Kako je Vrhovni kasacioni sud urušio pravnu sigurnost: Prvo bankarski sporovi, pa odluka o minimalcu

Naime, zakljčak koji je Građansko odeljenje VKS-a donelo u petak, preokrenulo je shvatanje koje je ovaj sud zauzeo još pre dve godine o istoj materiji. Do petka, Vrhovni sud je bio na stanovištu da zakoni ne dozvoljavaju da se u sklopu minimalne zarade isplaćuju regres i topli obrok. Od petka, stvar je okrenuta naglavačke piše Danas.

Gotovo identična stvar dogodila se i u oktobru prošle godine sa bankarskim sporovima kada je dopuna stava Vrhovnog kasacionog suda preokrenula pravno shvatanje ove materije u korist banaka.

Advokat Rodoljub Šabić navodi da su oba prvobitna stava VKS-a stimulisala građane da podnose tužbe.

„U oba slučaja se desila identična stvar. Nakon što je broj podnetih tužbi prestao da bude mali, došlo je do kopernikanskog obrta Vrhovnog suda koji zauzima potpuno oprečan stav. To će za posledicu imati da će hiljade ljudi, koji su mislili da će dobiti sudske sprove, iste zapravo izgubiti. Pritom je izvor svega institucija koja bi trebalo da garantuje pravnu stabilnost i ujednačava sudsku praksu. Međutim, kod nas Vrhovni sud indukuje pravnu nesigurnost jer građani ne mogu da se pouzdaju u njihov stav“, kaže Šabić.

Opisujući kako je do ovoga došlo, Mario Reljanović naučni saradnik Instituta za uporedno pravo ističe da je koren svega Vladina uredba o koeficijentima prema kojoj je vrednost najnižeg koeficijenta bila niža od iznosa minimalne zarade.

„Međutim, na ovo se niko nije žalio jer su te minimalne zarade nezakonito dotirane do iznosa minimalca. Sve je funkcionisalo dok neko nije shvatio da regres za godišnji odmor i naknada za ishranu na radu po Zakonu o radu ne mogu da uđu u minimalnu zaradu. Ta osoba je tužila poslodavca i, imajući u vidu da je tu zakon izričit, dobila presudu u svoju korist. Nakon toga je javni pravobranilac podneo zahtev za reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, koji se 2020. godine izjasnio u korist zaposlenih. Nakon toga došlo je do poplave tužbi“, kaže Reljanović.

On ističe da se ne zna tačan broj presuda u korist radnika, ali da je u pitanju više stotina. Broj je bio dovoljan, dodaje Reljanović, da neko u Vladi ili ministarstvu primeti da se za te sudske naknade izdvaja ogroman novac. To je dovelo do novog zahteva za revizijom Vrhovnom kasacionom sudu koji je ovoga puta došao do stava da regres i topli obrok mogu da se smatraju sastavnim delom minimalca.

„Došli smo do toga da neko u vlasti može da pozove Vrhovni kasacioni sud i da naruči presudu koja im treba. To je jako loše jer urušava vladavinu prava i princip podele vlasti. Takođe ta odluka vrlo konkretno znači i da će svi niži sudovi morati da primenjuju takav stav. Tako da, ne samo da ljudi neće dobit ono što im po zakonu pripada, već će i krajnje ironično, primaoci minimalca morati da plaćaju sudske troškove“, ističe Reljanović.

Šabić podseća da u oba slučaja promene stava postoje činjenice koje ukazuju da se sud ponašao kao ispostava izvršne vlasti, a ne kao zaštitnik građana.

„Promeni stava kod bankarskih sporova prethodio je pokušaj da se autentičnim tumačenjem Zakona o obligacionim odnosima utiče na sudsku praksu. Kada to nije prošlo zbog reakcije advokata, sud je izmenio svoj stav. Kod pitanja o minimalcima, postoje indicije da su škole dobijale instrukcije da u svim sporovima guraju predmete na više instance, što nema smisla jer bespotrebno povećava troškove postupka. Osim ukoliko je neko znao da će Vrhovni kasacioni sud doći do ovakvog zaključka“, ističe Šabić.