Jedne prenatrpane, druge pred gašenjem – Šta je dovelo do disbalansa u broju učenika u školama?

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković kaže da je disparitet u broju učenika, posebno u osnovnim školama, sada ogroman, a da se tim problemom niko ozbiljno ne bavi. Imali smo neke osnovne škole u Beogradu koje su ugašene, jer su upisivale mali broj učenika.

„Imamo danas škole koje su krcate, imaju u odeljenju 30 i više đaka, a na drugoj strani, samo 300 do 400 metara dalje, škole koje moraju da traže odobrenje da upišu 15 učenika u odeljenje“, navela je Janković za Euronews Srbija.

Škole se bore za đake

Razlozi su brojni, ali jedan od faktora je i biranje „škola na glasu“. Nekada su roditelji isključivo upisivali decu u najbližu školu i vodili se logikom da je „najbolja škola, najbliža škola”, ali to pravilo odavno više ne važi. Sve češće se dešava da decu svako jutro voze i po 10 do 15 kilometara od kuće. Ima primera da porodica živi na periferiji, a decu vode u školu u centru grada, jer, na primer, tu rade.

Sve to je dovelo do ogromnog dispariteta te su neke škole u gradovima prenatrpane, dok su druge poluprazne. Ranije su roditelji morali da upisuju decu u škole kojima teritorijalno pripadaju. Međutim, sve se promenilo kada je roditeljima zakonski dozvoljeno da upisuju decu u škole koje žele.

Do disbalansa u broju učenika u školama u gradovima došlo je, kako navodi, zakonskim promenama posle 2000. godine gde je definisano da deca mogu da se upišu u bilo koju školu na teritoriji grada, a ne kao do tada isključivo u one kojima teritorijalno pripada.

Sve više „patuljastih škola“

Smatra da tim problemom mora neko ozbiljno da se pozabavi, da u gradovima može da se napravi preraspodela i tako ublaži disbalans. I tu se javlja drugi važan faktor koji je doveo do dispariteta u broju učenika u školama, a to je demografija. Negativan prirodni priraštaj, ali i migracije stanovništva iz sela u gradove doveli su do toga da danas  seoske osnovne škole imaju po desetak učenika, dok pojedine u gradskim sredinama imaju i do 2.000 đaka.

Zbog toga se opravdano postavlja pitanje šta je sa seoskim školama koje nestaju? Kako u njima održati nastavu kada je broj učenika svake godine sve manji?

Opširnije možete pročitati OVDE.

BONUS VIDEO