U nastavku slede zaključci iz izveštaja:
Radne grupe kao deo aktivnosti
Pored stvaranja nove radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, Vlada je stvorila i drugu, za praćenje sprovođenja Akcionog plana i još jednu da se pripremi novi nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima.
Osim kao zapis o radu Vlade, uspeh radnih grupa – kreiran uglavnom imajući na umu EU – bio je skroman. Strukovna udruženja su napustila radnu grupu za zaštita novinara u znak protesta samo dva meseca nakon njenog stvaranja u martu. Razlog: predstavnici vlade u radnoj grupi odbili su da osude zapaljive napade od strane političari SNS-a protiv istraživačkog portala Krik – jer je Krik izveštavao o vezama između službe bezbednosti i pripadnika huliganskog klana Belivuk.
Nova verzija Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja doneta je 2021. kako je predviđeno Akcionim planom. Međutim, nijedan predlog stručnih udruženja nije uzet u razmatranje prilikom pisanja novog zakona.
Ispostavilo se da je radna grupa za novi nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima potpuno neefikasna. Sa vladine strane radnu grupu su činili brojni predstavnici takozvanih GONGO grupa (NVO bliskih vlasti) koji nisu imali ni medijsko iskustvo ni osnovna pravna znanja.
Usvajanje zakona, planirano za 2021., nije uspelo i sada je zakazano za jesen 2022. godine, kao i nova verzija Zakona o elektronskim medijima, zbog parlamentarnih izbora u aprilu.
Manje napada, ali povećan pritisak tužbama
NUNS je 2021. godine registrovao 148 slučajeva pretnji, pritisaka i nasilja nad novinarima, što je manje nego u 2020. (189), ali više nego u 2019. (119).
Prema evidenciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije među 96 prijavljenih slučajeva ciljanog „pritiska“ na novinare, takozvane SLAPP tužbe igraju glavnu ulogu. Generalna sekreterks NUNS-a Tamara Filipović objašnjava da se strategija tuženja medija, novinara, građana i organizacije koje nisu naklonjene režimu od kojih se zahtevaju veoma visoke kazne kako bi „iscrpili svoje resursi„ „međunarodni trend“, ali da u Srbiji posebno pogađa finansijski slabe nezavisne medije.
Državno tužilaštvo je pokrenulo više krivičnih postupaka zbog pretnji i napada na novinare u 2021. godini. Međutim, procesuiranje napada na novinare i dalje je loše u Srbiji. U 2020. bile su samo tri osuđujuće presude od 57 slučajeva koje je istražilo tužilaštvo. U prvih deset meseci 2021. godine, 66 krivičnih istraga dovele su do tri osuđujuće presude, iz čega možemo videti da je srpsko pravosuđe izuzetno sporo.
Privaizovani mediji kontrolisani od strane pratije
Medijska politika Srbije takođe ostaje kontradiktorna kada je reč o ispunjavanju zahteva EU da se privatizuju državni mediji.
Kao prvo, novi vlasnici nekadašnjih državnih medija uglavnom dolaze iz okruženja vladajuće stranke. S druge strane, sredstva države i lokalne samouprave se sistematski koriste za finansiranje njima bliskih razglasa vlasti. Nezavisni mediji nemaju skoro nikakve šanse.
Subvencije samo za podobne medije
Najveći problem je, međutim, ko sedi u komisijama u opštinama koje odlučuju o raspodeli sredstava: „U većini slučajeva imenovanje članova komisije je potpuno netransparentno bez jasno formulisanog kriterijuma ili zahteva. U suštini, gradonačelnici određuju ko će biti imenovan – a ko ne“, kaže Tamara Filipović.
Samo donacije održavaju nezavisne glasove
Prema zajedničkoj studiji BIRN-a i NUNS-a o praksi dodeljivanja ugovora o oglašavanju u opštinama, oni se često dodeljuju „direktno“ bez javnih tendera.
Na taj način javni novac ponovo odlazi “podobnim” medijima, dok nezavisni retko dobijaju ova sredstva i često posluju na ivici opstnka.
Jedini pozitivan pomak je to što su se strane nevladine organizacije i donatori više uključili u rad nezavisnih lokalnih medija u poslednje dve godine, kaže Filipović. Zahvaljujući povećanom protoku finansiranja iz inostranstva, mediji koji nemaju izgleda da dobiju sredstva iz svojih opština „ponovo imaju malo više prostora za disanje“. Uslovi na oglasnom tržištu su i dalje „potpuno nepravedni” za kritičke medije.
Više TV stanica uprkos smanjenom oglasnom tržištu
I pored toga što je tržište pretrpelo udarac tokom pandemije, zabeležen je povećan broj medija, posebno TV stanica, a samim tim i povećan broj zaposlenih u medijima.
Uz Kurir-TV, Tanjug-TV, Euronews, Insajder TV, regionalni kanal UNA-TV, Vesti-TV i uskoro Bloomberg-TV, sedam novih informativnih kanala počelo je da posluje na srpskom „već potpuno prezasićenom medijskom tržištu” u roku od godinu dana: većinu njih je pokrenuo Telekom koji je u većinskom državnom vlasništvu ili se nalaze na njihovoj kablovskoj mreži.
Telekom kao produžena ruka politike
Vlada Srbije je 2011. godine pokušala da proda Telekomu Austrija 51 odsto većinskog udela u Telekomu Srbije. Ali od promene vlasti 2012. godine, 78 odsto državnog preduzeća je odavno mutirao u jedan od ključnih instrumenata vladajuće SNS za kontrolu medijskih tržišta iz kojih je država trebalo da se povuče.
Osim javnog servisa RTS-a, TV Pink, Hepi i Prva su jedini privatni emiteri sa nacionalnim pokrivanjem i oni su naklonjeni SNS-u. Vlast koristi Telekom da krade gledaoce i tržišni udeo kablovskih TV kanala N1, Nova i NovaS, koji su veoma nerviraju vlast u Srbiji, a koji pripadaju Junajted grupi (UG), registrovanoj u Amsterdamu. Kablovska mreža Junajted grupe (SBB) postala je glavna meta Telekoma.
Nacionalni regulator (REM) u službi vlasti
Medijski analitičar Nedim Sejdinović opisuje REM kao „karikaturu samog sebe”, služeći „vladajućoj kliki kao ključni instrument za zloupotrebu medija za njihovu političku propagandu”: „REM je partijski ogranak koji zatvara slobodu štampe i dozvoljava elektronskim medijima da krše zakone i kodeks na dnevnoj bazi. Da je REM radio svoj posao, neki mediji bi odavno izgubili dozvole – i naš medijski pejzaž bi izgledao neuporedivo bolje.”
Namerna polarizacija medija
Komparativna studija o medijskoj konzumaciji i polarizaciji u Poljskoj, Srbiji, Češkoj i Mađarskoj (projekat The Illiberal Turn Univerziteta Loughborough, objavljen u januaru), zaključuje, između ostalog i da nigde mediji i njihovi korisnici nisu tako polarizovani kao u Srbiji. „Profesija ide u lošem pravcu jer javni funkcioneri i vladini političari duže vreme ne razgovaraju sa svim medijima“, kaže generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović.
Međutim, ona se ne slaže sa tezom da je polarizacija medija odgovorna za sve veću polarizaciju u društvu. Kaže da teško objašnjava strancima da je polarizacija medija „sistematski kreirana”: „Vladni političari su toliko otrcali medijsku scenu. I sada kažu ovi i ovi su opozicioni mediji a ovo su provladini mediji, a mi jesmo samo podeljeno društvo.”
Ceo izveštaj možete pročitati na ovom linku.
