Istraživanje u Srbiji: Skoro 80% zdravstvenih radnika emocionalno iscrpljeno zbog pandemije

Svakodnevno suočavanje sa smrću i bespomoćnošću i u konstantnom strahu da virus ne prenesu porodici i roditeljima doveli su do emotivnog izgaranja lekara i medicinskih sestara, pa ne treba da čudi što skoro polovina pokazuje umerene ili visoke nivoe depresivnosti i što je 60 odsto njih sa umerenim ili visokim nivoom stresa i anksioznosti, piše Politika.

Istraživanje dr Tamare Džamonje Ignjatović, predsednice Društva psihologa Srbije i profesorke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koje je rađeno u oktobru prošle godine, neposredno pred talas delta soja, takođe je pokazalo da je skoro 80 odsto zdravstvenih radnika emocionalno iscrpljeno, a da takozvani zamor saosećanja prema pacijentima oseća oko 60 procenata.

„S obzirom na to da su se medicinski radnici nalazili na prvoj liniji fronta borbe protiv korone, a većina se i sama zarazila virusom, izgubila kolegu ili člana porodice i svakodnevno suočavala sa smrću i bespomoćnošću, ne treba da čudi što je veliki broj njih emotivno sagoreo. Neki lekari nisu bili pripremljeni za rad sa vitalno ugroženim pacijentima i to je stvaralo užasan pritisak u bolnicama gde je organizacija rada bila loša i gde je pacijenata bilo mnogo, jer su morali da odluče koga da priključe na respirator. Mnogi zdravstveni radnici imali su utisak i da se struka povlači pred politikom, nisu dobijali pravovremene informacije, žalili su se na česte promene organizacije rada i izveštavali o nedovoljnom broju zaposlenih, neravnomernoj raspodeli posla i izostanku psihološke podrške“, objašnjava za Politiku Tamara Džamonja Ignjatović.

Ispitujući profesionalna iskustva zaposlenih u zdravstvu tokom pandemije, došlo se do zaključka da skoro dve trećine zdravstvenih radnika izveštava o nedovoljnom broju zaposlenih, 66 odsto ističe kako je došlo do neravnomerne raspodele posla na sve zaposlene, a sličan procenat smatra da je bilo nedovoljno psihološke podrške zaposlenima, prenosi Politika.

Više od polovine naglašava da instrukcije Ministarstva zdravlja nisu bile pravovremene, a skoro dve trećine lekara i medicinskih sestara nije bilo zadovoljno načinom na koji je resorno ministarstvo upravljalo kriznom situacijom. Slični odgovori dobijali su se i na pitanje u kojoj meri su imali poverenje u rad Kriznog štaba.

„Skoro 90 odsto odlazilo je na posao i vraćalo se sa strahom da nije kliconoša. Na pitanje kako su se nosili sa izazovima novonastale situacije, najveći broj odgovorio je ‘pomoću štapa i kanapa'“, zaključuje sagovornica Politike.