Međunarodni dan borbe protiv korupcije

Ovaj datum obeležava se sa ciljem da se ukaže na rasprostranjenost korupcije i promovišu efikasnije mere za njeno suzbijanje. Obeležava se od 2004. pošto su godinu dana ranije Ujedinjene nacije usvojile Konvenciju protiv korupcije, čiji su ciljevi unapređenje i jačanje mera za efikasnije i uspešnije sprečavanje i borbu protiv te negativne društvene pojave.

Države, članice UN, su prihvatanjem Konvencije izrazile zabrinutost zbog ozbiljnosti problema i pretnji koje korupcija predstavlja za stabilnost i bezbednost društva, podrivanje sistema i ugrožavanje održivog razvoja i vladavine prava. Konvencijom je ukazano da korupcija nije lokalna stvar jedne države, već da ona prelazi granice, pogađajući i druga društva i privredu.

Suzbijanje korupcije nije jednostavan zadatak. To je borba koja se tiče svih nas i zahteva da svi budemo uključeni. Potrebna je ne samo posvećenost nezavisnih tela za borbu protiv korupcije u sprečavanju, otkrivanju i pozivanju na odgovornost korumpiranih državnih službenika, već i aktivno učešće svakog građanina ponaosob koji treba da kaže NE korupciji, da pred njom ne zatvara oči i da zahteva transparentnost i odgovornost od onih koje je glasanjem postavio na funkcije.

Kako građani Srbije danas percipiraju korupciju?

Podaci govore da manje od jedan odsto krivičnih dela korupcije u Srbiji ikada bude prijavljeno, dok je broj optuženih i kažnjenih po tom osnovu još manji. Godišnje se dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva korupcije, dok se u istom periodu podnese svega 220 krivičnih prijava. Pri tom, građani Srbije korupciju smatraju trećim najvažnijim problemom kojim Vlada treba da se bavi, odmah iza nezaposlenosti i ekonomije. Da Vlada loše vodi borbu protiv korupcije iskazalo je 44 odsto građana, naspram 28 odsto njih koji veruju da je Vlada uspešna na tom polju.

Kada je reč o neposrednom iskustvu građana sa korupcijom i davanjem mita, istraživanje je uzelo u obzir sledeće oblasti: saobraćajnu policija, zdravstvo, javne službe koje izdaju službene isprave, obrazovni sistem, pravosuđe (građanske parnice), službe nadležne za naknade za nezaposlene i za druge naknade u okviru socijalnog osiguranja. Najveći broj slučajeva davanja mita, čak 31 odsto, odnosi se na saobraćajnu policiju. Slede zdravstvo sa 14 odsto i izdavanje dozvola sa 12 odsto slučajeva.

Kao najkorumpiranije funkcije građani vide direktore preduzeća, poreske službenike i odbornike u telima lokalne uprave – oko trećina građana smatra da su svi ili većina ovih funkcionera korumpirani.