Nezaposlenost manja 13% nego u istom periodu prošle godine: Ko najkraće čeka na zaposlenje?

Neda Milanović je u emisiji Magazin na Prvom precizirala je da je oko 35% osoba u evidenciji NZS sa završenom osnovnom školom ili bez nje, da oko 52% evidentiranih ima završeno srednje obrazovanje, a 13% više ili visoko.

Navodi da je prema polnoj strukturi, na evidenciji 56% žena i 44% muškaraca. Prema starosnoj strukturi, broj evidentiranih do 30 godina života je 20%, između 30 i 49 godina nezaposlenih je 42%, a 38% osoba koje traže posao starije je od 50 godina.

Objašnjava i da je među nezaposlenim osobama sa srednjim obrazovanjem najviše gimnazijalaca, odnosno lica sa ekonomskom, mašinskom i elektrostrukom, dok je, kada je o visokom obrazovanju reč, najviše ekonomista, pravnika, mašinskih inženjera.

Istovremeno, najmanje nezaposlenih je među IT stučnjacima, medicinarima i drugim zanimanjima koja su kurentna na tržištu.

Milanovićeva napominje da nezadovoljstvo nezaposlenih radom NSZ nije uvek opravdano, ono je često trenutno i rezultat je izazovne situacije sa kojom se pojedinac susreće.

U NSZ aktivno radimo sa osobama koje često pripadaju „ranjivoj“ kategoriji, koje imaju osetljive životne situacije i teškoće u pronalaženju posla – ističe ona.

Napominje da oko 68% osoba evidentiranih u NSZ, traži posao duže od godinu dana, a preko 90% su lica koja su, iz različitih razloga, teže zapošljiva.

Ističe i da u NSZ svakom pojedincu pristupaju lično, da savetnici za zapošljavanje redovno obavljaju razgovore sa nazaposlenim osobama i zajedno sa njima traže rešenja i mere koje će rezultirati dobijanjem posla.

Кonkretna pomoć nazaposlenom, podrazumeva analizu njegovih ličnih karakteristika i na osnovu njih pronalaženje dostupnih ponuda posla. Postoji i dodatna podrška koja uključuje različite obuke za aktivaciju u NSZ, odnosno neke od aktivnih mera politike zapošljavanja koje će, uz finansijsku podršku, dovesti do zaposlenja – objašnjava Milanovićeva.

Nezaposleni na evidenciji NSZ u proseku pet godina

Dodaje da Nacionalna služba za zapošljavanje periodično radi i istraživanja o nivou kvaliteta sopstvenih usluga. Poslednje je, navodi, pokazalo da je zadovoljstvo klijenata i poslodavaca i tražilaca posla, radom NSZ solidno.

Prosečna dužina boravka na evidenciji NSZ je oko pet godina, a postoje i osobe koje dugo godina traže posao, napominje Milanovićeva.

Te osobe se uglavnom suočavaju sa više problema koji se ne odnose isključivo na zapošljavanje, već na lične i socijalne karakteristike, porodične probleme i druge razloge zbog kojih pojedinac ne može dugo da nađe posao.

Milanovićeva naglašava da je u 2021. godini, uz posredovanje NSZ, blizu 46.000 lica sa evidencije dobilo posao, a da je ukupno zaposleno oko 190.000, takođe s evidencije, a bez obzira na to da li je NSZ bila direktan posrednik.

Treći ciklus projekta „Moja prva plata“

Кada je o projektu „Moja prva plata“ reč, u tekućoj godini, započelo je sprovođenje trećeg ciklusa, završeno je prijavljivanje poslodavaca i u toku je prijavljivanje nezaposlenih.

Ukazuje da je taj program namenjen sticanju prvih radnih iskustava osoba starosti do 30 godina, odnosno kao pomoć privredi i poslodavcima da dođu do potrebnog kadra.

Program se pokazao kao vrlo uspešan i sa odličnim efektom, posle prvog ciklusa posao je dobilo 45% lica. Nadamo se da će se nastaviti sa sprovođenjem programa, jer daje dobre rezultate – ocenjuje Milanovićeva.

To potvrđuje i podatak da veliki broj poslodavaca – 9.670, ove godine nudi 17.000 slobodnih radnih mesta.

Direktorka Sektora NSZ za podršku zapošljavanju naglašava da je novčana pomoć, na mesečnom nivou, u trećem ciklusu 25.000 dinara za osobe sa SSS i 30.000 sa VSS.

Poslodavac, u cilju motivacije, može da isplati dodatna novčana sredstva osobi koju je angažovao, ali u iznosu koji ne sme biti veći od onog koji isplaćuje NSZ.

Milanovićeva u emisiji Magazin na Prvom, napominje da se problem deficitarnih kadrova rešava kroz saradnju sa obrazovnim sistemom i dodatno obučavanje nezaposlenih, ali i konkretnim merama aktivne politike zapošljavanja koje uključuju obuku nezaposlenih osoba i kod poslodavaca.

U tom smislu, ona navodi i da je uvoz radne snage opcija koja se aktuelizuje jedino ukoliko se u Srbiji ne obezbedi kadar koji je potreban poslodavcu i da najviše inostranih radnika dolazi iz Кine, Turske, Rusije, Severne Makedonije i Albanije.