Mreža restitucije: Zašto je problem da se obnove i osiguraju od urušavanja objekti u Požarevcu?

Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine „Beograd“ – Mreža restitucije u Srbiji smatra da su izneti podaci koji posredno, kako kažu, prebacuju krivicu za današnje stanje lokala u centru Požarevca, na restituciju, naslednike bivših vlasnika i sporost postupka restitucije.

Tvrde da je netačna i sporna izjava Dragane Živanović, rukovodioca za imovinsko pravne poslove da postoje određeni broj gradskih poslovnih prostorija koji su u restituciji, te da od trenutka pokretanja procesa restitucije, Grad nema više pravo da raspolaže odnosno da do okončanja postupka ne može da izdaje.

Zakonom o restituciji, utvrđeno je i sledeće:  Ugovor o zakupu zaključen sa namerom da se osujeti ostvarenje prava bivšeg vlasnika ne proizvodi pravno dejstvo. Odredba o nameri da se osujete prava bivšeg vlasnika, upravo je i napisana kako bi se oduzeta imovina, do vremena vraćanja vlasnicima, nesmetano koristila odnosno davala u zakup, kažu u udruženju.

„Pojam raspolaganje i mogući motivi korišćenja ovog pojma od strane sagovornice u tekstu „Gradski lokali prazni i zapušteni- šta je razlog?“ detaljnije su opisani u dopisu udruženja“. 

Predsednik udruženja, Dragan Đokić kaže da postoji potreba, kao i u drugim državama koje pokušavaju da poprave štete komunističkog režima, da se Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju  poboljša i izmeni u delu kojim bi i nekretnine koje nisu u postupku restitucije, bile prenete na bivše vlasnike kojima imovina ne može da se vrati u naturalnom obliku. Preciznije, uvođenjem supstitucije, kako je to predviđeno npr. Zakonom o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, što se uspešno i bez većih problema sprovodi.

Đokić kaže da i na tok i brzinu postupka, konkretno i na dugo trajanje postupaka restitucije, utiču pre svega neosnovane žalbe koju podnose zastupnici opština, gradova, Republike kao i ponekada treća lica. Dodaje da navodi o nemogućnosti ulaganja zbog restitucije, takođe nisu tačni.

„Nisu bili problem ni da se mnogo grandiozniji objekti, kao kuća Blagoja Jocića u Beogradu, današnje sedište Pravosudne Akademije obnovi sa milionskim iznosima, kako Srbije tako i EU, pa nije problem da se obnove ili bar elementarno osiguraju od urušavanja ni manji objekti u centru Požarevca.

Ukoliko se uz opis i stanje objekata ne navede i posebno istakne odgovornost onih koji te objekte eksploatišu, ponekad i celih 8 decenija, a nisu našli za shodno da ih i održavaju, teško je, tačnije nemoguće, govoriti o objektivnosti  sagovornice Boom 93.

Pomenuti objekti su uglavnom mrtav kapital, a štetu ima ne samo vlasnik, već i država jer ne naplaćuje porez na imovinu, Đokić smatra da je upravo zbog toga potrebno uvesti i supstituciju objekata, kako bi što pre kroz restituciju i ti objekti dobili svoje vlasnike, večite i trajne poreske obveznike, i svakako odgovornije nego što su opštine, gradovi ili javna preduzeća.

Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine „Beograd“ – Mreža restitucije u Srbiji u vezi sa lokalima u Požarevcu, koji su u procesu restitucije, navodi da slike i opis stanja ovih objekata, ilustracija su „domaćinskog“ gazdovanja za vreme SFRJ, a potom i ostalih partija na vlasti, koje pored više decenija besplatnog korišćenja i ubiranja svih prihoda od ovih nekretnina, u velikom broju slučajeva „nisu ni okrečile“, tu „otetu  robu“.