EP poziva na međusobno priznanje Srbije i Kosova, uvođenje sankcija Rusiji

Rezolucija, zasnovana na izveštaju koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, usvojena je na plenarnoj sednici EP sa 523 glasa za, protiv je bilo 78 poslanika, uz 34 uzdržana.

Tom rezolucijom Evropski parlament prvi put poziva Srbiju i Kosovo da postignu sporazum o normalizaciji odnosa „zasnovan na međusobnom priznanju“.

U rezoluciji se izražava duboko žaljenje što se Srbija nije pridružila sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i pozivaju novoizabrane vlasti u Beogradu da se hitno usklade sa spoljnopolitičkim odlukama EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji.

Evropski parlament poziva Srbiju da preispita svoje odnose sa Rusijom u oblasti odbrambene politike i da prekine oblike vojne saradnje sa Rusijom, navodi se u rezoluciji.

Buduća vlada u Beogradu se poziva da nedvosmisleno pokaže privrženost evropskim vrednostima, standardima i pravilima, a poslanici ponovo izražavaju zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Evropski parlament je usvojio sve pismeno podnete amandmane na rezoluciju o Srbiji, ali ne i usmeno predložen amandman Bilčika kojem se usprotivilo više od neophodnih 38 poslanika.

Bilčik je usmenim amandmanom želeo da unese u rezoluciju da EP „žali zbog povećanja tenzija u odnosima Beograda i Prištine, u vezi sa pitanjima registarskih tablica i slobode kretanja, i da ponovo ukazuje na značaj bavljenja svim otvorenim pitanjima kroz dijalog uz posredstvo EU“.

Evroposlanici su 5. jula uveče, tokom debate o izveštaju koji je Spoljnopolitički odbor EP (AFET) usvojio 14. juna,  ukazivali da Srbija ne može da napreduje ka članstvu u EU bez postepenog usaglašavanja politike prema trećim zemljama, uključujući Rusiju.

Bilčik je na plenarnoj sednici EP rekao da je „uspešan evropski put Srbije sada važniji nego ikad“ i da Srbija „pripada Evropskoj uniji, ali da još mnogo toga treba da se uradi“.

Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič, koji je predstavljao Evropsku komisiju, kazao je da EU očekuje da srpske vlasti učine opipljiv napredak u vladavini prava i u dijalogu s Prištinom, i da će te dve tačke odrediti brzinu pregovora Srbije o članstvu u Uniji.

Lenarčič je ukazao da Srbija mora da nastavi reforme kako bi bila obezbeđena nezavisnost pravosuđa, da vodi bitku protiv korupcije i organizovanog kriminala, da zajamči slobodu sredstava informisanja i da nastavi sudske postupke oko ratnih zločina.

On je govorio o potrebi „postepenog usklađivanja“ srpske spoljne politike sa EU, rekao da to podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji, i dodao da je za Srbiju važno da smanji zavisnost od ruskog gasa.

U Bilčikovom izveštaju se navodi da će napredak Srbije ka EU direktno zavisiti od jačanja vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom i usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, koja uključuje uvođenje sankcija Rusiji.

Pojedini poslanici bili protiv toga da se u rezoluciji poziva i na „međusobno priznanje“ Beograda i Prištine, a i sam Bilčik je u junu, tokom rasprave na sednici AFET, naveo da nije zadovoljan što je u tekst uvrštena formulacija o međusobnom priznanju.

U izveštaju se pozdravlja činjenica da je članstvo u EU strateški cilj Srbije, ali se i izražava žaljenje zbog nedovoljnog napretka, čak i nazadovanja u ključnim sektorima za pristupanje Uniji, što je Bilčik ponovio tokom rasprave 5. jula.

Poslanici Evropskog parlamenta su 6. jula usvojili i rezolucije o Kosovu i o Bosni i Hercegovini.

Za rezoluciju o Bosni i Hercegovini glasalo je 479 evroposlanika, 81 je bio protiv, a 75 uzdržano.

Evroposlanici su ponovo potvrdili podršku evroatlantskoj orijentaciji BiH, ali su oštro osudili retoriku mržnje i ometajuće akcije, uključujući povlačenje i opstrukciju državnih institucija, posebno od rukovodstva u Republici Srpskoj.

Oni su pozvali sve političke aktere u BiH da se bezuslovno vrate u institucije države i napreduju sa EU reformama, naročito u oblasti vladavine prava.

Rezolucija o Kosovu usvojena je sa 469 glasova za, 96 je bilo protiv, a 72 uzdržana.

U izveštaju o Kosovu evroposlanici su pohvalili povećanu političku stabilnost i posvećenost Kosova evropskom putu i ponovili poziv članicama EU u Savetu da hitno daju bezvizni režim za građane Kosova, ističući da dalje odlaganje potkopava kredibilitet EU.

Vladimir Bilčik izjavio je posle usvajanja rezolucije da ona ne dovodi u pitanje evropsku budućnost Srbije ni proširenje EU, ali da Beograd treba da načini niz koraka pre ulaska u Uniju.

„Kad je reč o napretku u pregovorima (Srbije i EU), postoje tri ključne oblasti. Jedno su unutrašnje reforme, njih treba sprovesti što pre. Drugo je dalji angažman i posvećenost dijalogu Beograda i Prištine, to je jedini način za rešavanje svih otvorenih pitanja između dve strane. Treća tačka je potpuna usklađenost sa spoljnopolitičkom pozicijom EU“, rekao je Bilčik na zajedničkoj konferenciji za medije sa izvestiteljkom EP za Kosovo Violom fon Kramon..

Bilčik je izrazio nadu da će Srbija podržati sankcije protiv Rusije, navodeći da „zna da neki izbori nisu laki“, ali da „nisu laki ni za koga“.

Dodao je da Srbija „nije sama“ u tome i da će EU biti uz nju „sve dok se kreće pravo napred ka EU“. „Na tom putu ne treba da bude skretanja i to je važno da se kaže. Nadam se da će Srbija doneti odluku da bude na pravoj strani istorije“, kazao je Bilčik.

On je ponovio da nije srećan zbog unošenja „uzajamnog priznanja“ Srbije i Kosova u tekst rezolucije, ali je naveo da je to bila želja većine evroposlanika.