Građanima Srbije preti rast rata kredita

Da se pandemija nije desila, one bi svakako, zbog oporavka privrede počele i same da jačaju jer bi euribor (međunarodna kamatna stopa) od koje zavisi i kretanje kamata u Srbiji, išla u plus, piše Blic.

Međutim, signali koji ovih dana stižu sa svetskog bankarskog tržišta ukazuju na to da se periodu jeftinih kredita polako bliži kraj.

Iako smo prethodnih nedelja i meseci mogli čuti kako svi oni koji imaju kredite mogu da budu mirni još bar godinu dana, sada se čini da to baš i neće biti tako.

Prvo je na prethodnom zasedanju američkog FED-a (Federalnih američkih rezervi) najavljeno da će kamate krenuti da rastu već na proleće 2022. godine, a vrlo brzo nakon toga je Banka Engleske povećala svoju referentnu kamatu za 0,15 odsto i najavila dalja povećanja.

Evropska centralna banka još uvek nije izašla sa novim zvaničnim stavom, ali je i više nego jasno da ona nikako ne može da bude imuna na ono što se dešava na finansijskom tržištu oko nje.

Promena kamate Evropske centralne banke znači i promene u Srbiji

Sve se vrti oko euribora, kamate za koju su vezani mnogi krediti u Srbiji i koji je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do pet odsto.

U međuvremenu, euribor je počeo znatno da pada, u minus je ušao još 2016. godine i na tom nivou je i danas.

O njegovom uticaju može najbolje da govori to što bi eventualnim skokom euribora na 1,5 procenata mogao današnju ratu stambenog kredita od 277 evra da poveća na 316 evra.

Кod keš kredita povećanje bi bilo manje, ali opet znatno imajuči u vidu mnogo manji iznos ukupnog zajma u banci.

Što se tiče očekivanja pojedinačnih članova FED po pitanju ključne kamate, samo šest od 18 članova očekuje manje od tri povećanja tokom sledeće godine, dok nijedan član ne smatra da će kamate ostati na sadašnjem nivou, blizu nule.

Stručnjaci istovremeno kažu da bi ovako naglo podizanje kamata samo izazvalo negativne reakcije širom svetskog tržišta, te da će se ove kamate podizati postepeno, u početko samo četvrtinu procentnog boda, pa onda lagano nagore.

Domaći stručnjaci ističu da se podizanje kamatnih stopa neće desiti naglo. Nesporno je, tvrde, da povećanje međunarodnih kamata znači i povećanje kamata u Srbiji, ali veruju u sporiji tempo.

“Centralne banke obično ne reaguju tako brzo, već čekaju nekoliko meseci kako bi donele odluku. Ja ne očekujem da će to biti nagli skok kamata, možda po 0,25 poena, odnosno četvrt procenta. Sve zavisi od kretanja inflacije, i da dođe do povećanja, ono će biti umereno. Nagli skok kamata bi izazvalo druge reakcije. Verovatno će i ECB euribor sa negativnih stopa podići na nulu”, objašnjava za Blic profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Ismail Musabegović.