Društvo

Ko su najčešće žrtve trgovine ljudima u Srbiji?

trgovina ljudima
Foto/Trgovina ljudima ilustracija Pixabay
Od marta 2002. godine do kraja 2021. godine nevladina organizacija Akcija protiv trgovine ljudima ASTRA identifikovala je 562 žrtve trgovine ljudima u Srbiji, a samo tokom 2021. godine primila je čak 5.386 poziva korisnika koji su prijavili nasilje ili tražili podršku, podaci su Godišnjeg izveštaja te organizacije.

Iako poslednjih godina zvaničan odgovor na trgovinu ljudima jača, o ovom krivičnom delu se i dalje nedovoljno govori, saglasni su stručnjaci.

S obzirom na to da je reč o jednoj od „tabu tema“ srpskog društva, za trgovinu ljudima se vezuju brojne predrasude naјčešće zbog nedovoljne informisanosti. Jedna od učestalih predrasuda jeste da su žrtve trgovine ljudima strani državljani, bez dokumenata, kao i da se „to dešava tamo negde, a ne kod nas“.

Uprkos tome što zvanična statistika ukazuje na zajedničke karakteristike žrtava, Andrijana Radoičić iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja ATINA napominje da generalizacija, kada je reč o žrtvama, nije opravdana.

Prema njenim rečima, mišljenje da su žrtve trgovine ljudima najčešće lakoverne i neobrazovane osobe predstavlja još jednu od predrasuda. Kako kaže, svako može biti u riziku da postane žrtva – muškarci i žene, dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

Statistika pokazuje da su u Srbiji naјčešće žrtve maloletnici (64 odsto od identifikovanih žrtava u prvoј polovini 2019. godine), žene i devoјčice (u 2018. godini 36 i 39 odsto), a primetan je i veći broј muškarca koji su žrtve radne ekspolataciјe.

Da su i muškarci na udaru trgovaca ljudima, pokazuju i podaci Godišnjeg izveštaja organizacije ASTRA za 2021. godinu, koji pokazuju da je od 562 žrtve trgovine čak 112 bilo muškog pola.

„Kad govorimo o žrtvama nasilja, volela bih da naglasim da se ne može govoriti o tipovima ličnosti koje su podložnije da postanu žrtve, jer se time stavlja akcenat na odgovornost žrtve“, rekla je psihološkinja Milica Jeremić.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend