Njujork tajms: Srbija isprobava nove oblike cenzure medija

Kada je kovid-19 stigao u istočnu Evropu u proleće 2020. godine, jedna srpska novinarka je obelodanila veliku nestašicu maski i druge zaštitne opreme. Ubrzo je uhapšena, bačena u ćeliju bez prozora i optužena za podsticanje panike.

Novinarka Ana Lalić je brzo potom oslobođena i čak je dobila javno izvinjenje od vlade u, kako se činilo, maloj pobedi protiv represije autoritarnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, piše Njujork tajms.

Međutim, Ana Lalić je nedeljama bila tretirana kao izdajnik od strane većine informativnih medija u Srbiji, koji su sve više pod kontrolom Vučića i njegovih saveznika, dok Srbija koristi taktiku koju upotrebljavaju u Mađarskoj i drugim državama u kojima dolazi do nazadovanja demokratije, širom nekada komunističke istočne granice Evrope, dodaje se u tekstu.

“Za celu naciju postala sam državni neprijatelj”, priseća se Ana Lalić.

Srbija više ne zatvora niti ubija kritički nastrojene novinare, kao što se dešavalo pod vladavinom Slobodana Miloševića devedesetih godina. Sada se nastoji uništiti njihov kredibilitet i kao i to da mali broj ljudi može da gleda i čita njihove priče, piše Njujork tajms,

U tekstu se navodi da je gušenje kritičkih glasova umnogome pomoglo Vučiću, a takođe i najpoznatijem sportisti u zemlji, teniskoj zvezdi Novaku Đokoviću, čije su muke sa vizom u Australiji prikazane kao nepodnošljiva uvreda za srpsku naciju. Malobrojni nezavisni mediji uglavnom ga podržavaju, ali imaju izbalansiraniji pristup.

Televizija je postala toliko pristrasna u podršci Vučiću, prema rečima Zorana Gavrilovića, izvršnog direktora Birodija, nezavisne posmatračke grupe, da je Srbija “postala veliki sociološki eksperiment da se vidi koliko daleko i u kojoj meri mediji određuju javno mnjenje i izbore”.

Srbija i Mađarska – zemlje koje predvode ono što je Institut V-Dem, švedska istraživačka grupa, opisala prošle godine kao “globalni talas autokratizacije” – obe održavaju opšte izbore u aprilu, koji će testirati da li kontrola medija funkcioniše.

Nedavno istraživanje Birodija izveštavanja na srpskoj televiziji pokazalo je da je u tromesečnom periodu od septembra Vučiću dato više od 44 sati prostora, od čega je 87 odsto pozitivno, u poređenju sa tri sata za glavnu opozicionu stranku, od čega je 83 odsto bilo negativno.

Skoro svi negativni medijski izveštaji o Vučiću pojavili su se na N1, nezavisnom informativnom kanalu koji je emitovao priloge Ane Lalić o kovidu-19. Međutim, žestoki rat za tržišni udeo vodi se između kablovskog provajdera SBB – koji je “domaćin” N1, i državne telekomunikacione kompanije Telekom Srbija.

Telekom Srbija je nedavno napravio potez koji su mnogi smatrali kao nedozvoljeni pokušaj da SBB učini manje atraktivnim za gledaoce, kada je od SBB-a preteo prava na emitovanje engleskog fudbala, ponudivši 700 odsto više novca.

Ponuda Telekoma Srbija, skoro 700 miliona dolara za šest sezona, astronomski je iznos za zemlju sa samo sedam miliona stanovnika — i skoro četiri puta više od onoga što je jedna medijska kuća u Rusiji, daleko većem tržištu, pristala da plaća Premijer ligi svake sezone za prava emitovanja.

“Veoma je teško takmičiti se ako imate konkurenta koji zapravo ne brine o profitu”, izjavio je u jednom intervjuu glavni izvršni direktor SBB-a Milija Zeković.

Rukovodioci Telekoma Srbija nisu bili dostupni za komentar, ali je u javnim izjavama kompanija opisala svoje investicije u engleski fudbal i druga prava kao “komercijalno motivisane”, a ne politički.

“Njihov cilj je da ubiju SBB”, rekao je Dragan Šolak, predsednik matične kompanije SBB-a United Group, u intervjuu u Londonu. “Na Balkanu”, dodao je on, “ne smete da dozvolite da protivnici nanjuše vašu slabost”.

Željan da ostane u igri, Šolak je ovog meseca objavio da je privatna investiciona kompanija koju kontroliše, kupila Sautempton, fudbalski tim engleske Premijer lige. Prava na emitovanje lige ostaće kod njegovog rivala Telekoma, ali deo ogromne sume koju je državni operater pristao da plati sada će preliti Šolaku.

Pristalice vlasti vode pet glavnih televizijskih kanala u Srbiji, uključujući navodno neutralni javni servis RTS. Jedine televizije u Srbiji koje daju prostor opoziciji i izbegavaju da hvale Vučiću su kablovski informativni kanal Šolaka N1, koji je partner CNN-a, i njegova TV Nova.

Više informacija možete pročitati OVDE.