Društvene mreže podstiču nepoverenje u institucije širom EU

Izveštaj se odnosi na period od proleća 2020. do proleća 2022, odnosno na dve godine koje su obeležili  kovid i ograničenja zbog pandemije, kao i, od nedavno, ruska invazija na Ukrajinu.

„Pad poverenja u nacionalne institucije svakako je posledica tekućih i nagomilanih kriza, poput kovida i rata u Ukrajini. Međutim, to objašnjenje je površno. Neizvesnost koju stvaraju krize pojačavaju društvene mreže, uključujući lažnim vestima i dezinformacijama“, rekao je za EURACTIV Bugarska direktor Fondacije Ivajlo Kalfin.

Kalfin, bivši zamenik premijera Bugarske i evroposlanik, na čelu je agencije EU za unapređenje uslova života i rada sa sedištem u Dablinu od 2021.

On je dodao da povećana nestabilnost i strah od onoga što može da donese budućnost deluju kao gorivo za politički angažman i često mogu da vode fragmentaciji.

„Bez ujedinjena oko zajedničkog cilja takvi ljudi su svuda u Evropi politički aktivni i mesto vlasti ustupaju netradicionalnim partijama, često nacionalističkim“, rekao je Kalfin.

„Referendum o Bregzitu zapravo su odlučile pasivne pristalice EU koje nisu glasale i koje su omogućile aktivnim protivnicima da pobede. Jasno je da ta odluka nije donela dobro zemlji“, dodao je Kalfin.

Pad poverenja

Izveštaj, zasnovan na odgovorima iz onlajn istraživanja koje je obuhvatilo više od 200.000 ljudi širom EU, pokazao je da je poverenje u institucije od početka panedmije palo u proseku za 13,4%.

U najvećoj meri palo je poverenje u nacionalne vlade, za 24,5%, a slede poverenje u zdravstvo (10%) i policiju (8%).

Gledano po zemljama, građani Bugarske, Rumunije, Slovačke, Kipra i Mađarske najmanje su izrazili poverenje u svoje vlade a građani Finske, Danske, Švedske, Portugalije i Luksemburga najviše.

Istraživanje je ukazalo na trend pada poverenja i među ljudima koji su ranije iskazivali visok nivo poverenja, poput onih na finansijski sigurnim pozicijama.

Više informacija možete pročitati OVDE.