Javna debata o ulozi regulatornih medijskih tela

Mediji kao sredstvo političke promocije

Jedan od glavnih problema u medijima jeste njihova potpuna kontrola radi ispunjenja političkih interesa.

„Ja mislim da, otkad se bavim ovim poslom, nijedna vlast nije medije tretirala kao deo demokratskog procesa. Sve su na medije gledale kao na sredstvo, bilo kao sredstvo za sopstvenu promociju, bilo kao sredstvo za obračunavanje sa neistomišljenicima. Nijednom nijedna vlast nije tretirala medije sa svešću da je njihov primarni zadatak da rade u javnom interesu”, rekao je Zoran Sekulić, glavni i odgovorni urednik FoNeta.

Iako je medijske zakone posle 2014. godine hvalila čak i Evropska unija, prema njegovim rečima, u praksi je ta zakonska regulativa potpuno politički zloupotrebljena, a sistem kontrole doveden je gotovo do savršenstva, te je medijska scena potpuno okupirana.

„Oni retki mediji koji pokušavaju da se otmu i da se drže nekih elementarnih standarda i pravila profesije i kodeksa su na margini. Tokovi novca su kontrolisani. Medijska regulativa koja se odnosi na sufinansiranje medijskih sadržaja je takođe zloupotrebljena, politički dirigovana.Velike svote novca iz javnih prihoda odlaze na promovisanje projekata koji nisu ništa drugo nego propaganda. Krajnja konsekvenca cele stvari je da građani Srbije nisu ni pravovremeno, ni celovito, ni sveobuhvatno obavešteni o tome šta se u ovoj zemlji zbiva, jer su svakodnevno suočeni sa permanentnom proizvodnjom privida”, istakao je Sekulić.

Jedini kriterijum po kome vlast deli medije jeste na „njihove“ i opozicione, ne priznajući postojanje medija koji, kako kaže Sekulić, „nisu ničiji nego svoji”. Ipak, on smatra da i opozicija na isti način gleda na medije, te da bi, kada bi bili na vlasti, verovatno imali isti odnos prema medijima.

REM – ispostava aktuelne vlasti

Zakonom o elektronskim medijima propisano je da je Regulatorno telo za elektronske medije funkcionalno i finansijski nezavisno od državnih organa i organizacija. Ipak, javnost nezavisnost ovog tela često dovodi u pitanje zbog njihovih brojnih postupaka koji to demantuju, o čemu je Boom 93 pisao.

„Regulatorno telo za elektronske medije bi trebalo pre svega da vodi računa o poštovanju zakona kada su u pitanju elektronski mediji, ali to isto regulatorno telo od samog svog nastanka 2003, čini mi se, potpuno je zavisno od vlasti. Bilo koja vlast da je bila u pitanju, REM je bio pod uticajem te vlasti i kada je u pitanju dodela frekvencija, i kada je u pitanju sankcionisanje medija itd., tako da je od 2003. do danas REM ispostava aktuelne vlasti. U tom smislu ništa se nije promenilo, samo su promenjene metodologije.To je sada znatno radikalizovano, znatno perfidnije i znatno uglađenije”, navodi Tamara Skrozza, novinarka FoNeta i članica Saveta za štampu.

Politička zloupotreba REM-a vidi se u ideji da se zaštite mediji koji nezakonito i neetično izveštavaju . Ti mediji se štite od bilo kakvih sankcija i bilo kakvih kritika, dok su kritikama izloženi profesionalni mediji, odnosno mediji koji se percipiraju kao opozicioni, smatra Skrozza.

Prava slika REM-a i stanja medija u Srbiji ne vidi se ni u izveštajima međunarodnih organizacija, iako se REM u tim izveštajima kritikuje.

Kada je u pitanju Savet za štampu, samoregulatorno telo koje postoji od 2011. godine, za razliku od REM-a, njega ne bira Narodna skupština. To je jedino telo koje su uspela da naprave međusobno zavađena novinarska udruženja i oko kog se okupila medijska zajednica. Od kada je nastalo radilo je bez prestanka, iako je bilo trenutaka kada nije bio finansiran, rekla je Skrozza.

„Savet za štampu je jedina medijska organizacija koja ima pozitivne ocene u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija”, ističe ona.

Tokom 12 godina rada Savet za štampu neprestano se suočava sa brojnim preprekama, poput pokušaja da se u njega inkorporiraju organizacije koje nisu reprezentativne i nisu u tom domenu u kojem je Savet za štampu zamišljen, kao i pritiscima, ali i otvorenim pretnjama u odgovorima redakcija koje su se žalile na odluke Komisije za žalbe.

„U ovom trenutku moje lično viđenje jeste da postoje dve struje. Postoji politička struja, koja se žali na medije iz nekad opravdanih, nekad neopravdanih razloga, a pre svega na lokalne medije koji profesionalno izveštavaju, pa onda naprave nekakvo iskliznuće. Političke stranke ih onda tuže da bi prosto tamo pisalo da je taj i taj medij bio na tapetu Saveta za štampu. Drugo, mnogo malignije je da se mediji međusobno tužakaju. U ovom trenutku se to, po mom mišljenju, dešava zbog toga što je najavljeno da mediji koji su više puta sankcionisani pred Savetom za štampu neće ulaziti u konkurenciju za budžetsko davanje. Mi smo inače bili protiv tog rešenja. Savet za štampu se zalagao da mediji poštuju, priznaju nadležnost Saveta za štampu, a ne da se broje crveni kartoni”, objašnjava Skrozza, ističući da govori u svoje ime, a ne u ime Saveta za štampu.

„Poslednje 2-3 godine Savet za štampu je praktično zloupotrebljen od strane samih medija, i to je nešto na šta mi nismo mogli da računamo i što mislim da ni osnivači nisu očekivali”, istakla je ona.

Pored političke, postoji i finansijska zloupotreba REM-a.

„Kada je u pitanju Zakon o oglašavanju i Zakon o elektronskim medijima, jasno je definisano koliko javni servisi imaju reklamnog prostora na sat vremena, a koliko komercijalni emiteri. Na delu je, ja mislim, hajdučija koju niko ne proverava i niko ne pokušava tome da stane na put, jer svi odreda probijaju reklamne blokove za ne znam koliko sekundi dnevno. Pogotovo ako vodite sistem u kojem funkcioniše, na primer, jedna televizija sa nacionalnom pokrivenošću i jedno dvadeset kablovskih kanala. Ako vi na svakom od njih, na svakih sat vremena probijete 5-10 sekundi, to su ogromne pare koje se nalaze negde u sivoj zoni. To je još jedna od stvari koja karakteriše rad REM-a”, objašnjava Zoran Sekulić.

Iako je pozitivno ocenjen u međunarodnim organizacijama, kao samoregulatorno telo Savet za štampu ne može nikoga primorati da prizna njegovu nadležnost i pridržava se Kodeksa novinara Srbije.

„Pošto je u pitanju samoregulatorno telo, ti ne možeš nikoga da nateraš ili da mu zavrneš ruku da bi priznao nadležnost, a samim tim, koliko god kršio Kodeks i koliko god Komisija odlučivala da je neko prekršio Kodeks, on prema tome nema nikakvu obavezu – ni formalnu, ni moralnu, ni bilo kakvu da Odluku o kršenju Kodeksa uvaži i prihvati i objavi i, ne daj bože, da se izvini”, kaže Sekulić.

Situacija sa REM-om – simptom opšte bolesti u kojoj se nalazi društvo

Regulatorno telo zarobljeno zbog političkih i finansijskih interesa posledica nije izolovan slučaj u našem društvu.

„Kad kažemo da je zarobljen REM, da je zarobljena medijska scena, to je jedno s drugim usko povezano, ali teško je danas uopšte zamisliti kako je moguće izaći iz tog zarobljeništva u situaciji kada u Srbiji imamo jedan zarobljen celokupni sistem institucija, koje se nužno ne vezuju isključivo za medije. Rekla bih da je ovo simptom neke opšte bolesti u kojoj se nalazi i društvo, a samim tim i medijska scena”, smatra Olivera Milošević, novinarka Politike i potpredsednica Udruženja novinara Srbije.

Prema njenom mišljenju, medijska zajednica nema dovoljnu moć da situaciju promeni, što se vidi u izmenama Zakona o elektronskim medijima.

„Ono što na prvi pogled možemo da vidimo jeste da to ne obećava mnogo kada je REM u pitanju i njegovo, uslovno rečeno, oslobađanje. Tu ne dolazi, osim kozmetičkih, ni do kakvih suštinskih promena. U startu, neće se menjati Savet REM-a. Neće se suštinski menjati ni predlagači, a neće se suštinski menjati, rekla bih, ni odnos REM-a prema onome što je njihov posao, a to je da štite interese građana”, navela je Milošević.

Kada je u pitanju lokalni nivo, ona smatra da građani na lokalu nisu dovoljno upoznati sa radom Saveta za štampu.

„Mislim da i mnogi novinari na lokalu, a pogotovo lokalna javnost, nema dovoljno informacija o radu Saveta za štampu. Mislim da bismo mi kao Savet za štampu trebalo da poradimo na tome da promovišemo Savet za štampu, promovišemo građanima i javnosti u lokalnim sredinama da postoji mogućnost da reaguju kada su njihova prava povređena, a na lokalu se to sve češće i češće dešava, što govori podatak poslednjeg monitoringa da od 41 žalbe koja je bila dobar deo dolazi baš sa lokala, odnosno da se ljudi žale na kršenje Kodeksa u lokalnim medijima”, smatra Milošević.

Da je tako saglasni su i predstavnici lokalnih medija koji su učestvovali na debati, i koji su izneli problem sa lokalnim portalom TPK news, na koji je u Savet za štampu pristiglo čak sedam žalbi, što je za dve žalbe više nego na Informer, koji je nacionalni. Tamara Skrozza ističe da takav portal nije usamljen slučaj u Srbiji.

„Koliko dobra su doneli lokalni mediji i koliko im treba dati sva moguća priznanja za ono što rade, toliko ima manje-više u svim gradovima poneki portal koji bukvalno služi kao sredstvo odmazde. Postoje portali na kojima ljude sistematski proganjaju. Imamo poplavu takvih medija na lokalu, u većini slučajeva neregistrovanih, ali ima i registrovanih”, objašnjava Skrozza.

Da stanje medijske scene nije drugačije od drugih tokova u društvu pokazuje i stanje u obrazovanju.

„Pogledajte koliko se radi na snižavanju kvaliteta obrazovanja, koliko se radi na zaglupljivanju narodnih masa. Nikome više ne treba X generacija. Takvi ljudi koji će biti svestrani, obraz

ovani, zainteresovani za mnoge strane u životu nikome više ne trebaju”, naveo je Slobodan Vasić, vlasnik Radija Bravo.

Držeći radionice medijske pismenosti u Požarevačkoj gimnaziji Milorad Tadić primetio je da su mladi i te kako svesni svog medijskog okruženja, ali da medije konzumiraju na drugi način, pa su čak i portali za njih bliži načinu rada tradicionalnih medija.

„Mi smo kao društvo u problemu, što toj velikoj grupaciji od 15 do 30 godina vi sve manje prilazite i zaista se retko mediji njima bave odnosno obraćaju. Postoje pokušaji, mediji se trude sa projektima tzv. inovacija u medijima, da dopru do tog dela populacije, ali to je jako teško i veliki izazov”, istakao je Tadić, govoreći ispred Centra za razvoj lokalnih medija.

Šta je potrebno da se stanje u medijima promeni?

Mada je medijska scena u mraku, ne gasi se nada da se situacija može popraviti. Jedan od napredaka postignut je u vezi sa medijskom etikom, koja je postala tema u Srbiji.

„Šta god ko o toj temi mislio, ta tema je prosto definisala sama sebe i o tome se razgovara. O medijskoj etici se izjašnjavaju i ljudi koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu. Medijska etika je nešto o čemu mi svakog dana čitamo ili slušamo u različitim medijima kada su neke problematične situacije itd. Imajući to u vidu, ipak možemo da kažemo da je neki napredak napravljen, pre svega zahvaljujući Savetu za štampu, ali i naporima pojedinaca”, mišljenje je Tamare Skrozze.

Prema njenom mišljenju, kako medijska zajednica ne postoji kao jedinstveno tkivo, ona nema moć da nešto uradi, te su napori na plećima pojedinaca, koji u svom radu treba da održe profesionalni standard.

Sekulić ističe da su dva faktora koja bi mogla da utiču na promenu sadašnjeg stanja – javni servis i rat dva medijska konglomerata.

„Kada i ako bi se dogodilo da se javni servis promeni makar minimalno u korist profesionalizma, javnog interesa i našeg prava da znamo sve, to bi bitno uticalo na promenu medijskog ambijenta u celini. Drugo, mi smo svedoci jednog već višegodišnjeg rata između dva medijska konglomerata. Jednog koji je u pretežnom vlasništvu države, odnosno Telekoma i drugog koji je u vlasništvu Junajted medija. Posledica tog rata medijskog, tržišnog i politički motivisanog osećaju ne samo mediji i novinari izvan tih sistema nego oseća i javnos u celini. Tu će se neke stvari u dogledno vreme promeniti, po svoj prilici ne na bolje – ne u smislu veće konkurencije i trke za boljim kvalitetom medijskog sadržaja nego mi se čini da će u tom sukobu jedna strana potpuno početi da dominira. To donosi još neko gore, teže i tužnije vreme”, smatra Sekulić.

Na današnjoj medijskoj sceni svetlu tačku predstavljaju novinari koji profesionalno i etički ukazuju na probleme u društvu. Samo istrajavanjem pri radu u javnom interesu ostavlja se otvoreni prostor, iako po svoj prilici vrlo mali, da se, kako lokalni, tako i nacionalni mediji osnaže i budu slobodni i nezavisni.

Debata „(Ne)zavisnost i uloga regulatora” organizovana je u okviru projekta „Budućnost je u slobodnim lokalnim medijima”, čiji je cilj osnaživanje medija i demokratije u Srbiji, odnosno jačanje slobode medija i značaja slobodnih medija u demokratskom društvu, davanje podrške digitalnim platformama i onlajn medijima, omogućavanje slobodnog protoka tačnih informacija i podsticanja javne rasprave, i promovisanje različitosti pogleda.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.