Društvo

Na Ivanjdan se beru lekovite trave i pletu venci od cveća, zašto je 7. jul važan datum u Požarevcu?

Foto: Boom93/MMV
Tradicionalno na 7. jul u Požarevcu se održava vašar, ali malo građana zna da je na današnji dan Požarevac konačno oslobođen od Turske vlasti.

Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, Požarevac je ponovo potpao pod Tursku upravu. Istoričar Miroljub Manojlović je za  dokumentarac „Požarevac kroz vekove“ rekao da su Turci posle povratka u grad zaveli strahovladu.

Već u proleće 1815. godine Knez Miloš Obrenović je u Takovu podigao Drugi srpski ustanak i Požarevac je jedan od prvih gradova koji je bio oslobođen.

„Posle oslobođena teritorije kod Čačka Miloš Obrenović je doveo jaku vojsku pred Požarevac. Ustanici su gradu prilazili iz pravca Žabara i prve borbe su se odrigrale ispod Čačalice. U samom gradu je bila velika Turska posada koja se između ostalog sastajala i od 500 konjanika na čelu sa Josin Agom, njihovim zapovednikom“ rekao je Manojlović.

On je dodao da Josin Aga, u nameri da razbije tu ustaničku vojsku, jurišem napao ustanike i u prvom naletu uspeo da ih potisne.

„Posle juriša konjanika Josin Age ustanička vojska se dala u povlačenje. Po pisanom predanju Vuka Stefanovića Karadžića uvidevši rasulo u svojoj vojsci Miloš Obrenović je stao pred nju i poveo je u kontranapad. Srpski ustanici su u jurišu suzbili Tursku konjicu koja su se povukla nazad u grad. Turci su pred napad ustanika dodatno utvrdili svoje položaje oko Požarevca i oko grada su dodatno iskopali nove šančeve. Najveće uporište bilo je oko  nekadašnje drvene crkve koja se tada nalazila na mestu današnjeg Trga Oslobođenja“  istakao je Manojlović.

Kako stoji u zapisima, posle početnog juriša ustanika opsada Požarevca je počela. Manojlović kaže da je Srpska vojska vođena Milošem Obrenovićem uspela savladala prve Turske odbrambene položaje.

„Turska vojska je najveći otpor pružila na prostoru današnjeg Trga Oslobođenja kao i kod džamije koja se nalazila na mestu gde se danas nalazi mala bezinska pumpa kod Više tehničke škole. Posle velikih borbi ustanici su uspeli da isteraju Tursku vojsku sa pozicija kod drvene crkve i preostali turci su se povukli na šančeve kod nekadašnje džamije. Srpski ustanici su u borbu za oslobođenje Požarevca dovukli jedan top. Miloš Obrenović je napao sa topovskom paljbom opsađene Turke koji su nakon tih događaja prihvatili da se predaju“ kazao je Miroljub Manojlović.

Posle predaje Turske posade Miloš Obrenović im je garantovao život i preostalim turskim vojnicima je obezbeđena pratnja do granice sa Osmanskim carstvom.

Ostalo je zapisano da je bitka za Požarevac  vođena početkom jula i da je grad konačno oslobođen od Turske vlasti 7. jula 1815. godine.

U znak zahvalnosti građani Požarevca su u gradskom parku podigli spomenik knezu Milošu Obrenoviću gde su ostale zapisane  Miloševe reči koje je izgovorio za vreme bitke „Delibašo carski delijo, ti imaš kud i na drugu stranu, a ja nemam kuda neko tuda, pa na život ili smrt“.

Miloš je posle oslobođenja proglasio Požarevac za drugu prestonicu Srbije

Posle oslobođenja od Turske vlasti knez Miloš Obrenović je u samom gradu podigao dvor i u njemu je jedno vreme živela i sama knjeginja Ljubica sa decom, Milanom, Mihajlom i Jelisavetom. Na njemu se odvijao dvorski život gde su se dešavali i mnogi državni poslovi. Sam knez Miloš je u Požarevcu boravio za svaki veći praznik.

Posle borbi drvena crkva je bila uništena

Nakon velikih borbi na prostoru današnjeg Trga oslobođenja drvena crkva koja se u doba ustanka tamo nalazila je bila u potpunosti uništena. Knez Miloš je stanovnicima Požarevca obećao da će im izgraditi novu crkvu. On je obećanje ispunio i podigao je današnju Sabornu crkvu.

Foto: Boom93/MMV

Bitka za Požarevac je predstavljena u seriji o Vuku Karadžiću

Bitka je ekranizovana u seriji Vuk Karadžić. U ekranizaciji prikazana je borba srpske pešadije i konjice sa Turcima i scena u kojoj Miloš Obrenović na konju juriša na Asana delibašu. Takođe Anastas Jovanović je uradio litografiju ,,Knjaz Miloš u boju,, na kojoj je knjaz Miloš prikazan sa ustanicima kako se na konju bore protiv Turaka.

Na Ivanjdan se beru lekovite trave i pletu venci od cveća

U završnici Petropavlovskog posta, proslavlja se jedan od tri najvažnija rođendana u Crkvi – rođenje svetog Jovana – Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Baš rođenju ovog svetitelja posvećen je današnji veliki praznik – Ivanjdan.

Sveti Jovan Krstitelj bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.

Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve. Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.

U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo. Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.

Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Marko Veljković

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend