Da li je lava nekad tekla Braničevskim okrugom?

Boom93 je istraživao da li je u geološkoj istoriji Srbije bilo aktivnih vulkana u blizini Požarevca i Braničevskog okruga.

Najbliži tragovi vulkasnke aktivnosti kod Požarevca nalaze se u timočkom području, od Majdanpeka na severu do Knjaževca na jugu. U vreme gornje krede obrazovano je dosta istaknutih vulkanskih kupa složene građe – stratovulkana.

Danas su brojni ostaci gornjokrednih stratovulkana u tom području: Crni vrh, Tilva Njagra, okolina sela Jasikovo i Vlaole, okolina Brestovačke Banje, Čoka Marin i druga mesta. Promeni reljefa i prvobitnog vulkanogenog pejzaža doprineo je i sam čovek. Na predelu gde se nekad uzdizao borski stratovulkan Tilva Roš danas je površinski kop prečnika od nekoliko kilometara.

Prema Beogradu i Šumadiji se takođe nalaze ostaci vulkanske aktivnosti koja je bila intenzivna pre 40 miliona godina. Sreću se vulkanske oblasti na Fruškoj gori i u Šumadiji, kao i na Avali, Kosmaju, Žutom oglavku i Klještevici. Stene vulkanskog porekla nalaze se i na severu Vojvodine gde su prekrivene mlađim sedimentima taloženim u Panonskom moru. Vulkanizam u doba tercijara bio je veoma raznovrstan pa se može reći da je bilo gotovo svih poznatih vulkanoloških procesa. Pojedine eruptivne faze na Radan planini ili na Rudniku bile su poput najjačih vulkanskih erupcija koje su ikad zabeležene.

Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu je rekao za BBC da je vulkanizam ovde bio najsnažniji u periodu od 40 do pre 20 miliona godina, kada je Srbija bila jedno od „vulkanski najaktivnijih područja današnje Evrope”.

„To je svaki geomorfološki istaknut reljefni oblik koji izgrađuju stene vulkanskog porekla, bez obzira da li je obrazovan primarnim vulkanskim procesima i neposrednom post-vulkanskom erozijom ili dugotrajnim spiranjem, milionima godina posle vulkanske aktivnosti”, navodi za BBC na srpskom Vladica Cvetković.

On navodi da je neophodno da „vrele stenske mase ispod litosfere” prevale kilometre vertikalnog rastojanja da bi ponovo potekla lava ovim krajevima.Takav put, dodaje, i u slučaju najvećeg ubrzanja, ne može se savladati za kraće od milion godina.

„Ako govorimo o geološkom vremenu, neki oblik vulkanizma na ovom prostoru je sasvim izvesna stvar, ali sa stanovišta vremena trajanja poznatih civilizacija, možemo slobodno reći da ovde više neće biti živih vulkana”, zaključuje Cvetković.

Oblast Požarevca bila pod Panonskim morem

Veći deo Braničevskog okruga je pre 12 miliona godina bio pod Panonskim morem. Pre oko 66 miliona godina okean Tetis prekrivao je deo Evrope i Sredozemnog mora. Dramatične promene se dešavaju između 24 i 20 miliona godina kad se usled jakih tektonskih pomeranja izdižu masivi kao što su Alpi, Dinaridi i Karpati. Dotadašnji jezerski sistemi koji su se nalazili u sadašnjem Panonskom basenu bivaju prekriveni morskom vodom. To more se zvalo Paratethys, odnosno Panonsko more.

Povlačenjem, Panonsko more je iza sebe ostavilo veoma plodno tlo, pa se zbog toga ovaj basen naziva još i „žitnicom Srbije“.

Izvor: Wikipedie i BBC