Društvo

EU i Zapadni Balkan: Članstvo zakočeno, jedino pomoć i investicije za uzvrat

Evropska Unija
Foto/ Ilustracija Pixabay EU
Put Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji zasad je "na čekanju", ali je neminovno sagledati šta tom regionu ponuditi uporedo za uzvrat, zaključak je zvaničnika u EU koji se bave Zapadnim Balkanom, kao i analitičara evropskih instituta.

Briselski „Centar za evropsku politiku“ smatra da „pošto nema istinskog napretka u proširivanju EU na Zapadni Balkan, niti valjanih rešenja za prevazilaženje temeljnih problema tog regiona, obećanja Evropske unije o podršci i zajedničkoj budućnosti sad već zvuče prazno…nejasno je kud to sad ide politika proširivanja“.

U analizi fondacije „Karnegi Evropa“ profesor na univerzitetu Oksford Dimitar Bečer ocenio je da, iako Zapadni Balkan nije izgubljen za EU, „Unija mora u mnogome sama sebe kriviti što gubi uticaj…a njen glavni cilj članstvo je postao njena ‘Ahilova peta’, jer ako vrata EU ostaju zatvorena, oni koji su vlast u regionu će se oglušivati o zahteve Brisela“.

Diplomatski izvori u Briselu prenose i zaključak upućenih u zbivanja na Zapadnom Balkanu da je u celom regionu trenutno veoma loša, kažu „vrlo razočaravajuća situacija“ sa stanovišta usvajanja evropskih standarda i zakona, slabo stasale demokratije.

Kako primećuju, na vlasti u regionu su većinom autokratski vladari, neretko upleteni u korupciju, pa i kriminal, skloni demagogiji, nacionalizmu, šovinizmu kojima održavaju vlast.

Njima, smatraju ovi izvori, u suštini odgovara odbojnost nekih članica EU i tamošnjih potencijalnih birača prema prijemu „siromašnih rodjaka s ispruženom rukom“, jer ni sami ne žele da sprovedu norme i pravila posebno vladavine zakona, nezavisnosti pravosudja i slobode izražavanja pošto bi to značilo da lako mogu da izgube vlast, a i završe u zatvoru.

Neki ugledni centri za političke analize, poput berlinskog Instituta za bezbednost i medjunarodnu politiku i rimskog Instituta za medjunarodne poslove, misle da je zbog davanja prvenstva politici stabilnosti i otud gledanja kroz prste stasavanju autokratskih vlasti na Zapadnom Balkanu, politika ekonomske saradnje i posebno trgovine stalno išla na štetu regiona koji iz godine u godinu ima stalni trgovinski deficit s Unijom.

Otvoreno tržište Zapadnog Balkana mnogo više pogoduje ekonomskim interesima Unije i otud se postavlja pitanje i zašto bi se to u suštini menjalo, iako u poslednje vreme i zbog svetske strategije evropskih partnera u Vašingtonu, vlada uverenje da se ne sme dopustiti jačanje upliva Kine i Rusije u regionu.

Evropski zvaničnici se stalno žale da na Zapadnom Balkanu u javnosti nema dovoljno informacija o tome šta je sve finansijski i kao pomoć EU dala regionu, ali se istovremeno u javnosti Evropske unije, niti u analizama Evropske komisije, nikad ne pokazuje kakve su zamašne koristi imali moćni izvoznici i banke posebno najbogatijih članica Unije od otvorenog tržišta i prelivanja dohotka iz regiona u EU.

Bilo je predloga, francuskih i nemačkih, pored ostalih, da se kandidatima koji stignu na vrata EU ponudi privremeno povlašćeno partnerstvo, dok se i sama Unija ne izvuče iz previranja i osposobi da onda, ako svi budu saglasni, primi novu članicu.

Jedan od analitičara „Karnegi Evropa“ Džon Kornblum, bivši američki ambasador u Nemačkoj i jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma, navodi da „uz novog visokog predstavnika EU i novu nemačku vladu na vidiku, mora biti važno da se ispitaju sve opcije ‘nečlanstva’ koje bi pomogle da se učvrsti mir i osnaže civilna društva u Bosni, na Kosovu, u Srbiji“.

„Stalna inostrana pomoć i ekonomska podrška će biti od životne važnosti, a mnogo aktivnije angažovanje“, kako je uveren Kornblum, „Amerike i Rusije će u tima nastojanjima biti veoma značajno“.

Evropska unija je mahom birokratsko-tehničkim postupkom dugih pregovora o članstvu i sprovodjenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i žmurenjem na urušavanje demokratije zarad stabilnosti regiona i sama delom kriva za nepovoljan razvoj u regionu.

Tačno je medjutim, smatraju funkcioneri i analitičari u Briselu, da zasad jedino opipljivo orudje mogu biti znatno snažnija finansijska podrška i namenske investicije, ali uz nužno objedinjavanje regionalnog tržišta koje je tek u povoju.

Evropske diplomate i stručnjaci istraživačkih centara istovremeno predočavaju da je povrh poželjnog ekonomsko-socijalnog snaženja regiona na srednji i duži rok, u celom regionu trenutno veoma loša, kažu „vrlo razočaravajuća situacija“ sa stanovišta usvajanja evropskih standarda i zakona, slabo stasale demokratije, dok su na vlasti većinom autokratski vladari, neretko ogrezli u korupciju, pa i kriminalu, skloni demagogiji, nacionalizmu, šovinizmu, a to pogadja i glavne ciljeve stabilnosti i bezbednosti koje EU želi da postigne na Zapadnom Balkanu.

Evropski komesar za proširivanje Oliver Varheji je ovih dana izjavio da Evropska komisija podržava proširivanje, „jer je ulazak Zapadnog Balkana u članstvo geostrategijsko ulaganja u mir, bezbednost, stabilnost i ekonomski boljitak cele Evrope“.

To čelnici institucija EU i većine vlada Unije stalno ponavljaju, ali su analitičari evropskih instituta skoro jednoglasni u ubedjenju da u to malo ko više veruje na Zapadnom Balkanu.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend