Jedini dečiji psihijatar u Požarevcu: Niko nije naučio decu kako da se suoče sa besom

Ovako je svoje viđenje iznela psihijatar dr Jasmina Medurić na hitnoj sednici saveta roditelja koja je sazvana povodom tragedije koja se dogodila 3. maja u osnovnoj školi u Beogradu.

„Ovo je kompleksan problem, ne može da se reši brzo. O ovom problemu ne možemo da razgovaramo sa velikom grupom dece, mora biti po manjim grupama, da bismo videli kako reaguju, razmišljaju. To je dugačak i veliki posao.  Svakako se treba boriti i treba da se radi sa decom. To je na duge staze, ovde nema kratkih terapija. U ovom slučaju moramo da krenemo ozbiljno.“

Kako kaže, zastrašujući su joj, posle svega ovoga, komentari mladih, a najviše što je zaprepastilo kod ove tragedije je nedostatak kajanja.

„Dečak je sa tom decom bio u razredu, sedeo sa njima, družio se. Verujem da je to prevazišlo njegove kapacitete, najpre rasuđivanja. Mislim da je potrebno da pomognemo deci da se reše te napetosti. Nikada ih niko nije naučio kako da se bore sa neuspehom, kako da reaguju na odbijanje, kako da na primer reaguju ako ne mogu da nađu karte za koncert ili utakmicu. Da li su svi toliko besni, ljuti, da žele smrt drugima, gde smo mi civilizacijski došli, kako nismo naučili decu da ne treba želeti smrt nekome. Činjenica je da je povećana agresivnost i napetost koju deca ne mogu da izdrže. Niko ih nije naučio kako da se suoče sa besom, ljutnjom.“

Jasmina Medurić jedini je psihijatar koji radi sa decom, a uskoro će u penziju. Pored nje, u Regionalnom savetovalištu za decu koje je zaduženo za ceo region, rade samo dva logopeda i samo jedan psiholog i psihijatar i jedan socijalni radnik. Na pitanje „Može li se?“, jedini psihijatar koji radi sa decom kaže, „Mora se“.

„Razumem roditelje, neki rade po dva posla, trude se da održe egzistenciju da bi omogućili toj deci nešto što se smatra normalnim životom. Nemaju vremena. I kada dođu sa posla nisu baš raspoloženi da odmah s vrata krenu da rešavaju probleme dece i da se bave njima. Ipak, neka to bude za vreme vikenda, neka gledaju zajedno film uveče, tada može da počne priča o tome kako se deca osećaju, da to bude spontano.

Medurić ističe da deca prepoznaju da imaju problem, što je dobro, ali postoji i tendencija izbegavanja psihijatra zato što smo stigmatizovani. Najbezbolniji način za otklanjanje napetosti je motorna aktivnost. Dakle, vožnja bicikla na primer. Kasnije i dolazak kod psihijatra.

Kada ne mogu da dođu, predlažem im dnevnik, da pišu šta su osećali tog dana, da izbace to iz sebe.

Mladi se mogu obratiti Savetovalištu za mlade, a postoji SOS linija na koju se psiholozi javljaju, a ako bude bilo potrebno upućuju ih kod psihijatra.

Telefonska psihološka podrška organizovana je svakog dana u periodu od 10.30 do 13.30 časova na broj telefona 064/8693408. „Sva deca koja osećaju potrebu za direktnim razgovorom mogu se obratiti Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine i Savetovalištu za mlade. Radno vreme Savetovališta je svakog radnog dana od 7 – 20.30 časova.