HPV infekcija je bez simptoma, a može da izazove malignitet: Kako se zaštititi?

HPV infekcija ili HP virus je uzročnik najčešće polno prenosive bolesti koja pogađa i žene i muškarce.

Statistika je takva da će čak 50 odsto seksualno aktivnih ljudi biti zaraženo ovim virusom tokom svog života, a ginekolog i specijalista donjeg genitalnog trakta, dr Anja Pikula rekla nam je da poslednji niz godina imamo pandemiju HP virusa i da je u u svakom momentu ovim virusom prokuženo čak 80 do 90 odsto ljudi u svetu.

Postoji preko 130 tipova HP virusa od kojih je između 30 i 40 tipova visokonkogeno – imaju potencijal da se pretvore u malignitet.

Tipovi virusa koji imaju visokoonkogen potencijal mogu da izazovu promene na grliću materice. Takođe HP virus izaziva i polne bradavice – kondilome.

Ono što je kod ove infekcije vrlo opasno je to što virus često ne daje nikakve simptome pa često ne možemo ni da znamo da ga imamo.

„HP virus je humani virus koji izaziva bradavičaste promene na raznim epitelima u organizmu jer ima afinitet za određenu vrstu epitela, a to je taj takozvani pločasto slojevit epitel sa ili bez orožavanja“, kaže dr Anja Pikula.

„Dejstvo virusa je takvo da kada se veže za ćeliju ne izaziva njenu smrt jer sve ćelije u nekom trentku doživljavaju smrt pa ponovo oživljavaju, ovde se to ne dešava već ide u pravcu nekontrolisanog rasta, odnosno u pravcu maligne transformacije ili displazije“, objašnjava naša sagovornica.

Kako kaže svako može da se zarazi ovim virusom, samo što je on mnogo opasniji za osobe koje su oslabljenog imuniteta.

Osobe sa stabilnim imunitetom mogu virus same da eliminišu iz tela i to se obično dešava, kako kaže, u roku od šest meseci do godinu i po do dve dana.

Dr Pikula upozorava da svaka infekcija koja traje duže od dve godine predstavlja potencijalnu opasnost za razvoj onkogenih promena.

„Prisustvo virusa uopšte ne mora da znači da čoveku nešto smeta, ne mora da znači da čovek ima neke kličničke tegobe.Tegobe apsolutno ne postoje, čak i kada virus ne inficira ćeliju ili čak i kada je inficira tegobe su u prvom periodu subkliničke, znači nevidljive čak i klinički nevidljive, a možemo ih detektovati uzimanjem briseva sa tih tkiva, odnosno površina ili u odstranjenom materijalu koji se uzima biopsijom ili operacijom“, kaže dr Anja Pikula.

HP virus se u 80 odsto slučajeva prenosi polnim putem, a kako kaže doktorka, može se prenet i preko zajedničkih površina u teretanama, na bazenima, preko veša u svlačionicama.

Dr Pikula objašnjava da je u najnovije vreme jako lako testirati se na HP virus uzimanjem brisa sa inficiranog genitalnog organa i praktično uzimanjem briseva za HPV tipizaciju se određenim molekularnim metodama detektuje i tako dobijamo podatke o virusnoj infekiji čak i kada ne znamo da je imamo.

Prema rečima naše sagovornice onkogenih tipova HP virusa ima između 30 i 40 i neće svaki izazvati maligne promene.

Koja je najbolja zaštita? Kako se lečimo od HP virusa?

„Ima dosta metoda. Postoji mnogo preparata za sistemski imunitet što je veoma bitno, da uniosimo u organizam nešto što će putem krvi da poboljša ili bustuje imunitet, a naročito lokalno. Jako je bitno da sama sredina u kojoj virus obitava, kao što je vaginalna sluzokoža i sluzokoža grlića, bude zdrava, da sluzokoža bude bez mikropovreda, da PH vrednost same sluznice bude između 3,8 i 4,3, odnosno da bude kisela i na taj način da se održava otpornost sluzokože. U tome nam pomažu sistemski probiotici koji sadrže po nekoliko sojeva laktobacila koji su predominantni u vaginalnoj flori koji u interakciji sa ćelijama površnih slojeva vaginalne sluznice jedu glikogen, glukozu iz tih ćelija stvaraju mlečnu kiselinu i ona doprinosi održanju Ph sredine, odnosno zaštitnog biofilma“, objašnjava dr Pikula koliko je važna vaginalna makrobiota i zdrava vaginalna sluznica.