Koliko zaista zarađujemo mesečno i gde se uklapamo u priči o prosečnoj plati?

Prosečna neto plata je od 2012. godine do sada porasla za 19.119 dinara, ali je skočila i lična potrošnja domaćinstava na osnovu poskupljenja ne samo potrošačke korpe, već i troškova za komunalije i druge obaveze. Naime, nedavno su skočile cene ulja, a uskoro će poskupeti i hleb, uz stalni rast cena goriva.

Što se tiče plata u Braničevskom okrugu, za sada i dalje prednjače zaposleni u Gradskoj opštini Kostolac čija je prosečna zarada u martu iznosila 77.216 dinara i koji se jedini mogu pohvaliti platom koja je iznad republičkog proseka. Najniža zarada je u opštini Veliko Gradište 48.924 dinara.

Požarevac je po proisečnoj plati malo ispod republičkog proseka, a prosečni građanin u našem gradu je u martu zaradio 64.725 dinara.

Međutim, dokaz da prosečan građanin ne živi uz pomoć prosečne plate je drugi statistički podatak koji prati Republički zavod za statistiku. To je medijalna zarada – iznos do kog zarađuje polovina zaposlenih građana Srbije. Medijalna zarada je u martu iznosila 49.328 dinara neto, što znači da još uvek polovina građana Srbije može samo da sanja o prosečnoj zaradi od 555 evra.

Takođe, prema podacima zavoda za statistiku, i dalje najveće zarade imaju zaposleni u nekoliko oblasti.  Pored zaposlenih u vazdušnom saobraćaju, proizvodnji duvana i osiguranju, među njima su i zaposleni koji rade na poslovima eksploatacije uglja čija je prosečna zarada u martu bila oko 98.000 dinara, a ovo se odnosi i na najveći broj zaposlenih koji rade u Gradskoj opštini Kostolac koja i ima najveću zaradu u Braničevskom okrugu.