Mentalno zdravlje mladih: Od 18. do 29. godine

Teški problemi takođe mogu dovesti do različitih štetnih ishoda, poput zloupotrebe alkohola i droga, niskog nivoa samopoštovanja, zdravstvenih problema, samopovređivanja i samoubistva. Loše mentalno zdravlje ima negativan uticaj na život i može dovesti do društvene isključenosti, kršenja njihovih ljudskih prava i nemogućnosti da se uklope u društvo, da zarađuju za život i ostvare svoje potencijale.

U Srbiji 4,1% od ukupnog stanovništva ima simptome depresije, 10,8% prijavljuje loše raspoloženje, a 21,9% prijavljuje osećaj nervoze barem jednom nedeljno. Sve to pokazuje da se mora delovati odmah.

Psiholog Vladan Bošković  objašnjava kako edukacija mladih o mentalnom zdravlju može pomoći da nauče kako da prepoznaju znakove mentalnih problema, kako da se brinuti o svom mentalnom zdravlju i kako potražiti pomoć kada je potrebno.

,,Rano prepoznavanje i lečenje mentalnih problema može sprečiti pogoršanje simptoma i dugoročne posledice. Mladi bi trebalo biti podstaknuti da održavaju zdrave i funkcionalne veze sa porodicom, prijateljima i da uzmu aktivnog učešća u različitim društvenim aktivnostima. Ne treba zanemariti ni redovnu fizičku aktivnost koja doprinosi smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresivnih misli. Sve više podataka govori u prilog i da uravnotežena ishrana sa mnogo povrća, voća, žitarica i proteina može pomoći u održavanju dobrog mentalnog zdravlja“, kazao je on.

,,Društvo kao takvo treba da ima razvijen sistem podrške koji će osigurati da deca i mladi znaju kako da se nose s takvim situacijama. Uz podršku porodice, škole, drugih relevantnih institucija za pitanja i problematiku mladih, te stručnjaka za mentalno zdravlje, može se pružiti podrška i resursi mladima za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Neophodno je reći da su okolnosti kod svake osobe jedinstvene i to od nas traži da pristupamo problemu uvažavajući specifičnost konteksta i stanja u kojem se ta mlada osoba nalazi“

Jelena Miladinović, studentkinja psihologije, za Boom93 navela je koji su najveći izazovi sa kojima se susreće kao student i govorila je o tome kako, kao studentkinja vidi mentalno zdravlje ljudi sličnih godina.

,,Moram priznati da primećujem napredak u društvenoj osvešćenosti kada je u pitanju mentalno zdravlje, koje je podjenako bitno kao fizičko, a nekako se uvek stavljalo u drugi plan. Prema problemima na mentalnom planu  ljudi su se odnosili sa stidom, prekorom i neprihvatanjem. U današnje vreme, što me jako raduje, dolazi do promena na tom polju. Mediji kao veoma važan kanal informisanja imaju svoju ulogu u povećanju svesnosti na temu mentalnog zdravlja. Društvene platforme takođe doprinose ovom cilju, sve je veći broj ljudi koji su spremni da javno govore o onome kroz šta prolaze. Među njima su i javne ličnosti koje svakako mogu imati uticaj na mlade ljude, tako da se mladi mogu osetiti viđeno, mogu se prepoznati u tim ljudima i biti spremniji da govore o stvarima koje i njih same muče“, rekla je Miladinović.

Da li je potrebna edukacija roditelja koji imaju dete sa mentalnim problemima?

Psiholog Bošković navodi da je edukacija ili vid terapije roditeljima potreban, posebno onim sa težim slučajevima poput suicidnih misli ili samopovređivanja. Edukacija roditelja može biti ključna za pružanje prave podrške detetu. Ukoliko dete ima suicidne misli ili se samopovređuje, važno je odmah potražiti stručnu pomoć, kontaktiranje psihologa ili psihijatra.

Miladinović nam iz njenog vršnjačkog okruženja objašnjava da su najčešći mentalni problemi mladih iz anksioznog spektra dosta zastupljeni, kao sto je i depresija koja često prođe neopaženo dok ne dođe do produbiljivanja stanja i enormnog pada kvaliteta života pojedinca.

,,To što su ovi problemi česti svakako ih ne čini bezazlenim. Mladi uspešno sakrivaju pred vršnjacima ove probleme, neki to namerno, iz straha od odbacivanja iz društva i etiketiranja. Drugi pak nesvesno vešto prikrivaju ono što ih muči, ispod maske stidljivosti, preterane razdražljivosti, buntovništva, iskrivljenje slike o sebi i preokupiranošću istom, pa sve do fizičke zapuštenosti i izolacije. Mentalni problemi nose mnoga lica i ispod ovakvog ponašanja mladih moze se kriti jedno povređeno, istraumirano i duboko nesigurno dete. Vrlo lako se ovakve promene ponašanja mogu pripisati karakteru, tinejdžerskom dobu, ali ponekad mogu biti prvi znaci dubljih problema“ objasnila je ona.

Okolina, društvo i mentalno zdravlje su vrlo povezani. Naša okolina i društveni kontekst u kom živimo mogu uticati na naše zdravlje. Društveni kapital. takođe se odnosi na mrežu socijalnih veza i međusobne pomoći u zajednici. Veća povezanost i socijalna podrška u zajednici može pozitivno uticati na mentalno zdravlje.

,,Okolina ima veliki uticaj na individuu. Međuljudski odnosi, društvene norme koje se u tom trenutku propagiraju su jako važan faktor. Primećujem manjak spremnosti da se prihvate mentalni problemi kao sastavni deo razvoja, kao stanje kroz koje osoba prolazi, a ne kao nešto sto je definiše. Kao što sam i spomenula etiketa koja se stavlja na ljude sa mentalnim problemom još uvek nosi negativnu konotaciju, te sprečava osobu da progovori o svojim poteškoćama i zatraži pomoć kako se ne bi ugrozila osnovna ljudska potreba, potreba za pripadnošću. U većim mestima je ta stigmatizacija mentalnih poremećaja manja, ljudi su otvorenijji po tom pitanju. Mada ne mogu reći da ne primećujem veliki napredak i u nasem okrugu vezanu za spremnost ljudi da govore o svojim mentalnim problemima, kao i za spremnost okoline da razume“, zaključila je Miladinović.

Mentalno zdravlje je veoma važno, posebno kod mlađih grupa jer je to vreme kada se suočavaju sa brojnim izazovima i promenama u životu. Mladi ljudi često doživljavaju stres usled pritiska u školi, na fakultetu, kod kuće ili u društvu. To sve može dovesti do anksioznosti, depresije i drugih problema mentalnog zdravlja.

Mladi ljudi koji imaju više prijatelja su manje podložniji depresiji, anksioznosti i drugim problemima mentalnog zdravlja. Važno je da brinu o svom mentalnom zdravlju i potraže pomoć ako se suoče sa problemom. Postoje brojne organizacije i stručnjaci koji mogu pružiti pomoć i podršku u održavanju mentalnog zdravlja.