Koliko mladi danas čitaju?

Situacija sa koronavirusom delimično je uticala na čitalačku publiku. Prema rečima Jelene Čobić, bibliotekarke na odeljenju za mlade u Gradskoj biblioteci „Ilija M. Petrović“, čitava situacija sa virusom je donekle i pozitivno uticala na mlade.

„Imamo mlade čitače koji su kasno došli prvi put u biblioteku, međutim, upravo zbog sedenja pored kompjutera su videli određene naslove i rešili da krenu sa čitanjem i aktivni su već godinu dana. To je dobra strana ove čudne situacije“, navodi Čobić.

Prema njenim rečima broj članova biblioteke se u poslednjih godinu dana čak i poveća, jer je kako kaže nekima knjiga ustvari jedini izlaz, odnosno prozor u svet.

„Mislim da su ljudi uopšte, a među njima i mladi željni odmora kroz čitanje, a posebno je ova situacija učinila da se svest o tome probudi“.

Kako Čobić navodi što se tiče mlade čitalačke publike, mogu se izdvojiti dve grupe. U prvoj grupi su oni koji imaju naviku čitanja, koji su čitali od malih nogu i koji su čitali i pre korone i u toku vanredne situacije tako da postoji ta grupa koja čita bez obzira na uslove.

“Oni stalno dolaze i zaista čitaju knjige. Imamo i tu drugu grupu za koju mislim da je korona zaista uticala na njih, jer imate decu koja su baš zbog onlajn nastave i sedenja pored ekrana i telefona naišli na dobre preporuke baš preko društvenih mreža i onda iz znatiželje došla i tražila baš određene naslove s tim da pre toga nisu bili neki strastveni čitaoci. Dešavalo se da su neki od njih prva godina srednje škole a prvi put dolaze u biblioteku. Međutim, nakon prve knjige često se dešava da se oni navuku na čitanje i uvek postoji ta prva knjiga koja čini da se čovek zalepi“, ističe ona.

Mlađu čitalačku publiku privlače knjige koje govore o društvu, druženju, zajedničkim avanturama, kao što su Doživljaji Nikoletine Bursaća ili Orlovi rano let, iako je to starija lektira, ali mladima su interesantni ovi naslovi jer govore o nečemu što je blisko njima.

Stariji tinejdžeri se najviše odlučuju za distopijske romane, koji govore o društvima u fikciji, koja trpe ugnjetavanje ili kontrolu od nekoga ko vlada.

„U tome nalaze ventil za bunt jer je mladima svojstveno da budu buntovnici i revolucionari, da imaju želju da menjaju svet, a baš tako nešto se nalazi u tim distopijskim romanima gde imamo neko društvo koje je ugnjetavano koje želi da nešto promeni  i traži način kako da to promeni. E to je nešto što je opet svojstveno i blisko mladima. Tu su naravno i romani epske fantastike, dok su ljubavni romani više poslastica ženske publik, ali najviše se traže ekranizovane knjige po kojima su snimljene serije i filmovi“, kaže Čobić.

Njena preporuka je da se u mlađim godinama čita sve što padne pod ruku, a kasnije kroz čitanje i kvalitetne literature, ali i one loše mladi će izgraditi ukus, ali ono što je najbitnije jeste da pre svega mlasi steknu naviku čitanja.

Mladi u proseku pročitaju do 6 knjiga godišnje.

Kada je reč o tome koliko u proseku mladi pročitaju knjiga na godišnjem nivou, naša sagovornica ističe da i ovde postoje dve grupe čitalačke publike.

Prva grupa u koju spadaju mladi koji imaju naviku čitanja od malih nogu u proseku pročitaju oko 60 knjiga godišnje.

„Takvi čitači su retki, ali ih ima. Ovi srednji čitači, koji imaju periode kada čitaju, a zatim jedan period ne čitaju, da bi se zatim opet vratili knjizi, oni u proseku pročitaju do 6 knjiga godišnje, ali imate i one kojima je jedna knjiga u toku godine dovoljna“, zaključuje Čobić.