Istraživanje: Ljudska prava zdravstvenih radnika eksplicitno kršena tokom epidemije

Kako je na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru rekla predsednica Glavnog odbora tog sindikata Gorica Djokić, od 218 lekara i 190 medicinskih sestara i tehničara koji su popunili onlajn anketu, 54 odsto ispitanika ocenilo je da su njihova ljudska prava kršena tokom epidemije.

“Više od 90 odsto anketiranih bilo je radno angažovano u kovid sistemu, a skoro 84 odsto njih nije pitano da li želi da radi u crvenim zonama. Istraživanje je pokazalo i da je 62 odsto ispitanika upućeno u kovid sistem na osnovu usmenog naloga što je apsolutno neprihvatljivo”, rekla je ona.

Navela je i da je oko 80 odsto anketiranih reklo da im prilikom upućivanja u kovid sistem nije eksplicitno rečeno ili napisano koliko dugo će biti angažovani, kao i da je oko 60 odsto učesnika istraživanja reklo da nije dobilo upozorenje da će dobiti otkaz ugovora o radu ako odbiju da budu u kovid režimu, dok je 20 odsto dobilo eksplicitno upozorenje.

“Oko 60 odsto anketiranih reklo je da je od početka epidemije imalo dovoljno zaštitne opreme, 33 odsto da je ponekad imalo dovoljno opreme, a skoro 49 odsto je navelo da je na neki način bilo ograničeno u pogledu zaštitne opreme”, kazala je predsednica Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Ocenila je da je posebno problematičan bio dugotrajan rad pod punom zaštitnom opremom, navodeći da je oko 30 odsto anketiranih reklo kako je radilo smene duže od osam sati, kao i da je više od 50 odsto ispitanika kazalo kako je samo ponekad, ili nije uopšte, moglo da ide na pauzu tokom smene.

“Skoro 55 odsto ispitanika nije moglo slobodno da iznese mišljenje o organizaciji i uslovima rada u kovid sistemu, a oko 10 odsto njih je kažnjeno zbog iznošenja stava. Skandalozno je što posle skoro dve godine rada u uslovima pandemije, oko 41 odsto zdravstvenih ustanova nije imalo striktno podeljenu crvenu i zelenu zonu kao i što više od 50 odsto ispitanika nije bilo striktno odredjeno da li rade u crvenoj ili zelenoj zoni što je organizaciono veoma problematično, epidemiološki da ne pričam”, kazala je Gorica Djokić.

Dodala je da je 85 odsto onih koji su radili u kovid sistemu dobilo nadoknadu, ali i da ostaje pitanje za direktore pojedinih zdravstvenih ustanova zašto nisu isplaćene nadoknade i ostalim zdravstvenim radnicima iz crvenih zona.

Navodeći da su tokom epidemije nad zdravstvenim radnicima sprovodjene “nezakonite radnje i pritisci”, predsednik tog sindikata Rade Panić ocenio je da ni posle skoro dve godine, uslovi za rad zdravstvenih radnika nisu “ni približno adekvatni onome što bi zakon trebalo da garantuje”.

“Govorili smo da će epidemija ogoliti sve mane zdravstvenog sistema. Pre nje smo imali 15 odsto manjka zdravstvenih radnika i zato je naš prvi zahtev bio da se oko 8.000 medicinskih sestara i tehničara i oko 2.500 lekara odmah zaposli da bismo umanjili posledice pandemije. Nažalost, Ministarstvo zdravlja ni pre ni tokom epidemije nije prepoznalo u sindikatu, ni u ostalim strukovnim organizacijama validnog sagovornika da se sve što nije valjalo u zdravstvu nadoknadi boljom organizacijom”, rekao je Panić.

Ocenio je da zdravstveni sistem nije spremno dočekao epidemiju posebno kada je reč o zaštitnoj opremi, a da je potom usledila “bezobzirna politička kampanja” koja će kako je dodao, trajati “bar do 3. aprila i izbora, ako ne i duže”.

“Imali smo organizovano državno skrivanje podataka o opštem javnom zdravlju i direktno je ugroženo zdravlje ali i živote zdravstvenih radnika i gradjana. U tome su po nalogu ili predlogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića učestvovali premijerka Ana Brnabić i celokupna Vlada Srbije kao i Krizni štab koji je duže od godinu dana bio nelegitimno telo”, kazao je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Apelovao je da kovid 19 postane profesionalna bolest, da se donese pravilnik o upućivanju zdravstvenih radnika u kovid sistem, ali i da se zdravstevnim radnicima daju plate koje im kako je rekao, sleduju, što znači da osnovna plata specijaliste treba da bude minimalna zarada u Srbiji uvećana 5,6 puta.

Na skupu su predstavljeni i rezultati istraživanja stavova gradjana na tu temu koji pokazuju da 59 odsto ispitanika smatra da su prava zdravstvenih radnika kršena tokom epidemije, najčešće kada je u pitanju nedovoljno zaštitne opreme, povećan obim posla i nemogućnost izražavanja mišljenja o organizaciji i uslovima rada.

Anketa u kojoj su krajem oktobra i početkom novembra učestvovala 1.003 ispitanika pokazala je i da je 74 odsto anketiranih gradjana reklo da je zadovoljno uslugama u kovid sistemu dok je 26 odsto dalo negativnu ocenu, navodeći kao razloge nedovoljno osoblja u tim ustanovama kao i neadekvatnu organizaciju rada.

Učesnici istraživanja ocenili su rad zdravstvenih radnika tokom epidemije prosečnom ocenom 7,4 dok je Vlada Srbije dobila ocenu 4,1 a Krizni štab za suzbijanje epidemije ocenu 3,7.