne obuke osoblja za upravljanje medicinskim otpadom, uspostavi koordinaciju u cilju obuhvatnijeg i delotvornijeg nadzora nad upravljanjem medicinskim otpadom, evidenciju stanja opreme za tretman infektivnog medicinskog otpada zdravstvenih ustanova u javnoj svojini i preduzme mere kako bi sve zdravstvene ustanove u javnoj svojini uspostavile potpun tretman infektivnog medicinskog otpada kroz pružanje podrške realizaciji projekata nabavke ili servisiranja postojećih drobilica.

Takođe je potrebno da vrši inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o sanitarnom nadzoru i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, uključujući i nadzor nad upravljanjem medicinskim otpadom, navodi Državna revizorska institucija.