Istraživanje: Veliki procenat Romkinja već sa 11 godina rađa svoje prvo dete

Na konferenciji u organizaciji Romskog centra za žene i decu Daje predstavnica Udruženja Jelena Marković istakla je istakla je da su se na terenu suočili s činjenicama da većina ispitanica ne ume da prepozna nasilje i da istraživanje koje su sproveli sigurno ne predstavlja sigurnu sliku stanja i da je ona sigurno lošija jer žene koje su izložene najgorim oblicima nasilja su uglavnom izolovane.

„Procenjuje se da oko dva odsto Romkinjanema lična dokumenta, ali 18 odsto romkinja imaju lična dokumenta, ali nisu u njihovom posedu nego kod njihovih nasilnih partnera i zbog toga su najčešće onemogućene da zatraže institucionalnu pomoć”, rekla je Marković.

Prema njenim rečima, 40 osto romkinja ima završenu osnovnu školu, između 9 i 10 odso ima diplomu srednbje škole, a procenat visoko obrazovanih je na nivou statističke greške.

Marković je objasnila da su dečji i prisilni brakovi jedan od razloga zbog kog devojčiće prekidaju školovanje, a da podaci govore da veliki procenat Romkinja već sa 11 godina rađaju svoje prvo dete.

„Dve trećine Romkinja koje su stupile u dečji brak prilikom stupanja u bračnu zajednicu nema završenu osnovnu školu, a 71 odsto njih nije zaposleno, dok ih je samo pet odsto je u formalnoj ekonomiji”, ilustrovala je Marković.

Većina Romkinja ostaje u prinudnim brakovima u kojima trpe nasilje je to što nisu materijalno nezavisne i nemaju mogućnost te vrste nezavisnosti, objašnjava Marković

„Oko 70 odsto Romkinja koje smo mi ispitale su u prisilnim vanbračnim zajednicama i imaju između 13 i 16 godina”, navela je Marković.

Boom 93 pisao je o problemu dečjih brakova u romskoj zajednici. Kostolac je druga opština u Srbiji po broju zastupljenosti dečjih brakova u romskoj zajednici, pokazalo je istraživanje Romske ženske mreže Srbije iz 2022. godine. Dečji brakovi predstavljaju ozbiljno kršenje dečjih prava, a posebno pogađaju devojčice, koje ostaju bez prava na obrazovanje, što ih često čini zarobljenima u krugu siromaštva. O ovoj temi razgovarali smo sa antropolog i viši naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, Ivanom Đorđevićem, direktorkom Centra za socijalni rad Požarevac Tatjanom Rajić, predsednicom Udruženja „Ruž” Radojkom Morinom, grupi Pretty Loud i ženom koja je sa nama podelila svoje iskustvo dečjeg braka.

Govoreći o porodičnom nasilju koje Romkinje trpe Marković je navla da statistika pokazuje da samo u 50 odsto slučajeva policija izađe na teren kad je naslje prijavljeno u romskom naselju.

Samo jedna trećina Romkinja ima iskustvo da u centru za socijalni rad dobije adekvatne informacije, na jeziku koji razume i to jasno pokazuje da su u institucijama prisutne predrasude koje nužno vode ka diskriminaciji.

Maja Škorić iz Romskog centra Daje govorila je o analizi pravno-strateških okvira i odgovora intitucija na potrebe Romkinja.

„Bez obzira što je Srbija ratifikovala najznačajnija evropska dokumenta o sprečavanju nasilja u porodici i nasilja nad ženama praktična primena i dalje ostaje na niskom nivou,podebno kad je reč o zaštiti Romkinja”, rekla je Škorić.

Govoreći o institucionalnoj zaštiti i pružanju utočišta u sigurnim kućama, Škorić je objasnila da na teritoriji Srbije postoji samo 150 ležajeva u Sigurnim kućama i da Romkinje najčešće ostanu uskraćene za tu vstu zaštite.

„Ukoliko pokušaju da pristupe sigurnim kućama samo 30 odsto njih uspeva da ostvari to pravo, a prilikom boravlka doživljavaju niz neprijatnosti i disiminaciju”, navela je Škorić.

Ona objašnjava da je u 2021 godini odneto samo 110 krivičnih prijava za krivično delo stupanje u brak sa maloletnom osobom, a da od 2019. godine do danas ne postoji ni jedna krivična prijava za krivično delo prinudni brak, što apsolutno ne odgovara realnosti.

„U 2021. godini podneto je svega 13 krivičnih prijava za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnom osobom, a nije podignut ni jedan optužni predlog, što govori da postoji ozbiljno institucionalno ignorisanje problema”, zaključila je Škorić.