Društvo

Najvažnije je rešavanje problema zagađenja vazduha

Foto: Jana Jacić
Dobra informisanost o stanju životne sredine bitan je uslov za učešće građana u odlučivanju o životnoj sredini, te je u okviru ankete “Koji su prioriteti za koje treba izdvojiti novac iz budžeta ove godine?”, koju je sproveo Boom93, jedna grupa pitanja bila posvećena životnoj sredini odnosno prioritetima u rešavanju problema životne sredine.

U anketi “Koji su prioriteti za koje treba izdvojiti novac iz budžeta ove godine?” učestvovalo je 267 građana. Skoro trećina ispitanika, tj. 75 njih (28,1%), smatra da je ulaganje u zaštitu životne sredine prioritet, a 23,4% (56) smatra da je najvažnije rešavanje problema zagađenja vazduha.

 

Građani nisu dovoljno informisani o zagađenju

Analiza vazduha u Požarevcu prati se na mesečnom i dnevnom nivou, a za potrebe Grada Požarevca merenje obavlja Zavod za javno zdravlje Požarevac. Načelnik odeljenja za sanitarnu hemiju ove ustanove  Zoran Pavlović kaže za Boom 93 da se analiza vazduha u Požarevcu prati na tri merna mesta, na kojima se meri sadržaj sumpor dioksida, azotovih oksida i čađi kao i taložne materije koje se skupljaju u sedimentatorima.

Imamo veće koncentracije u odnosu na leto. To je zbog individualnih ložišta. To je glavni izvor zagađenja sumpor dioksidom u Gradu Požarevcu”, kaže Pavlović.

Građani nisu dovoljno informisani o zagađenju, jer su uskraćeni  za objektivan prikaz stanja na satnom i dnevnom nivou automatske merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha, koja meri PM 10 i PM 2, 5 čestice.  Pavlović je rekao da merna stanica još uvek nije postavljena, ali će ona pokazati adekvatnije merenje ovih čestica. Postavljanje merne stanice kasni više od godinu dana.

 

Foto; S. LIsac – Zoran Pavlović, Načelnik odeljenja za sanitarnu hemiju Zavoda za javno zdravlje Požarevac

Merna stanica za merenje kvaliteta vazduha i dalje nije u funkciji

Nekadašnji načelnik Agencije za zaštitu životne sredine, Milenko Jovanović govoreći za Boom93 izrazio je žaljenje zbog neaktiviranja merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha. Merna stanica za merenje kvaliteta vazduha i dalje nije u funkciji. Plaćena je 20 miliona dinara, novcem poreskih obveznika, a i dalje ne služi svrsi ni nakon više od godinu dana.

Jovanović kaže da je neaktiviranje merne stanice za merenje kvaliteta vazduha problematično, jer je cela 2021. godina izgubljena po pitanju informacija o stvarnom stanju kvaliteta vazduha u Požarevcu. Navodi da treba znati da čak i da se merna stanica aktivira sutra, nećemo imati broj od 90% podataka u 2021. godini, koji je neophodan za dijagnozu stanja kvaliteta vazduha.

Foto:M.V.

To je ili neznanje ili namerno odlaganje informacija, neophodnih prvo građanima da znaju, a drugo i donosiocima odluka da se postave prema stvarnom stanju kvaliteta vazduha,  prema kategorizaciji kvaliteta, kako bi se donele mere za smanjenje zagađenja ili za očuvanje istog, ukoliko je taj vazduh izuzetno dobrog kvaliteta.”

Jovanović podseća da već dve godine nema nikakvih posledica, kritike ili konsekvenci za one koji to rade.  “Liči mi na to kao kada lekari hitne pomoći ne bi mesec dana primali hitne slučajeve.”

Skandalozno, neodgovorno i protiv građana. To nije pitanje dobre volje, to je pitanje moranja, zakonske  i ustavne obaveze.”

Donosioci odluka moraju da brinu o zdravlju građana, ugroženom bilo kojim zagađenjem životne sredine odnosno vazduha, vode i zemljišta.

Član 74 Ustava i Zakon o životnoj sredini obavezuju donosioce odluka da građane informišu o stvarnom stanju vazduha u realnom vremenu. Građani su uskraćeni za zakonski pripadajuće informacije bez posledica.

Oni moraju da obaveste građane da li je rizično biti napolju, vodititi malu decu, osobe sa problemima respiratornog trakta. Ne meriti nešto je žmureti pred problemom, koji sigurno postoji. To je kao ne otići kod lekara, a biti bolestan. Skandalozno, ali istinito.  

I dalje se ne zna zašto do sada nije aktivirana. Jedan od razloga je bio da se čeka toplije vreme i dozvola EPS-a za uvođenje strujnog priključka.

Građani su se u anketi izjasnili da im je, po pitanju životne sredine, takođe prioritet sortiranje i deponovanje smeća. To smatra 53 ispitanika (22,2%)

Rešavanje pitanja otpada u Požarevcu još uvek nije gotovo. Sistemsko rešenje deponovanja smeća još uvek ne postoji. Građanima koji žele da razvrstavaju otpad, ostaje samo da podižu svest i eventualno edukuju druge, jer nema svrhe da pojedini odvajaju otpad, a drugi sve bacaju u jedan kontejner ili ga najgorem slučaju bacaju gde stignu.

Da li je Požarevcu potrebna regionalna deponija?

Grad Požarevac u poslednjih dvadeset godina razmatra mogućnost izgradnje regionalne deponije za deponovanje smeća, a sada najavljuje izgradnju deponije na parcelama koje pripadaju selu Kličevac, čiji su meštani izrazili protest protiv izgradnje i najavili da su spremni da se obrate i predstavnicima Evropske unije koji svojim donacijama finansiraju ovakve projekte.

Gradonačelnik Saša Pavlović rekao je da se nakon istraživanja stručne konsultantske kuće, došlo do zaključka da je ovo zemljište odgovarajuće i da grad neće odustati od pomenute lokacije.

Dok više pažnje poklanja izgradnji regionalne deponije, akcenat nove strategije je na regionalnim centrima za upravljanje otpadom. Model regionalnih centara za upravljanje otpadom znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada.

To znači da nećemo više ići na koncept regionalnih sanitarnih deponija nego ćemo imati reciklažu svega što može da se reciklira i tretman nereciklabilnog otpada kako bi se proizvodila energija ili kompost, dok bi se ostatak iz tog tretmana koristio u građevinskoj industriji”, kaže Filip Abramović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Foto/M.Veljković Deo parcele na kojima je planirana regionalna deponija

Nova strategija nalaže uvođenje principa cirkularne ekonomije i prevencije otpada, kao i sve nove EU direktive.

Kada je reč o procentima, mi pratimo EU, te na primer 90% biorazgradivog otpada neće smeti na deponije, a 60% otpada mora da bude reciklirano“, navodi on.

Požarevac ima izgrađen reciklažni centar, ali još uvek nije u funkciji.

Reciklažni centar za komunalni otpad još uvek nije otvoren iako je najavljen za 2019. godinu

Iako je najavljivano da će reciklažni centar za komunalni otpad biti otvoren krajem 2019. godine, još uvek nije pušten u rad.

Njega bi trebalo da  koriste Požarevac, Kostolac, ali i Veliko Gradište i Golubac. Otvaranjem ovog postrojenja Požarevac bi trebalo da reši pitanje deponovanja komunalnog otpada, nakon čega bi usledili i prvi koraci u primarnoj selekciji smeća. Puštanjem ovog kompleksa u funkciju prestaće organizovano odvoženje i odlaganje otpada na neuslovnim deponijama.

deponija smeće
Foto/ T.Spasojević deponija Jeremijino polje

Predviđeno je da kroz postrojenje prođe oko 40.000 tona smeća, a nakon godinu dana bi se kapacitet uvećao na 50.000 tona. Investicija izgradnje i opremanja reciklažnog centra koštala je preko 200 miliona dinara. On je izgrađen neposredno uz postojeću deponiju „Jeremijino polje“.

Sanacija gradske deponije „Jeremijino polje“ je najvažnija za 19,7% anketiranih građana.(47)

Grad Požarevac na ovom mestu odlaže komunalni otpad. To nije sanitarno uređena deponija, već prinudno odlagalište komunalnog otpada. 

Nekadašnje jezero  počelo je da se puni smećem krajem osamdesetih godina prošlog veka. Od tada je smeće sve više raslo, a problem se nije rešavao decenijama.

Požarevačka deponija je u više navrata gorela, četiri puta prošle godine.

Da je sanacija urađena u prethodnim godinama, kada je više puta najavljivana, požara ne bi sada ni bilo. Ovako ćemo se pitati u kojoj meri nam je zagađen vazduh i zemljište i koje su posledice po ljudsko zdravlje­?

Rešavanje pijaće vode prioritet je za petinu anketiranih odnosno 43 građana (18% )

Za ovu godinu najavljen početak izgradnje postrojenja za otpadne vode

Direktor Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija”, Aleksandar Dimitrijević najavio je izgradnju postrojenja za otpadne vode u ovoj godini. Tokom izgradnje postrojenja trebalo bi da se reši problem mešanja atmosferske i kanalizacione vode i da se srede kolektori koji postoje u gradu. Trenutno se radi na lokacijskoj dozvoli nakon čega slede ugovori od kojih bi ugovor između grada i JKP-a trebalo da bude poslednji.

Sva sredstva su obezbeđena. Očekuje se da na proleće administrativni deo posla bude završen i da se raspiše međunarodni tender za izvođača radova”, kazao je Dimitrijević. Međutim, izgradnja ovog postrojenja najavljuje se već nekoliko godina. Poslednji put je to bilo 2018. godine, kada je najavljivana izrada studije i idejnog projekta postrojenja.

Inače, u Srbiji se prerađuje samo 8% otpadnih voda. Požarevac je jedan od gradova koji nema uređen sistem prečišćavanja otpadnih voda.

Usvojena odluka o izradi plana za vodoizvorište „Jagodica“

Plan detaljne regulacije obuhvatiće pojas oko perifernog dela grada koji se proteže duž vodenih tokova između reke Dunav i kostolačkog kanala “Dunavac”. Predviđeno je vodoizvorište “Jagodica” na gornjem Kostolačkom ostrvu. U okviru vodoizvorišta “Jagodica” planira se izgradnja postrojenja za preradu vode za piće.

Nacrt plana biće izložen na rani i javni uvid. Pristupiće se i izradi strateške procene uticaja planiranih namena na životnu sredinu.

Cilj izrade plana je definisanje lokacija za izradu novih postrojenja za prihvat, preradu i upumpavanje pijaće vode u sistem vodosnabdevanja.

Foto: Boom93/M. Veljković

Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca, rekao je ranije da je Planom generalne regulacije, koji je bio usvojen 2014. godine, stvoren potencijal za nove lokacije vodoizvorišta.

 „Stav Grada i Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ jeste da treba bazirati novo vodoizvorište na području Dunava, jer svi veliki i ozbiljniji gradovi, koji se nalaze pored ove reke, koriste njene resurse. Prema prvim proračunima, velika je izdašnost voda u području vodoizvorišta „Jagodica“. Što se tiče prerade i tretmana vode za piće, tu bismo imali tretman u vezi sa manganom“, ističe Pavlović.

Pavlović je napomenuo da se u blizini vodoizvorišta nalaze NIS-ove bušotine, ali da prema elaboratu te kompanije one ne ugrožavaju buduće vodoizvorište.

U Srbiji se pri eksploataciji prirodnog gasa i nafte koristi i metod takozvanog hidrauličnog frakturiranja ili freking. Reč je o tehnologiji kojom se ubrizgavaju velike količine mešavine vode i drugih tečnosti pod visokim pritiskom u slojeve podzemnih stena koji sadrže rezerve fosilnih goriva. Stene se na ovaj način razbijaju oslobađajući naftu i gas. Ova tehnika može da kontaminira vodu za piće, jer toksične tečnosti koji se koriste mogu da se vrate na površinu i dođu do potoka ili reka, a mogu i da se pomešaju sa podzemnim vodama, piše CINS. Poslednjih godina, U Evropi je veliki broj zemalja privremeno zaustavio ili potpuno zabranio freking. Među njima su Francuska, Nemačka, Irska i Bugarska.

Građani su kroz anketu predstavnicima lokalne samouprave izneli budžetske prioritete odnosno najvažnije probleme koje bi trebalo što pre rešavati. Tema od javnog interesa koja je najviše zaokupirala građane je zagađenje vazduha. Prepoznavanje glavnih ekoloških problema pokazao je kod građana razvijenu ekološku svest. Cilj sprovođenja ankete jeste da se lokalnoj samoupravi ukaže na koji način i na koje prioritete građani žele da se njihov novac troši.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Sanja Lisac

Sanja Lisac

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend