Kriza otežala kupovinu novih vozila, a polovnih automobila ili nema ili su skupi

Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su zabranu prodaje novih automobila sa benzinskim i dizel motorima od 2035. godine. Iako novi zakon još nije u potpunosti usvojen, očekuje se da će se na taj način ubrzati prelazak na električna vozila u zemljama EU.

Električna vozila trenutno čine oko 11 odsto novih registracija u Evropskoj uniji, što je tri puta više nego 2019. godine. Cilj je da se do 2030. godina emisija gasova smanji za 50 odsto, a kada je reč o automobilima do 2035. godine i za 100 odsto, piše RTS.

O rastućoj popularnosti vozila na električni i hibridni pogon svedoči i statistika koja kaže da trenutno u zemljama Evrope 22 odsto svih novoprodatih automobila u sebi imaju neku vrstu pogona na baterije.

„Međutim, kriza koja je pogodila auto-industriju svakako će uticati i tražiti da se ovi ciljevi sagledaju i revidiraju u narednom periodu“, navodi za RTS predsednica Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova Aleksandra Đurđević.

Pojedini automobili sa unutrašnjim sagorevanjem nestaju iz proizvodnje. Proizvođači su spremni da pređu na nove tehnologije, ali još nedostaje infrastruktura, objašnjava Đurđević.

„U našoj zemlji imamo dobar model subvencija kojima država podstiče kupovinu električnih i hibridnih automobila, ali još uvek nedostaje infrastruktura“, kaže Đurđević.

Nedostatak čipova

Aktuelna kriza izazvana pandemijom posebno je vidljiva zbog nedostatka mikročipova koji se nalaze u raznim električnim uređajima.

„Imali smo prekid u proizvodnji, a mnogi su i otkazivali porudžbine. Tu je i problem transporta, posebno iz Kine. Širom sveta imamo salone automobila bez izloženih vozila. Zbog manjka vozila automobili su poskupeli i verovatno će biti potrebno i do dve godine da se tržište stabilizuje“, ističe predsednica Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova.

Kada je reč o prodaji novih vozila, putnički program je pao za devet odsto, ali je zato prodaja komercijalnih vozila porasla za oko 10 odsto.

Polovna vozila su takođe poskupela, ali uvoz nije stao.

„Problem je što su vozila koja se kod nas uvoze uglavnom stara preko 10 godina i zabranjena za korišćenje u zemljama iz kojih dolaze. Očekujemo blagu stabilizaciju, a od proizvođača do proizvođača zavisi koliko su se snašli i imali dobru strategiju. Nisu samo mikročipovi problem, već i drugi delovi. Proizvođači koji se najpre snađu najbolje će i proći na tržištu“, poručuje Đurđević.

Crne kutije i u automobilima

„Nećemo imati klasičan audio-zapis kao u avionima. Napredni bezbednosni sistemi, njih 15, već postoje, a crna kutija će prikupljati i formatirati odnosno obrađivati te podatke. Oni će pre svega služiti za dodatna unapređenja bezbednosti vozila od strane proizvođača, a prilikom nesreća podatke će moći da koristi i policija, ali je dalja upotreba od strane recimo osiguravajućih kuća za sada osporena“, rekla je Đurđević.

Crne kutije će koristiti već postojeće sisteme u automobilima i neće mnogo poskupeti cenu vozila, možda za sto evra, rekla je Đurđevićeva.