Lakić: Ulaskom u menopauzu može da se ispolji rizik od hroničnih bolesti

Kako navodi Lakić, menopauza je normalan period u životu žene i kao što svaka žena mora da prođe i kroz pubertet, tako mora da prođe i kroz menopauzu koja se obično u Srbiji dešava izmađu 45. do 52. godine života.

„Nastaje zbog toga što dolazi do fiziološkog gašenja funkcije jajnika i smanjenje proizvodnje estrodiola. Kažemo da je neka žena u menopauzi ukoliko je prošlo 12 meseci tj godinu dana od kako ne dobija menstruacioni ciklus. Kažemo retrogradno da je neko u menopauzi”, rekla je Lakić.

Kada počne smanjivanje funkcije jajnika, onda dolazi do tih različitih tegoba. Najranije se javljaju promene raspoloženja, nervoza, nesanica, zbog lošeg spavanja, razdražljivost i obično okolina tj porodica ne razume tu ženu zašto je toliko razdražljiva.

„Svi simptomi koji se javljaju u menopauzi nastaju zbog toga što žena u svim tkivima i organima ima receptore za ženske hormone i usled nedostatka hormona receptori reaguju i daju tegode. Pa će, recimo, nedostatak estrodiola u mozgu davati zaboravnost, nedostatak u krvnim sudovima takozvane talase vrućine koji nastaju zbog naglo nastalog širenja perifernih krvnih sudova i tog osećaja toplote i preznojavanja”, navela je Vesna.

Kako navodi Vesna, to mogu da budu česte promene raspoloženja, može da bude i depresivno raspoloženje. Zbog iscrpljenosti dolazi do usporavanja metabolizma, pa žena isto se hrani, isto se kreće, isto se troši, a dobija u telesnoj masi. Obično svaka dobija oko 8kg, a postoje i slučajevi u kojima žena ima neke ekstreme koji su išli i preko 30kg za par meseci.

„Nedostatak u genitalnom traktu, na nivou vagine izaziva istanjenje sluzokože, pa te žene imaju osećaj suvoće vagine, bolne polne odnose što može da dovede da one izbegavaju odnose, što dovodi do bračnih problema”, objašnjava Vesna.

Do skoro se o menopauzi jako malo pričalo, te su žene razgovarale između sebe i rešavale probleme međusobno kako su znale i umele. Svetski dan menopauze je od 2014. godine ustanovljen, obeležava se svake godine 18. oktobra, a za cilj ima da se o tome ne ćuti nego da se o tome govori jer danas postoje mnogo velike vrste terapija koje se mogu dati da bi se ženi olakšale tegobe i prolazak kroz ovaj životni period koji može da traje i više godina.

Lakić navodi da ono što je važno da znaju žene jeste da dok su jajnici u funkciji oni čuvaju njihovo zdravlje, a sa ulaskom u menopauzu, sav neki rizik za nastanak hroničnih bolesti može da se ispolji. Mogu da dobiju povišen krvni pritisak iako su do sada imale nizak, šećernu bolest, reumatske bolesti i slične stvari.

„Prava terapija jeste hormonska supstitucija i sad su tu različita mišljenja. Mi u Srbiji smo stava da ukoliko menopauza nastane rano, to znači pre četrdesete godine obavezno treba dati hormonsku supstitucionalnu terapiju do pedesete godine kako bi se sačuvalo zdravlje krvnih sudova i kostiju, jer menopauza sa sobom nosi i razređenje kostiju tj osteoporozu”, kaže Lakić.

Ona predstavlja nadoknadu hormona koji se sa menopauzom sve manje luče iz jajnika. HST je još uvek prva linija terapije za ublažavanje klimakteričnih simptoma, prevenciju osteoporoze, ali i kardiovaskularnih komplikacija. Može se definisati kao lečenje samim estrogenima ili gestagenima (monoterapija) i estrogenima u kombinaciji sa gestagenima (sekvencijsko ili kontinuirano kombinovano lečenje).

„Odliuka jeste na ženi i na njenom ginekologu koji se dogovara da li će se to uvoditi. Individualni je pristup, ne postoji nikakav vodič. U svetu se hormonska supstitucionalna terapija daje čak trajno. To nije zvaničan stav naše škole, ali možda će biti u budućnosti”, kaže ona.

Profesorka Svetlana Vujovuć na Kliničkom centru na institutu za endokrinologiju i bolesti metabolizma vodi jednu ambulantu ili savetovalište o menopauzi gde se primenjuju novi savremeni stavovi u lečenju menopauze.

„Ono što mi uvek kažemo pacijentima da bezbedno i slobodno mogu sami da uzmu jeste terapija suplementima, biljnim estrogenima koji mogu biti porekla crvene deteline ili soje. Ti biljni estrogeni se vezuju za receptore i ublažavaju ove tegobe o kojima sam govorila, a nemaju nikakve nus pojave, hormonske terapije i nisu štetne u odnosu na druge bolesti ili drugu terapiju ukoliko žena uzima”, navodi ona.

Ono što je važno da žene znaju kada imaju tegode jeste da treba da se jave ginekologu da bi se dogovorili šta i kako dalje. Kako ona navodi, ne treba da se stide tih tegoba koje imaju, nego da se jave kako bi im dali ono što je njima potrebno da otklone smetnje koje imaju.

„Svaka žena mora da prođe kroz taj period i mora da bude pripremljena u smislu da zna šta joj se dešava, da ostane aktivna i fizički i psihički i da u zavisnosti od pojačanja simptoma leči ono što se pojavljuje, ako se pojavljuje povišen krvni pritisak mora da uzima terapiju za to, ako se pojavljuje šećer mora da uzima terapiju za šećer i tako sve ostalo”, zaključuje doktorka Vesna Lakić.